Tad nisam bio igrač Partizana, već član bande Pink Panter: Neverovatna ispovest fudbalera o hapšenju i zatvoru u Dubaiju (VIDEO)

Mladen Lazarević ispričao je svoju neverovatnu priču kada su mu presele pripreme crno-belih iz 2007. godine, kada je bio tema broj 1 u Ujedinjenim Arapskim Emiratima jer je pomešan sa članom ozloglašene kriminalne bande

Bivši fudbaler Partizana Mladen Lazarević, prošao je veliku dramu kada su crno-beli 2007. godine otišli u Dubai na pripreme za novu sezonu. Već na aerodromu po dolasku u zemlju je uhapšen, a zatim i sproveden u zatvor u pustinji, gde je video scene kao u filmovima.

Preporučujemo

Oduzet mu je pasoš čim je došao na pasošku kontrolu, i nakon toga je čak tri sata cela ekipa čekala da se reši problem. Na kraju su svi otišli, a njemu su posle pet sati dali pasoš bez ikakvog objašnjenja.

On nije ni znao da je odmah zatim dobio i pratnju i agenta koji je u stopu pratio svaki njegov korak dok je bio u Dubaiju. Čim su pripreme završene, njegove torbe su zaplenjene, a on uhapšen na aerodromu, kada je ekipa trebalo da se vrati za Beograd.

- U tom trenutku ja više nisam bio Mladen Lazarević, član Partizana i mladi reprezentativac, već član najtraženije kriminalne grupe na svetu Pink Panter - počeo je svoju ispovest u emisiji "Iza rešetaka", Mašana Lekića.

On je opisao i kako se sve to izdešavalo...

- Partizan 2007/2008 dobijama poziv da idemo u Dubai na pripreme. Klub je rešio da vrati titulu, došlo je dosta dobrih igrača. Sledećmo u Dubai, posle redovne pasoške kontrole moj pasoš ostaje zadržan. Igrači su počeli da dobacuje da li je moguće da čekamo samo tebe, da čekamo tri sata. Pošto su imali organizovan prevoz, svi fudbaleri su otišli, ja sam ostao sa sportskim direktorom Gordanom Petrićem na aerodrom i posle pet sati dobijam pasoš nazad bez ikakvog objašnjenja i odlazimo u hotel - ispričao je Lazarević, koji nije bio svestan kakav mu tek pakao predstoji.

- To je većini igrača bio prvi susret sa Dubaijem, svi smo bili oduševljeni, posle treninga smo obilazili grad i znamenitosti. Poslednje veče nam je tadašnji trener Miroslav Đukić dao slobodno veče, otišli smo u Hard-rok kafe, gde smo se fenomenalno proveli do ranih jutarnjih sati. I onda se sutradan spremamo za povratak kući. Dolazimo na jedan od najvećih aerodroma na svetu, koji u okviru toga sadrži mnogo brenidranih radnji. U tom momentu moji saigrači su prošli, ja predajem pasoš i policajac uzima moj pasoš, stavlja ga na pregled i u tom trenutku kreće haos... Pale se sirene, dva policajca dolaze, upere dve puške u mene i video sam da sam u problemu.

- Nisam znao šta se dešava. Cela ekipa je išla zajedno, obustavljaju let dok nisu uzeli moje torbe, koje su bile na moje ime. Obe su imale zajedno 70 kilograma. Uzimaju obe i sprovode me u prvu policijsku stanicu, koja je bila u sklopu aerodroma. Tu je bio jedan policajac koji je bio za kompjuterom. Čekao sam tri četiri sata, i nisu mi se obratili za to vreme, kad god sam ih pitao nešto na engleskom. U jednom momentu posle toga mi je zazvonio telefon, dozvolili su mi da se javim, zvao me je Marko Vjetrović, tada portparol kluba i rekao mi je da će igrači odleteti, a da će on doći po mene u najkraćem mogućem roku. Dok su proveravali moj pasoš, prolazili su mi razne misli kroz glavu...

- U jednom trenutku me policajci odvode za ruku i stavljaju me u maricu. U jednom delu marice je bila Kineskinja, u drugom ja. Kada su zatvorili maricu, ona mi je tražila telefon. Ja odlučim da joj dam telefon, svakako ne može nikoga da pozove. Okrenula je kao kod nas 064 i još petnaestak brojeva i počele su ruke da joj se tresu. kroz glavu mi prolazi da li je moguće da ću napraviti problem zbog kineskinje i telefona koji nema kredita. Ona mi je vratila telefon, drhtale su joj ruke, a policajci su to videli i krenuli smo put zatvora. Napustili smo grad i ulazimo u pustinju. Dolazimo u zatvor koji je žute boje kao pesak.

- Kada sam ušao u muški deo zatvora, stvarno sam se uplašio, iako sam verovao da će se ubrzo rešiti nešto, jer stvarno ništa nisam uradio. Robijaši su izgledali kao na filmu, nisam verovao da ću od standardnog prvotimca Partizana doći u takav zatvor u Dubaiju. Na sve to, otežavajuća oklonst je bila što nisam imao kredita, nikoga nisam mogao da kontaktiram. Policajac me je ispitivao 15 minuta i rekao mi je da će me isporučiti u Abu Dabi. U tom trenutku nastaje haos, tuča u zatvoru. Policajci su se sjatili, ja sam se sklonio sa strane.

- Posle toga me zove Marko Vjetrović i ipak mi kaže da će me vratiti na aerodrom. Tada me je video po povratku na aerodrom, ali nije mogao da dođe do mene. Rekao mi je da će sve biti u redu, da je Partizan potekao veze preko kluba Al Nasr, koji su držali policajci.

- Posle određenog vremena, video sam kada su oni došli, to je bilo dvadesetak sati od mog hapšenja. Bukvalno se ceo aerodrom sklanjao od njih dok nisu došli do mene. Oni su samo izašli posle toga. Rekao mi je posle Marko da ću dobiti dva policajca koji će biti uz mene dok se sve ne reši. Tada su policajci uzeli torbe, odveli su me do hotela i u tom trenutku se menja cela priča. Vode me do hotela gde sam bio, vraćaju me u sobu na 37. spratu. Sedim sam u sobi, prošlo je celo ludilo, dolazim do prozora, gledam grad, odlučujem da prespavam. Gledam u one dve torbe u kojima ima sega, sem nečeg da se pojede.

Sutradan ujutru video je o čemu je reč, tek kada je upalio TV. Video je vest na arapskom, o najvećoj pljački u istoriji Dubaija i njegovu sliku na TV-u. Tada je shvatio da je za sve u Dubaiju on član kriminalne grupe Pink Panter, koji se zove i preziva isto kao on.

- Četvrtog dana Marko je saznao da će dobiti pasoš, oduzeli su mu pratnju i krenuli smo taksijem na aerodrom da pokupim pasoš o odem iz zemlje. U tom trenutku se vozač iza nas zakucao u naš taksi. Zovu policiju, taksista kaže da ne smemo da napustimo vozilo, a Marko kaže da će me ponovo uhapsiti, jer nemam pasoš kod sebe. Na kraju smo uspeli da se dogovorimo sa taksistom da nas puste i da kažu da nismo ni bili u vozilu. Uzeli smo drugi taksi i otišli u policijsku stanicu.

Kada je mislio da je to sve, usledila je nova drama, kada mu se sve u momentu srušilo. Ispostavilo se da je u pitanju šala njegovog kuma.

- Kada sam došao u hotel, gledam torbe, sve spakovano i u jednom momentu mi zvoni telefon. Razmišljam da li da se javim, bilo mi je bitno samo da odem. Ipak sam se javio, predstavila se kao Nataša Negovanović. Rekla je da je iz ambasade Srbije u Dubaiju i rekla je da ne napuštam hotel i da ću u narednih pola sata biti uhapšen.

- To mi je bio najteži trenutak. Sve mi je prošlo kroz glavu, prizor iz zatvora... Tada čujem smeh u pozadini i uvideo sam da je u pozadini šala, to je bio moj kum, koji je postavio neku devojku da priča - u dahu je ispričao Mladen Lazarević, koji sada nosi dre Mačve.

(Telegraf.rs)