Kako je moćna Zvezda izgubila trofej protiv drugoligaša već u svlačionici: Husref Musemić otkrio tajnu finala Kupa 1988! (VIDEO)
Malo ko je u istoriji jugoslovenskog fudbala imao podjednako ubojit udarac glavom i nogom - u red takvih spada Husref Musemić, kog stariji navijači Zvezde sa posebnim zadovoljstvom pamte. Za Telegraf, pričao je o lepim danima na Marakani, uz podsećanje na veoma upečatljiv momenat pred čuveno finale Kupa, u kom je banjalučki Borac protiv Zvezde postao jedini drugoligaš sa peharom u moćnom jugoslovenskom fudbalu
U bogatoj Zvezdinoj istoriji, specifično mesto zauzima Husref Musemić, sarajevska golgeterska legenda.
Obeležio je period osamdesetih, posle šampionske titule sa Sarajevom 1985. prešao je u Crvenu zvezdu kao prvi strelac ekipe sa 19 pogodaka, jer je Draganu Džajiću bilo nemoguće reći "ne".
Sarajevo je zapravo napravilo kobnu grešku jer je propuštena prilika da se potpiše novi ugovor sa prvom zvezdom ekipe na vreme, kada je zapravo malo ko i verovao da će se do titule doći.
Taj simboličan momenat bio je samo jedan u nizu neobičnih koji su se dešavali Husrefu u karijeri, a kroz koje je napravio mali vremeplov u razgovoru sa ekipom Telegrafa, koju je ugostio u Sarajevu, i to u jeku priprema za veliki gradski derbi sa Željom. Počelo je sa setnim uzdahom i podsećanjem na famozni transfer koji je obeležio leto 1985, početak četvorogodišnjeg boravka u Beogradu.
- Znate kako, kod nas u Bosni, tako je suđeno izgleda. Tako je trebalo da bude, srećan sam zbog toga što sam bio četiri godine u Zvezdi, deo te generacije, dao neke golove i to su bile veoma lepe godine, 24... Lepo se živelo, mladost, a kada ste mladi, onda vam je sve lepo.
Posebno se iz tog perioda pamti saradnja Musemića sa Mitrom Mrkelom, koji je umeo posebno dobro da ga pronađe u srcu šesnaesterca za siguran pogodak, a bilo ih je u Zvezdi naročito u važnim utakmicama. Iz toga se izrodilo prijateljstvo van terena, pa je Husref sa posebnim ponosom pratio i rezultate Mrkelinog funkcionerskog rada.
- Pratim sve, i domaću i Ligu šampiona, a očigledno je da u poslednje dve-tri godine, koliko je sportski direktor, ima veliki doprinos ovome što gledamo. Ima važnu i bitnu ulogu i uticao je na dobar način.
- Pored Mite, družim se dobro privatno i dalje sa Boškom Đurovskim, bio je on kod mene u Sarajevu, išao sam i ja kod njega. Bio sam dobar i sa Piksijem koji je došao mlad, došao je i Prosinečki 1987... Bilo je lepim godinama i zajedno smo stvorili lepe uspomene - kaže Husref, pred podsećanje na najdraže momente u crveno-belom.
- Normalno, to su derbi mečevi sa Partizanom i utakmica sa Panatinaikosom na Marakani pred 90.000 ljudi, bio je to fantastičan ambijent gde sam ja postigao jako lep gol... Pamtim svaki derbi kada je pobeda u pitanju, tu je slično kao ovde u Sarajevu... Kada pobedite, onda imate šest meseci fore da se malo opustite jer vam niko ništa neće zameriti u tom periodu.
Kada su već zamerke u pitanju, Musemić se trudi da ih ne nalazi svojim bivšim trenerima, iako je na velikoj vremenskoj distanci. Kao i uvek, džentlmenski govori o svima, iako je često bio i nepravedno zapostavljen, radeći u eri Gojka Zeca, Branka Stankovića, Velibora Vasovića i Dragoslava Šekularca.
- Sada kada sam i ja trener, drugačije gledam na sve, a dešavalo se da ne igram, tada ste uvek ljuti i uvek je kriv trener. Tako sam i ja sad verovatno kriv nekim igračima koji ne igraju, i to je sasvim normalno, ali uvek naučite od svakog ponešto. Nosite sa sobom i lepe i ružne uspomene, to je sastavni deo života. Pratilo me je kroz karijeru, svaki trener želi najbolje sebi u svom poslu, svaki trener je donosio odluku u svom interesu, može i da pogreši. U svim odlukama kod trenera, kod nekih sam igrao više, nekih manje, jednostavno, to je bila njihova odluka koja je smatrana najboljom za njega i klub - u pomirljivom će tonu Musemić, pre podsećanja na prvog trenera koji ga je dočekao u Ljutice Bogdana.
- Ja bih sad iskoristio priliku da kažem šta sam ja naučio od pokojnog Gojka Zeca, i to je danas u meni uvek, i jako je dobro: Najbolji igrač je zdrav igrač. Mentalno i fizički. Ne treba žaliti ni za jednim igračem kog nema na današnjoj utakmici. Najbolja ekipa je ekipa igrača koji imaju pravo nastupa ili su zdravi.
Jedan od posebno urezanih mečeva u pamćenje, bio je duel u finalu Kupa sa banjalučkim Borcem, tada drugoligašem. Viđena je prvorazredna senzacija jer je Zvezda izgubila sa 1:0 - Piksi je promašio penal, golman Slobodan Karalić nije se ni pomerio, meč je rešio Senad Lupić golom. U sve to, uvod su bile proročke reči Dragiše Binića.
- Ja nisam nažalost nisam bio akter te utakmice, bio sam u sukobu sa pokojnim Vasovićem... Možda sam se grubo izrazio, nisam bio u konkurenciji za sastav, ali se dobro sećam, mislim da je Zvezda dobila tada nove dresove, i onda su oni rekli "Ma dobro, bacićemo ove dresove posle utakmice navijačima". Kaže Dragiša Binić: Znate šta, nemojte baš biti sigurni da ćete ih baciti. Nisam siguran da će ta utakmica proći baš tako... Toga se baš sećam i na kraju je bilo kako je bilo... Pobedili su uz onaj čuveni penal Piksija...
Miodrag Božović znao je da kaže kako nema kluba u kom je lepše kad se pobeđuje i u kom je stresnije kad se gubi?
- Tako je sigurno, kada igrate u ovakvom klubu, zahtevi su veći, publika je zahtevna i sve je to normalno, moraš da znaš da nosiš pritisak, a ima ga i u Sarajevu, Željezničaru. Pritisak postoji nonstop, i to je nužno u sportu, tu nema minulog rada. U fudbalu možeš imati tri odlične utakmice, subota - sreda - subota, pa se posle sve okrene za sedam dana u negativnom smislu, ili obrnuto. Ali zato kada izađete pred 70-80.000 ljudi, onda je to lepo i još kad pobedite... Onda je to fantastično!
Dočekao je Musemić još 1987. Roberta Prosinečkog kao golobradog mangupa i driblera u Zvezdi, a putevi im se i sada prepliću. Preuzevši reprezentaciju BiH, Prosinečki se preselio u Sarajevo.
- Ja sam pratio Robija još kad je bio mlad i kad je došao u Zvezdu, sećam se dobro i njegovog odlaska u Čile, nije to bilo baš Vasoviću drago, nije bio za to da on ide u Čile. Džajić je rekao da Robi ide, i onda je njegova karijera krenula uzlaznom putanjom, proglašen je za najboljeg igrača.
- Pratio sam ga i u Zvezdi, i kad je bio u Turskoj, u Azerbejdžanu. Rezultat sve govori, a očigledno Robi za sada radi kvalitetno, imao je uspeha i u Zvezdi i u Turskoj, i u Azerbejdžanu je napravio dosta dobrih stvari. Evo i ovde nije izgubio utakmicu, jednostavno, nadamo se da će naš tim odvesti na Evropsko prvenstvo. Ja mu to želim, čujemo se, razgovaramo.
Sa posebnim interesovanjem Husref prati i nastupe Zvezde u Ligi šampiona.
- Grupa je takva kakva jeste, ne znam ko bi je poželeo ako govorimo o rezultatu. Sa drugog aspekta, navijačkog, sigurno je mnogo atraktivnije da dolaze PSŽ, Liverpul i Napoli. Jednostavno, evidentno je da fudbalski Zvezda još ne može njima da parira, ali nema veze, biće spektakl u Beogradu, karte su odavno rasprodate. Želim da Zvezda odigra kvalitetno igra i da svi na stadionu i uz TV budu zadovoljni onim što vide.
Da li je moguće napraviti poređenje srpske i lige u BiH?
- Partizan i Zvezda u svojoj ligi odskaču, ali generalno, tu je sve približno kada se uporedi što se tiče kvaliteta. I kod nas u poslednje vreme se kvalitet malo digao, a i suđenje je mnogo bolje nego što je bilo. Ostalo je da se infrastruktura popravi malo i onda se može očekivati bolje.
U Srbiji je skoro nemoguće da prođe kolo bez žalbi iz tabora večitih na suđenje, u komšiluku je došlo do malih promena, sudeći po Musemićevim rečima.
- Nije baš tako ovde, gledao sam i derbi u kom se podigla prašina oko toga da li je prešla ili nije prešla liniju, medijima je to interesantno... Greške su sastavni deo suđenja, uvek se dešavalo i dešavaće se. Pa i VAR koji su uveli, i tu se može greška napraviti. Čitam, pratim, neki su za, neki protiv. Dese se utakmice u kojima bi sudija mnogo puta morao da pogleda i odluči... Možda se gubi draž, ali ako ćemo gledati greške, jedna može promeniti čak i ceo tok sezone jedne ekipe... Možda nije loše uvesti ga.
U jednom periodu prethodnih godina se potencirala priča o ligi klubova iz bivše SFRJ. Smatrate li da bi to i sada imalo smisla, takmičarski i pre svega bezbednosno?
- Bilo je govora o tome, košarka je primer da je to moglo da se sprovede, međutim, drugačije je, igra se u dvorani i lakše je to sve organizovati i obezbediti. Pitanje je da li je još uvek rano i da li bi to bilo bezbedno. Neka vrsta rivaliteta postoji i ovde, u Hrvatskoj između Dinama i Hajduka, Srbiji Zvezde i Partizana, ljudi vole da pobede svog gradskog rivala.
Kako ste videli uspeh Hrvatske i brodolom Srbije na Mundijalu?
- I pre Mundijala sam rekao da Hrvatska ima jako dobar tim i tu je kruna karijera reprezentativnih za mnoge njihove igrače. Ništa do sada nisu napravili veliko, a jaki su i skupi igrači, jednostavno, bili su jako motivisani da konačno nešto naprave. Uspeli su, bilo je i faktora sreće, ali su napravili nešto što za mene nije bilo veliko iznenađenje. Srbija je naivno izgubila protiv Švajcarske, odigrala je dosta kvalitetno, ali i ovde treba da se desi smena generacija, koja je jako teška i zahtevna. Pitanje je koliko će to proći bezbolno.
Pre nego što se "bacio" na pripremu meča sa Željom (subota, 17.00), Musemić se osvrnuo na specifičan momenat, kakav skoro nije viđen ni u srpskom fudbalu. Sarajevo je pred veliki derbi izgubilo od poslednjeplasiranog GOŠK-a, Željezničar od pretposlednje Zvijezde.
- Ovo je možda jedna neočekivana situacija da su oba tima izgubila od mnogo slabijih ekipa, ali to je fudbal. Oba tima ulaze u meč da se vade, mi smo u boljoj poziciji, bežimo pet bodova Željezničaru, možda smo psihološki u boljoj situaciji da uđemo u utakmicu, ali to ne mora da ništa znači - oprezan je trener Sarajeva, koji će morati da pripazi i na šampionski Zrinjski, koji je drugi sa samo dva boda manje.
- Oni su dobro organizovani za ove prilike i imaju dobru ekipe, nemaju pritisak Želje i Sarajeva, tu imaju prednost i to su uspeli da iskoriste za titule u prethodnim godinama. Sarajevo je sada prvo, želimo tu da ostanemo, imamo još mnogo utakmica. Nismo bili prvi dugo, red je da budemo!
VIDEO - Husref Musemić o Prosinečkom i Zvezdinom čuvenom porazu u finalu Kupa
(B. Vinulović)