Ono kad 300.000 ljudi dođe na Vembli da gleda finale FA kupa između Boltona i Vest Hema

Finale FA kupa 1923. godine igralo se po prvi put u istoriji na Vembliju, a akteri su bili FK Bolton Vonderers i FK Vest Hem Junajted. Meč je legendaran ne zbog fudbala, već zbog onoga što se dešavalo oko terena. Doslovno oko terena

Tokom sezone 1922—23, Bolton Vonderersi su igrali u engleskoj Prvoj diviziji dok je Vest Hem igrao u Drugoj, ali njihovi ligaški podvizi nisu predmet naše današnje priče (mada ćemo pomenuti da je Bolton završio na trinaestom mestu sa dvadeset bodova manje od prvaka Liverpula, dok je Vest Hem bio drugi, iza Nots-Kauntija, čime je izborio plasman u elitni rang).

Preporučujemo

Predmet današnje priče je finale FA kupa koje su ta dva kluba odigrali te sezone. Krenuli su od prvog kola i morali su da preskoče pet prepreka do cilja. Bolton je prvo pobedio Norič Siti sa 2-0, pa onda Lids Junajted sa 3-1. Prvi meč sa Hadersfildom su igrali 1-1, da bi potom u ponovljenom slavili 1-0; istim rezultatom u četvrtom su kolu tukli Čarlton Atletik, kao i Šefild Junajted u polufinalu.

Kao suprotnost ovom defanzivnom pristupu Vonderersa, Vest Hem je igrao brzi, napadački fudbal koji je osvojio mnoga srca na Ostrvu. Igrali su, što se kaže, za gol više. Prvo su savladali Hal Siti sa 3-2, potom sa Brajtonom igrali 1-1 pa u ponovljenom meču pobedili 1-0, da bi nakon toga tukli Plimut sa 2-0. U četvrtom su kolu sa Sautemptonom igrali tri utakmice: prva je završena 1-1, ponovljena je završena 1-1, i tek su trećom prošli dalje rezultatom 1-0. Konačno su u polufinalu savladali Derbi Kaunti sa 5-2.

Finale je bilo zakazano sa stadionu „Vembli“. Naravno da ćete sada reći, da je oduvek tako, ali ovo je zapravo bilo prvo u istoriji koje se igralo u „srcu fudbala“, kako je taj stadion nazvao Pele (Vembli je trebalo da bude otvoren tek 1924. godine, ali je gradnja dovršena pre roka).

Prva tri finala FA kupa nakon Prvog svetskog rata nisu uspela da napune stadion „Stamford bridž“, pa je FA preduzeo korake ne bi li nekako popunio ogromni Vembli, barem koliko-toliko, jer nisu se nadali da će skupiti baš svih 125.000 ljudi. Pokrenuta je marketinška kampanja, ali se njihova bojazan pokazala neopravdanom: samo veličanstveno novo zdanje bilo je dovoljan magnet za publiku, razvijeni javni prevoz ga je učinio lako dostupnim, vremenske prilike su tog dana bile savršene, a i finalista je bio londonski klub što je i mnoge navijači drugih prestoničkih timova odvelo na utakmicu.

Na kraju se desilo nešto potpuno suludo. Kapije su tog 28. aprila 1923. po planu otvorene u 11.30 časova, tri i po sata pre početka meča. Ali se oko 13 časova ka Vembliju slila ogromna reka svetine zbog čega je policija morala da zatvori kapije u 13.45. Ljudi su nastavili da pristužu i pola sata nakon toga, gomila je probila barijere i počela da silom ulazi na tribine. Sama organizacija je bila katastrofalna: navijači nisu usmeravani po sektorima već su išli gde god žele, a pošto su svi želeli da budu blizu terena, taj deo tribina se napunio mnogo brže.

Broj gledalaca toliko se umnožio da su oni na dnu morali da preskaču ogradu i da ulaze na teren da ne bi bili spljeskani pa je vrlo brzo i čitav prostor oko terena i iza golova bio krcat. Zvanično, utakmici je prisustvovalo 126.047 gledalaca, ali taj broj sigurno nije tačan jer ih je bilo mnogo više; uostalom, organizator nije ni mogao tačno znati koliko ih je ušlo. Procene kažu da je ukupno na Vembliju toga dana bilo sigurno preko 150.000 ljudi, a da je realna brojka blizu 300.000.

Sve se to odvijalo pred očima kralja Džordža V, koji je došao da prisustvuje ovom prazniku fudbala. Zapravo je njegov dolazak i omogućio da se meč uopšte odigra, jer kada je već stigao nije se moglo nazad; čak je i oduševljena masa počela da peva „Bože, čuvaj kralja“. Konjička policija je na kraju nekako očistila teren od navijača i nagurala ih uz aut-liniju i iza golova (među njima je bio i policijac Džordž Skori na belom konju Biliju, što je najčuvenija slika toga dana; konj je zapravo bio siv i samo deluje beo) čime je meč mogao da počne. Jedino je još trebalo da sačekaju igrače Boltona, koji su iz autobusa morali da izađu na kilometar i po od stadiona i da se peške probiju kroz masu.

Meč je počeo sa 45 minuta zakašnjenja, oba tima su nastupila u ono doba uobičajenoj formaciji 2-3-5, a zbog naroda oko terena dešavale su se mnoge komične situacije: zapravo je prvi gol Boltona u 2-om minutu pao tako, što se Vest-Hemov Džek Tresadern prilikom izvođenja auta zapleo u publiku i nije mogao odmah da se vrati na teren, što omogućilo Dejvidu Džeku da dovede Vondererse u vođstvo i da loptom onesvesti gledaoca koji je bio pribijen uz mrežu (izraz „zatresti mrežu“ nikada nije imao luđu primenu). Meč je nakratko prekinut u jedanaestom minutu jer je masa opet navalila na teren a policija nanovo morala da interveniše.

Igrači na poluvremenu nisu ušli u svlačionice jer do njih nisu mogli da se probiju, pa su ostali na terenu. U osmom minutu nastavka, Bolton je preko Džeka Smita postavio konačan rezultat: 2-0. Došlo je do rasprave, ali je arbitar Dejvid Eson presudio da je lopta prvo prešla gol-liniju pa se tek onda odbila od gledaoca i izašla napolje. Igrači Vest-Hema su čak tvrdili da je jedan navijač Boltona dodao loptu Vizardu koji je asistirao, ali odluka nije promenjena. Kralj je kapitenu pobedničke ekipe Džou Smitu uručio pehar, a trener Vest Hema za poraz optužio belog konja koji je uništio teren svojim kopitima.

>>> U strašnjoj su formi – golovi garantovani. Na poslednjih pet mečeva ova dva tima smo uostalom videli 27 pogodaka, u proseku više od pet po meču. Takva uplata sada bila bi umnožena kvotom 3,60. Pogledajte i ostale MOZZART kvote za meč Arsenal – Liverpul.

>>> Derbi 11. kola Serije A, na poslednjih sedam međusobnih duela i jedni i drugi su postizali golove. Igra GG sada se plaća kvotom 1,58. Pogledajte sve MOZZART kvote za meč Fjorentina – Roma.

VIDEO: Da li je Engleska na prevaru 1966. došla do titule u fudbalu?

(P. L.)