Zvezdan Terzić - Zvezdin doktor fudbala!

Možete da ga volite ili ne međutim, Terziću niko ne može osporiti to šta je za četiri godine radio u Crvenoj zvezdi

''Na Marakani opet pesma stara, stadion pun svi pevaju u glas''...stihovi su pesme navijača Crvene zvezde kojima se, u ovom trenutku, najlakše može opisati trenutno stanje u najtrofejnijem srpskom klubu!

Stanje delirijuma, stanje ekstaze, stanje u kom bi se nalazio (ili nalazi) svaki ''manji'' klub koji se domogne Lige šampiona. A da ne pričamo o tome da je Zvezda prvi put u istoriji obezbedila igranje u najelitnijem fudbalskom takmičenju i nalazi se u grupi C zajedno sa PSŽ-om, Napolijem i Liverpulom.

Preporučujemo

Zvezda nije ''mali'' klub, kao što smo to pomenuli u pasusu iznad. Zvezda je ovo takmičenje, doduše u drugom formatu, već osvajala i podizala pehar najboljeg u Evropi, ali su teške godine posle Barija dovele crveno-bele na marginu fudbalske mape.

Mape na kojoj nisu čak ni postojali 2014. godine kada je UEFA poslala šokantno pismo - izbačeni ste iz Evrope!

Sunčan dan, tokom kog se čekala odluka iz Niona, zamenilo je sumorno popodne i rečenica čelnika Zvezde da se evropske kvalifikacije neće igrati na Marakani zbog '' finansijskih malverzacija i velikog duga prema igračima i poveriocima.''

Marakana je tada bila kao mravinjak, ljudi su ulazili i izlazili u kancelarije kluba. Tadašnji igrači su se redom smenjivali u ''kabinetu'', kao i trener Slaviša Stojanović. Iako su svi slutili, niko nije mogao ni da pretpostavi da će tu biti kraj generacije koja je prekinula višegodišnju dominaciju Partizana.

A onda se na Marakani pojavio on - Zvezdan Terzić, čovek koji svojom pojavom nikoga ne ostavlja ravnodušnim. U pratnji Zorana Bašanovića, tadašnjeg člana uprave crveno-belih, izašao je ispred novinara na zapadnoj tribini i rekao:

- Nisam Dejvid Koperfild. Došao sam da radim i rešavam probleme. Da je dobro, ne bi mene zvali - jasan je bio Terzić.

Izazvao je oprečne reakcije javnosti, ali i mišljenja navijača Crvene zvezde. Pre svega zbog činjenice da ga je pratio loš glas. Taj glas da je ''lopov'' pratio ga je sve ove godine rada u najtrofejnijem srpskom klubu, ali o tome ćemo malo kasnije.

U prvih mesec dana rada na Marakani, Terzić je već pokazao zbog čega su ga Ivica Tončev i Slaviša Kokeza tada silno želeli u upravi kluba.

Sa pozicije generalnog sekretara, Terzić je od sredine juna do sredine jula uspeo da dovede novog trenera (Lalatović je zamenio Stojanovića), ali i da se dogovori sa igračima kojima se duguje. Takođe, dogovorio se i sa igračima koji su bili tada u timu da ne raskidaju jednostrano ugovore sa Zvezdom. Bez obzira što su na to imali puno pravo.

Ono što je takođe bitno jeste da je Terzić uspeo da spreči da Zvezda bude kažnjenja i od strane FIFA zbog kršenja finansijskog fer-pleja, kao i da crveno-beli počnu takmičenje u Super ligi sa bodovnim minusom.

Još tada je u razgovoru sa novinarima napominjao da mu je potrebno vreme od nekoliko godina kako bi Zvezda bila stabilan klub, a upravo je te iste novinare podsetio na svoje reči posle remija crveno-belih u Salcburgu i palsmana u LŠ.

- Ja sam pre četiri godine rekao da mi je samo potrebno vreme da pokažem kako umem da vodim klub - rekao je Terzić u trenucima euforije u Mocartovom gradu.

A za te četiri godine Zvezda je konačno prodisala. Najpre je dominantno osvojena titula pod Miodragom Grofom Božovićem, a Terzić je, zajedno sa sportskim direktorom Blažom Raosavljevićem, odradio odličan posao u prelaznom roku. Uostalom, Donald, Le Talek i Kanga, koji su dovedeni za vreme Grofovog mandata, bili su ključni igrači Zvezde u pohodu ka grupnoj fazi Lige Evrope prošle sezone.

- Hoću da učim od Terzića. Mislio sam da sve znam, ali je onda došao Terzić i shvatio sam da ništa ne znam - rekao je Raosavljević svojevremeno Telegrafu, u onom velikom intervjuu, na pitanje od koga ''uči posao'' na Marakani.

Te sezone je Zvezda uzela šampionsku titulu, protiv Ludogoreca je malo falilo da se obezbedi Liga Evrope i prva šansa da se napadne Liga šampiona, a potom je usledio finiš sezone koji bi mnogima došao glave.

Ali ne i Terziću. Iako je veliki deo javnosti bio protiv njega, iako su navijači ponovo počeli da tvrde da je ''lopov'', iako je određen broj sportskih radnika, klubova i čelnika Saveza ustao protiv njega.

Vojvodina, Mladost, Borac, Javor, Partizan...zatim Istok i Zapad, FS Beograda. Svi oni su bili složni da Terziću nije mesto u Crvenoj zvezdi, a imali su protiv njega šta da kažu i legende i navijači OFK Beograda.

Preživeo je Terzić i to! Uzdigao se kao Feniks po ko zna koji put i nastavio da vodi najtrofejniji srpski klub. I to najbolje kada je najteže. Iako oformljen sportski radnik, nije se libio da potraži savet ''neiskusnijih'' kolega.

- Šta misliš o Vladanu Milojeviću - upitao je Terzić Vladimira Matijaševića prošlog leta, tadašnjeg direktora Čukaričkog, a sada AEK-a s kojim je ušao u Ligu šampiona:

- Odličan je radnik i trener. Slobodno ga dovedi, nećeš pogrešiti - jasan je bio Matijašević.

I, u leto 2017. godine na Marakanu stiže Vladan Milojević. Posle sjajne sezone u Grčkoj, Milojević je bio hrabar (neki će reći i lud) da prihvati Terzićev poziv u trenucima kada Zvezda nije imala ništa - ni titulu ni kup iza sebe, ali ni dobar igrački kadar.

Fudbaleri su dolazili kao na traci, a većina od njih nisu bili u dobrom stanju.

- Kada sam ja došao na Zlatibor, tu je bilo samo nekoliko igrača. Sećam se da je među njima bio Gobeljić koji je imao problema sa ložom. Dva dana posle mene stigao je i Vujadin Savić. Po meni, tada je sve to dosta loše izgledalo - priznao je Filip Stojković tokom jednog intervjua za Telegraf.

Stojković je bio samo jedan od igrača koji su kompeltirali savršen prelazni rok Zvezde. Prelazni rok u kom su crveno-beli poentirali i dovođenjem sportskog direktora Mitra Mrkele koji, zajedno sa Terzićem, ima i te kako dobre zasluge za sve što je usledilo.

A usledilo je to da je Zvezda prodala Filipa Manojlovića za milion evra, a zatim je dovela Milana Borjana za džabe. Borjana koji je, bez sumnje, najbolji golman crveno-belih u 21. veku.

Pomenuti Stojković je došao za džabe, Vujadin Savić takođe. Rodić i Jovičić su plaćeni po 500.000 hiljada, Babić je stigao na pozajmicu, a zatim je njegov ugovor otkupljen. Dolaskom Gobeljića Zvezda je dobila modernog fudbalera koji pokriva svaki deo terena... Krstičić je posao Zvezde koji definitivno može da se upiše u užbenike, a pogotovo ono što su Terzić i saradnici uradili sa Boaćijem i Pešićem.

Napadač iz Gane je pratktično završen za džabe posle šestomesečne pozajmice koja je istekla, dok je Terzić ''pokazao mu*a'' kada je u pitanju Pešić. Stigao je za 750.000, a prodat je za nešto više od četiri miliona.

Nemanju Radonjića smo namerno ostavili za kraj. Ukraden je od Čukaričkog, a Zvezda će na njemu za godinu dana zaraditi sedam miliona evra. Toliko iznose procenti od onih 12 koliko će Marselj platiti.

U međuvremenu je na poluzezoni (zima 2018) stigao El Fardu Ben za pola miliona i već se višestruko isplatio crveno-belima. Bio je najzaslužniji što je Zvezda prošla Trnavu (dva gola i asistencija u dva meča), a zatim je dao oba gola Salcburgu.

Dušan Jovančić i Veljko Simić su stigli iz domaće lige, obojica bez obeštećenja. A već su pokazali da će biti veliko pojačanje za tim Vladana Milojevića. Miloš Degenek je plaćen 200.000 i on je, kao i Ben, svoj novac višestruko otplatio. Oba puta je asistirao u Salcburgu, a u defanzivi polako daje klubu ono što su crveno-beli dobijali od Le Taleka.

Stigao je i Džonatan Kafu kom treba malo vremena da se uigra, ali je svima jasno o kakvom se napadaču radi. Meleg i Stojiljković su zalog za budućnost i samo im je potrebno malo vremena da krenu sa partijama po kojima su postali prepoznatjivi.

Doveden je i Ebisilio koji je protiv Suduve pokazao da ''zna fudbala'' i samo je pitanje vremena kada će postati prava ''desetka''.

S druge strane, braća Ilić su prodata za pet miliona evra i od tih para finansirani su tereni omladinske škole. Uroš Račić je ''utopljen'' Valensiji za dva miliona evra. Od Luke Adžića se zaradilo 800.000 mada on nije bio ni planiran da se proda, a pomenućemo da je Zvezda prethdone sezone napravila dobar posao prodajom Ristića i Plavšića.

Ukratko - tri savršena prelazna roka su iza Zvezdana Terzića i njegovih saradnika, a ''šlag na tortu'' predstavljaće povratak Ričmonda Boaćija na pozajmicu. Potez vredan divljenja. Prodaš ga za 5.5 miliona, a onda igrača koji i te kako poznaje sistem vratiš za milion i po u klub.

- Mislim da Zvezdan Terzić radi dobro kao direktor kluba, pa se nadam da ćemo jednog dana da uđemo u Ligu šampiona i stignemo bar do polufinala - rekao je Ljupko Petrović u septembru 2017. godine i kao da je najavio šta se sprema.

Liga Evrope, titula, pa Liga šampiona, a pre svega jedan dobar sistem, jasno su pokazali da, kog god je tog leta 2014. godine okrenuo broj telefona Zvezdana Terzića - nije pogrešio!

Svidelo se to nekome ili ne - Terzić je odradio sve ono zbog čega je doveden u najtrofejniji srpski klub.

- Kada sam dolazio u klub rekao sam da za mene ne treba da se organizuju povici sa tribina. Ako vidim da ne mogu da uradim ono na šta sam se obavezao, ja ću sam da odem. Ozbiljan sam čovek - rekao je Terzić još pre četiri godine, samo mesec dana pošto je preuzeo funkciju.

Nije otišao, iako je u dva navrata bio blizu, a Zvezdi se to višestruko isplatilo. Navijačka floskula ''Terza, mađija'' svakako može da bude verifikovana posle istorijske noći u Salcburgu.

Nije imao čarobni štapić tokom ove četiri godine, ali je Zvezdan Terzić definitivno Zvezdin mađioničar koji je umesto pomenutog štapića imao čarobne saradnike.

Mađioničar kog će i dalje pratiti onaj glas da je kontroverzan, ali on je na to verovatno navikao. Možete da ga volite ili ne, možda čak i mrzite, međutim, Zvezdanu Terziću niko ne može osporiti da je, s razlogom, onaj za koga se predstavlja - doktor fudbala!

Goran Čaušić i Marko Marin, odnosno njihov potpis u ''minut do 12'', su to jasno potvrdili...

(Mario Marić)