Ceo stadion protiv njega jednog i još 7 detalja koji su obeležili meč Partizana i Trakaija
I pored pobede, mnogo je negativnosti, tenzije, netrpeljivosti na realiciji trener-navijači, pa su teške odluke pred čelnicima kluba
Umesto da uživaju u drugoj evropskoj pobedi u sezoni, u Partizanu su kraj meča sa slabašnim timom Trakaija dočekali “naborana čela, sa koferom briga i pitanja šta i kako dalje. Ona se mahom odnose na igru tima, ali još više na status trenera Miroslava Đukića, koji se, posle poraza od Radnika u Surdulici, ponovo našao na meti celog stadiona, a zatim je navukao gnev i na Upravu kluba, kojoj su navijači, takođe skandirajući, poželeli da vide leđa.
Preporučujemo
Stojković o pobedi i neubedljivoj igri Partizana: Šta god da kažem, biće "trebalo je ove da pobedimo 10:0"...
Pantić samokritičan: Loše smo igrali, bilo je monotono, a nervoza je počela od 5. minuta (VIDEO)
Epilog svega toga ćemo videti možda već danas, ali jasno je da u Humskoj već vlada neprijatna tenzija iz koje bi mnogo toga moglo da se izrodi. Telegraf vam hronološki prenosi niz detalja, koji su obeležili sinoćnu utakmicu, a mogli bi da vam sumiraju utiske i posluže kao smernica o daljim potezima u Partizanu....
1. CEO STADION PROTIV JEDNOGA
Primirije Miroslava Đukića i navijača crno-belih je trajalo tokom kratke letnju pauzu, koliko se dve strane “nisu viđale”, i dva meča sa Rudarom iz Pljevalja, u kojima pristalice, kako to i sam trener voli ga kaže, nisu imale šta da zamere treneru. A, onda su se desili Surdulica i Radnik, koji su “posolili stare rane”. Igrači su se još zagrevali, sudije tek planirale da označe početak utakmice, a onda se pojavio čovek koji je posle dugo, dugo vremena ujedinio sve “grobare”u jednom - protiv samoga sebe. Baš kao pre nekoliko godina Vladimir Vermezović.
I dok su ga “terali”, u paketu sa Upravom, čak i u mometima kada je Partizan poveo, što baš i nije normalno, Đukić je, kao u igračkim danima, kada je u džep stavljao najbolje napadače sveta, ostao “hladan kao špricer”. Kao da se sve to dešavalo nekom drugom. Kapa dole za držanje, ali šta dalje?
2. PODRŠKA BRAĆI GRCIMA
Svedoci smo u poslednjih nekoliko dana koliko je čovek nemoćan kada ga priroda “uzme na zub”. Osetili smo to na svojoj koži ne tako davno, a sada muku muče braća Grci.
Prvo strahoviti požari, koji su odneli ljudske živote, a zatim i obilne kiše i poplave odmah posle toga, kao da se “majka priroda” baš naljutila zbog nečega. Otuda i dirljivi gestovi na najvećim srpskim stadionima.
Crno-beli su uputili molbu i dobili dozvolu UEFA za minut ćutanja nastradalima, a navijači Partizana su tokom cele utakmice sa Trakaijem isticali grčke zastave i pevali pesme bratskog naroda i kluba (PAOK) iz pomenute zemlje. Gest za svako poštovanje.
3. ČETVRTI MEČ - “ČETVRTI TIM”
Partizan ne igra kako treba i to ne vidi samo onaj ko ne želi ili neće sebi da prizna. Razloga je verovatno nekoliko, a jedan od glavnih i činjenica da je samo u prvom meču u sezoni, protiv Rudara, Miroslav Đukić imao ceo tim na raspolaganju.
Preventivno je pomenuti meč preskočio Đorđe Ivanović, a zatim je na njemu, na duže vreme, otpao Nemanja Nikolić, pa u Surdulici i treći napadač Ognjen Ožegović, te Zoran Tošić.
Samo je odbrana sve vreme igrala u istom sastavu, dok su se manevar i napad, posebno u poslednjem meču, sveli na čistu improvizaciju. Kada tome dodate činjenicu da Partizan generalno “luta” i u formi, jasno je zašto sve to izgleda bledo.
4. PETO POJAČANJE NA TRIBINAMA
Administrativci Partizana su pokušali, neophodna papirologija je sakupljena na vreme, ali peto pojačanje crno-belih u letnjem prelaznom roku – Milan Smilajnić je meč ipak posmatrao sa – tribina. Da su u Humskoj znali kakav ih scenario očekuje, da će navijači terati i trenera i Upravu, verovatno bi više “zagrebali” da prijave Smiljanića, jer se činilo da je Partizanu potreban upravo neko iskusan, ko oseća klub na pravi način, da podvikne i pokrene tim iz “druge brzine”.
Učinio je to u smiraju, kada je “dogorelo do nokata” Saša Ilić, koji je za nekoliko minuta pokazao više znanja i htenja, nego li pojedinci za minule četiri utakmice. Klasa je večna, ona ne pita za godine...
5. APLAUZ ZA BORBENE GOSTE
Bez želje da ih potcenimo i narušimo njihovu borbenost i učinak, ali složićete se da Trakai, sem voljnog momenta, nema previše drugih fudbalskih kvaliteta.
Štaviše, kada biste ih uvrstili u Superligu, bila bi to verovatno grčevita borba za opstanak. Ipak, upravo tu srčanost navijači Partizana veoma cene i nije prvi put da rivala nagrade i isprate aplauzima sa terena. Fudbaleri litvanskog kluba možda nisu “umirali u fudbalskoj lepoti”, ali su pružili ono što su umeli i mogli u datom trenutku, ne spuštajući gard ni kada su ostali sa igračem manje.
Otuda respekt sa tribina u Humskoj, na koji su i igrači gostujućeg tima uzvratili istom merom, svesni valjda činjenice da su “kupili” simpatije jedne od razmaženijih publika u Evropi.
6. KAKAV TRENER, TAKAV TIM
Neko bi možda zakukao, potražio opravdanje, jer, budimo realni, na sudije i suđenje uvek možete da se “izvadite”. Bar malo. Ali trener Trakaija Hoze Antonio Očandorena niti je bio razočaran minimalnim porazom, niti je posezao za alibijem posle utakmice.
Upitan da li je njegov igrač s pravom isključen početkom drugog poluvremena, Španac je bez zadrške potvrdno odgovorio, ističući upravo grešku fudbalera. Iako je to verovatno uticalo na krajnji rezultat, jer pitanje je šta bi bilo da je ostalo “11 na 11”, Očandorena je pokazao manire i da je pravi sportista, koji greške prvo traži u svom “dvorištu”, pa tek onda gleda u tuđe.
7. VEZISTA POGLEDAO ISTINI U OČI
Uvek je teško priznati kada ne ide na terenu, kada izgubi meč (što ovoga puta nije slučaj) ili se ne odvija kako treba. Igračima posebno, jer su neposredni akteri na terenu, podložni kasnije i analizi i kritici. Zato nekada pročitate izjavu trenera ili fudbalera i upitate se da li ste bili na istom stadionu i gledali istu utakmicu.
Primer Danila Pantića posle meča Partizana i Trakaija ipak donekle ruši pomenute teze, jer vezista je, “bez dlake na jeziku”, rekao ono što svi vide. Imamo problema, nismo odigrali dobro ni u Surdulici ni protiv Trakaija, zadovoljan sam rezultatom, ne i igrom – iskreno je naveo Pantić ono što velika većina navijača Partizana takođe vidi, ne izuzimajući sebe iz problema nijednog momenta. I, to je dobro za Partizan, jer još nije kasno da se neke stvari poprave.
8. PAO I POSLEDNJI BASTION ODBRANE TRENERA
Jedan drugi Pantić u Humskoj, poznati novinar TV Partizan – Željko, u odjavi utakmice je zapravo najavio ono što bi moglo da se desi u toku današnjeg dana, a ima veze sa statusom trenera Miroslava Đukića. Razočaran igrom i rezultatom, kako je i sam priznao “vruće glave”, u uživo prenosu je nagovestio da je vreme za promene i da je “šef struke potrošio sve kredite koje mu je Uprava dala”. Na taj način je pao i “poslednji bastion” odbarane šefa struke, jer je upravo Pantić bio taj koji je Đukiću pružao podršku, čak i kada su svi drugi bili protiv njega i za smenu.
Novinar je, naravno, napomenuo da nije on taj koji smenjuje i donosi odluke, ali da je jasno da “ovako više ne može” i da čelnici moraju da se zamisle šta i kako dalje...
Kako biste vi opisali igru Partizana sinoć? Čekaju vas komentari ispod teksta.
(Z. Ivković)