Deki Stanković se emotivno oprostio od Bunje: Plakali smo zajedno one noći na kiši zbog Ekerena, plačemo i sada svi zajedno! (VIDEO)
Održana Zvezdina komemoracija za Gorana Bunjevčevića
Na stadionu „Rajko Mitić“ je u subotu održan komemorativni skup povodom smrti nekadašnjeg igrača, kapitena i sportskog direktora Crvene zvezde Gorana Bunjevčevića.
Skupu je prisustvovao veliki broj Zvezdinih legendi, bivših trenera, igrača, kao i članova porodice. Nakon odavnja počasti Goranu Bunjevčeviću minutom ćutanja, prisutnima se obratio predsednik FK Crvena zvezda, Svetozar Mijailović.
VIDEO: Ilija Petković na komemoraciji: Otišao je tiho kao što je i živeo
— Otišao je Goran Bunjevčević, igrač, kapiten, sportski direktor. Prerano je otrgnut od svoje porodice, od prijatelja, od fudbala kome je posvetio celog sebe. Bio je uzoran sportista i plemenit čovek. Krasili su ga skromnost, inteligencija, upornost i rad. Bio je tih i vredan čovek, veliki borac, poštovan i voljen. Bunja je spadao u malobrojnu grupu ljudi koji umeju da sasvim hladno i realno procene svoje sposobnosti. Kad je igrao dobro nije bio lažno skroman da to i ne kaže, ali još važnije, kada mu nije baš sve išlo od ruke nije izbegavao da za samog sebe kaže da nije bio najbolji.
Emotivan govor održao je i Dejan Stanković koji je bio kapiten 1997. godine kada je Goran Bunjevčević zaigrao za Crvenu zvezdu.
— Gorane moj, Bunjo moj, brate moj, rastajati se neću. Posebno ne na mestu na kojem smo se upoznali tog leta 1997. godine kad si ušetao u naše karijere i živote, tiho i pošteno, vaspitano i nenametljivo a onda nam pokazao da bez tebe nećemo moći, ni u životu ni na terenu. Taj tvoj nežni i pošteni karakter je iz dana u dan osvajao srca trenera, saigrača, navijača… Plakali smo zajedno one noći protiv Ekerena, po onoj kiši, baš kao što plačemo sada svi zajedno - govorio je na ivici suza Deki.
- Opet zbog promašene šanse, šanse da svi mi još uživamo u životu sa tobom i pored tebe. Naša Crvena zvezda je mesto sastanaka, ne rastanaka, sastanka najboljih, zato ti je to mesto i toliko pristajalo, zato što si najbolji. Najbolji sin, najbolji brat, najbolji otac, suprug, saigrač… Nasmejan, vredan, pun poštovanja prema svakome. Nikad povišen ton, nikad svađa, nikad nijedan neprijatelj na terenu i u životu. Čovek bez mrlje, čovek bez ružne reči…
Posebno su bile upečatljive završne reči Dejana Stankovića.
— O tome kakav si igrač bio i koliko si značio našoj Zvezdi svedoče navijači koji su na stadion dolazili zbog tebe. Igrati pored tebe značilo je imati leđa, potporu, podršku u svakom trenutku, boriti se u duhu fer-pleja, pošteno i srčano. Bunjo moj, znaš to dobro, nisam ja igrač za ove zadatke, ni glumac za ove uloge, ali ima situacija kad kapiten, a ti to dobro znaš, mora da preuzme odgovornost. Ipak ja se od tebe rastajati neću. Ni ja, ni bilo ko ovde, dok živim živećeš i ti. Dok dišemo svi mi, tvoji drugovi, disaćeš i ti kroz nas. Zaborava nema, nikada ga neće biti. A srešćemo se, to je sigurno…
Sahrana Gorana Bunjevčevića održaće se 30. juna u 15 časova, na groblju u Bežaniji.
Perica Ognjenović: Fudbal u Srbiji je izgubio najpoštenijeg radnika
(Telegraf.rs)