Lepota i elegancija „Krojfovog okreta“ su neprevaziđene, ali postoji nešto u vezi sa tim potezom što svi zaboravljaju
„Krojfov okret“ ne može da se opiše rečima, jer su njegova lepota i elegancija nestvarne. To je vremenska tačka u kojoj se fudbal stopio sa baletom, to je potez koji je postao simbol totalnog fudbala koji je u ono vreme forsirala reprezentacija Holandije i klubovi iz te zemlje, posebno Ajaks. Ali jednu stvar svi zaboravljaju
To je najčuveniji potez Svetskog prvenstva koje se leta 1974. godine održalo u ondašnjoj Zapadnoj Nemačkoj, najčuveniji potez slavnog holandskog tima iz sedamdesetih, najčuveniji potez jednog od najtalentovanijih i najčarobnijih fudbalera ikada: znamo svi o kome se radi i o čemu se radi.
Igrao se 23-ći minut drugog kola Grupe 3 između Holandije i Švedske na stadionu „Vestfalen“ u Dortmundu, kada je Vim van Hanegem primio loptu na desnom krilu. Videvši da mu prilaze Bjorn Anderson i Ralf Edstrom, poslao ju je niz krilo ka svom imenjaku Rajsbergenu, koji ju je gurnuo ka sredini, ka Ariju Hanu. Han je izveo nekoliko brzih i veštih dodira s loptom kako bi se što bolje namestio, a onda desnicom uputio jednu dugu dijagonalu ka levoj korner-zastavici, gde se nalazio Johan Krojf.
Krojf je od samog početka meča mučio svog čuvara Jana Olsona, ali sada će mu prirediti nešto što će ući u anale fudbalske igre i svima nam se urezati u mozak. Primio je loptu, ali se na trenutak svima učinilo da će mu pobeći. Ipak, veštim dodirom stopala ju je smirio, namestio se, i okrenuo za 180 stepeni. Sada je bio okrenut ka centru igrališta, sa Olsonom koji mu je disao za vratom. Nije imao kud, švedski defanzivac je sve radio kako treba.
Potom, iznenada, situacija se dramatično promenila. Olson je pročitao gotovo neprimetni pokret Krojfovog ramena i krenuo u pogrešnom smeru, jer je Johan unutrašnjim delom svog desnog stopala gurnuo loptu praktično sebi kroz noge, ponovo se okrenuo za 180 stepeni i poslao Šveđanina po burek. Potom je oslobođen ušao u kazneni prostor.
VIDEO: „Krojfov okret“, legendarni potez holandskog majstora protiv Švedske u Zapadnoj Nemačkoj '74.
„Krojfov okret“ ne može da se opiše rečima, jer su njegova lepota i elegancija nestvarne. To je vremenska tačka u kojoj se fudbal stopio sa baletom, to je potez koji je postao simbol totalnog fudbala — koji sam po sebi nije bio taktički pristup koliko „stanje uma“ u kojem postoji fluidnost na terenu, presing, pokret, u kojem svi igraju sve — koji je u ono vreme forsirala reprezentacija Holandije i klubovi iz te zemlje, posebno Ajaks. Ali jednu stvar svi zaboravljaju: „Krojfov okret“ ništa nije doneo, ništa nije proizveo. Posle njega nije pao gol i meč je završen 0-0; čak je Švedska bila u prilici i da pobedi.
Mnogi kažu da je to savršena ilustracija totalnog fudbala, koji je lep za oko, ali koji, jednom shvaćen od strane protivnika, prestaje da donosi konačne, opipljive rezultate: rečju, trofeje. Ajaks je dominirao početkom sedamdesetih, ali je onda potonuo, i došli su drugi klubovi, tih godina pre svih Bajern i Liverpul. Najbolji primer ovoga svakako je finalni meč sa Zapadnom Nemačkom, odigran na Olimpijskom stadionu u Minhenu, pred 75.200 gledalaca.
Zapadni Nemci su tada već, može se reći, igrali neku svoju verziju totalnog fudbala, možda ne toliko lepu za oko kao što je bila holandska, ali uspešnu. Prvi Mundijal na svom tlu dočekali su kao aktuelni prvaci Evrope, i kao favoriti, dok o Holandiji niko nije preterano razmišljao, svakako ne više nego o Argentini, Italiji, Poljskoj, Jugoslaviji ili Urugvaju; uostalom, jedva su se plasirani na Mundijal, posle krajnje sumnjive odluke o ofsajdu na štetu Belgije u kvalifikacijama.
Ali, kako je turnir odmicao, stvari su se obrnule. Zapadni Nemci su izgubili od Istočnih, što ih je — uprkos političkoj „sramoti“ — srećno poslalo u slabiju polufinalnu grupu (16 timova bilo je podeljeno u četiri grupe, a prva dva iz svake formirale su dve nove grupe; pobednici tih grupa išli su u finale), pa su u završnu utakmicu ušli kao blagi autsajderi, jer sve su oči bile uprte u Holanđane. Svet je, jednostavno, s pravom bio fasciniran njihovom igrom.
Holanđani su krenuli sa centra i razmenili 16 pasova pre nego što je Johan Krojf uzeo loptu na centru igrališta i sjurio se u kazneni prostor pa bio oboren od strane Ulija Henesa. Krojfov imenjak Neskens je izveo jedanaesterac i Holandija je vodila 1-0, a da Zapadni Nemci još nisu bili pipnuli loptu. Potom su nastavili sa dominacijom iz koje se ništa nije izrodilo. Poigravali su se sa protivnikom, sve je prštalo od lepote i lepršavosti, ali je rezultat na semaforu i dalje bio onaj iz 2-og minuta.
To se promenilo u 25-om. Neprelazni Bekenbauer presekao je pas upućen Vimu Jansenu pa loptu prebacio na levo krilo ka Holcenbajnu, koji je uleteo u šesnaesterac i bio oboren. Siguran sa bele tačke bio 22-godišnji Paul Brajtner i rezultat je bio poravnat. U istoriji finala Svetskih prvenstava nije do ove utakmice sviran nijedan jedini penal: sada su u 25 minuta svirana dva.
VIDEO: Holandija 1-2 Zapadna Nemačka, finale Svetskog prvenstva 1974. na Olimpijskom stadionu u Minhenu
Za sve to vreme, tokom čitavog prvog poluvremena, Krojf je bivao sve nervozniji. Berti Fogts, koji je zbog upornih startova nad Krojfom dobio javnu opomenu posle samo četiri minuta igre, sada je hodao po tankoj liniji „legalnosti“ ali je zato potpuno neutralisao „letećeg Holanđanina“. Kako je vreme odmicalo, Nemci su bili ti koji su sve više izgledali kao „totalni fudbaleri“.
Dva minuta pre odlaska na odmor, Jirgen Grabovski ušao je u šesnaesterac sa desne strane i poslao loptu u sredinu, ka Gerdu Mileru od kojeg se lopta praktično odbila u trku i otišla malo unazad. Miler je napravio korak u njenom smeru, stigao je prvi i zavrnuo ka golu. Milerov „zavrtanj“ bio je sve ono što Krojfov nije: u njemu nije bilo elegancije, delovao je trapavao.
Ali, za razliku od Krojfovog poteza protiv Švedske, dao je rezultat, tako da je bio toliko nemački da nemačkiji ne može biti: domaćin turnira je njime poveo 2-1, a Krojf je još na samom kraju poluvremena dobio i žuti karton zbog stalnih žalopojki upućenih sudiji zbog Fogtsa.
Rezultat se u drugom delu meča nije promenio, uprkos jalovoj dominiciji Holandije, pa je Zapadna Nemačka osvojila svoju drugu titula prvaka sveta, prvu i jedinu na svom tlu.
(O. Š.)