Rekordi i statistika Lige šampiona od kojih će fudbalskim sladokuscima krenuti voda na usta — BUKVALNO

Da li ste znali da je prvi dvostruki strelac u istoriji Kupa šampiona bio Partizanov Miloš Milutinović? Ili da je prvi odlučujući gol u penal-seriji u finalnom meču postigao Liverpulov bek Alan Kenedi, isti čovek koji je tri godine ranije u finalu protiv Reala postigao odlučujući gol iz igre? Da li ste znali da se nekada igrala majstorica, i bacao novčić ako i tada bude nerešeno?

Prva utakmica u istoriji UEFA-inog Kupa evropskih šampiona, potom Lige šampiona odigrala se 4. septembra 1955. godine na lisabonskom Nacionalnom stadionu pred 30.000 gledalaca, između Sportinga i beogradskog Partizana.

Meč je završen rezultatom 3-3, a prvi gol u istoriji ovog nadmetanja postigao je Žoao Baptista Martins u 14. minutu utakmice. Partizan je preokrenuo golovima Miloša Milutinovića u 45. i 50. minutu, za Sporting je potom izjednačio Kuim u 65, da bi Bobek vratio vođstvo crno-belima u 73. minutu. Marting je poravnao u 78. Tako je Miloš Milutinović postao prvi čovek koji je postigao više od jednog gola u jednom meču Kupa odnosno Lige šampiona, a Partizan, zajedno sa Sportingom, odigrao prvi remi u istoriji takmičenja.

12. oktobra te godine u revanšu na stadionu Jugoslovenske narodne armije, pred 15.000 ljudi, Partizan je postao prvi klub u istoriji Kupa odnosno Lige šampiona koji je prošao dalje u nokaut-fazi, pobedom nad Sportingom od 5-2. Naime, četiri utakmice su se igrale tog dana, ali je ona u Beogradu prva počela, sat i po po centralnoevropskom vremenu pre one u Madridu, u kojoj je Real tukao Servet sa 5-0. U beogradskom revanšu Miloš Milutinović postao je takođe i prvi čovek koji je u Kupu odnosno Ligi šampiona postigao četiri gola na jednom meču.

Dve najubedljivije pobede u kvalifikacionoj fazi Kupa šampiona ostvarili su Dinamo iz Bukurešta i Fejenord iz Roterdama; prvi su pobedili severnoirske Krusejderse 1973. sa 11-0, dok su drugi trijumfovali nad Rejkjavikom 1969. sa 12-2. Sledi niz pobeda od 10-0: Mančester-Junajtedova nad Anderlehtom 1956. godine, trijumf Ipsvič-Tauna nad Florijanom 1962, Benfikin nad luksemburškim Stad-Dudelanžom 1965, Lids-Junajtedov nad noverškim Linom 1969, pobeda Borusije iz Menhengladbaha nad kiparskom Larnakom 1970. te Ajaksova nad Omonijom 1979.

Gorepomenuta Fejenordova pobeda nad Rejkjavikom najefikasniji je meč ikada u ovom takmičenju, bez obzira na format: granica od 14 golova nikada nije ni dostignuta niti prestignuta. Pobeda Borusije iz Dortmunda nad varšavskom Legijom od 8-4 u sezoni 2016—17. nalazi se po tome na drugom mestu, dok je na trećem Realov trijumf od 7-3 nad frankfurtskim Ajntrahtom u finalu 1960. Najefikasnija remiziranja bila su ona završena rezultom 4-4, što se desilo tri puta, u sezoni 2000—01. kada je tako okončan meč između Hamburga i Juventusa, 2008—09. između Čelsija i Liverpula te 2015—16. između Bajera iz Leverkuzena i Rome. Nikada ni u Kupu ni u Ligi šampiona meč nije završen rezultatom 5-5.

Što se tiče najubedljivijih pobeda koje su izvojevane isključivo nakon kvalifikacija, to su Realova pobeda nad Seviljom u četvrtfinalu sezone 1957—58, Liverpulova nad Bešiktašom u grupnoj fazi 2007—08. te Realova nad Malmeom u grupi 2015—16. Sve tri završene su rezultatom 8-0. Interesantno je pomenuti i podatak, da je najubedljivija pobeda u gostima bila 0-7, što je Marsej izveo gostujući Žilini u sezoni 2010—11, Šahtjor gostujući BATE Borisovu u sezoni 2014—15. i Liverpul gostujući Mariboru ove sezone.

VIDEO: Sporting 3-3 Partizan — prva utakmica u istoriji Kupa evropskih šampiona

Kada govorimo o najubedljivijim ukupnim pobedama u dvomečima, rekorder je Benfika koja je već pomenuti luksemburški Stad Dudelanž 1965. izbacila rezultatom 18-0. Što se grupne faze Lige šampiona tiče, rekord drži Šahtjor koji je u sezoni 2014—15. nakon pomenute pobede u gostima od 7-0, kod kuće BATE tukao sa 5-0. Ali, ako se računaju i pretkvalifikacije, onda rekord same Lige šampiona drži Helsinki koji je velški Bangor Siti 2011. godine tukao ukupnim rezultatom 13-0 (3-0, 10-0).

(Digresija: Onaj duboko nesrećni Stad Dudelanž bio je tih godina svačija vreća za udaranje, pa ih je tako primera radi naša Zvezda u sezoni 1957—58. izbacila ukupnim rezultatom 14-1, posle 5-0 u gostima i 9-1 u Beogradu. Taj formalni revanš kod nas gledalo je svega 1.500 gledalaca. Međutim, kada je u narednom kolu stigao Norčeping, na stadion JNA došlo je 20.000 navijača Crvene zvezde.

Prethodne sezone, kada je Zvezda prvi put igrala Kup šampiona i dočekala holandski Rapid, poseta je bila identična onoj prvoj Partizanovoj: 15.000. U sezoni posle Norčepinga, kada su stigli Vulverhempton Vonderersi, na JNA je došlo 40.000 Zvezdinih navijača. Inače, onaj holandski Rapid se nekoliko godina kasnije spojio sa FK Roda, kako se i danas zove.)

VIDEO: Crvena zvezda 2-2 Bajern Minhen, legendarni revanš-meč polufinala Kupa evropskih šampiona u sezoni 1990—91.

Opet, rekord Lige šampiona u nokaut-fazi, što se najubedljivije pobede u dvomečima tiče, drži Bajern Minhen koji je lisabonski Sporting doslovno izuo iz kopački u osmini finala sezone 2008—09. kada ih je unakazio s 12-1 (5-0, 7-1). Četvrtfinalni rekord drži Real Madrid koji je 1957—58. Sevilju pobedio ukupno sa 10-2 (pomenuli smo 8-0 u prvom meču, ali nismo da je drugi završen 2-2); ali, ako se gleda samo era Lige, rekord opet drži Bajern koji je Kajzerslautern tukao 6-0 (2-0, 4-0) u sezoni 1998—99.

Polufinalni rekord drži Ajntraht iz Frankfurta kome je u sezoni 1959—60. pošlo za nogom i glavom da Rendžerse satre sa 12-4 (6-1, 6-3); da stvar bude još interesantnija, ako se gleda samo era Lige, rekord opet drži Bajern koji je u sezoni 2012—13. tukao Barselonu ukupno 7-0 (4-0, 3-0). Najubedljivije pobede u finalima ostvarili su 1960. godine Real Madrid protiv Ajntrahta (7-3), 1974. minhenski Bajern protiv madridskog Atletika (4-0 u ponovljenom meču, o tome više ispod), 1989. godine Milan protiv Steaue (4-0), i konačno 1994. Milan protiv Barselone (4-0).

Budući da prvobitno nije postojalo takozvano pravilo gola u gostima, koji se računa kao presudan u slučaju nerešenog dvomeča, igrala se u ta rana vremena majstorica. Ukupno su odigrane 32 majstorice, a Real je jedini koji je pobedio tri puta (1956—57, 1958—59. i 1961—62) i sva tri puta otišao do finala (poslednje je izgubio). Fejenord je jedini klub koji je u jednoj sezoni pobedio u dve majstorice, protiv Serveta i mađarskog Vašaša 1962—63, dok su najviše majstorica ukupno, po četiri, odigrali Vizmut Karl-Marks-Štat (danas Ercgebirge) i Atletiko Madrid.

Prvu majstoricu odigrala je Borusija Dortmund protiv Spore Luksemburg u preliminarnoj fazi sezone 1956—57. nakon ukupnih 5-5 (4-3, 1-2); Borusija je tukla Sporu u trećem meču 7-0. Poslednju majstoricu igrali su Ajaks i Benfika u četvrtfinalu sezone 1968—69; nakon 4-4 (1-3, 3-1) dalje je otišao Ajaks pobedom u trećem meču sa 3-0 (stigli su do finala te sezone). Ti treći mečevi mahom su igrani po neutralnim terenima, pa se tako ovaj poslednji igrao na stadionu „Iv-du-Manuar“ u Parizu, a recimo Fejenordov protiv Serveta u Dizeldorfu te protiv Vašaša u Antverpenu. No, čini se da je, kada je pravilo uvedeno, domaćin prvog meča bio i domaćin trećeg, jer se ona prva majstorica igrala u Dortmundu.

Samo jednom u istoriji igrala se repriza finala, ali se to tehnički ne može nazvati majstoricom jer je u pitanju drugi meč. Naime, 1974. godine Bajern i Atletiko Madrid igrali su 0-0 tokom regularnog toka meča, pa 1-1 nakon produžetaka (Atletiko je poveo u 114. minutu, Bajern je preko Švarcenbeka izjednačio u poslednjim sekundama utakmice, što zvuči kao neka kletva mučenih „jorgandžija“). Nije bilo penala, već je dva dana kasnije igran ponovljeni meč u kojem su Bavarci ubedljivo tukli demoralisane Madriđane sa 4-0 (Uli Henes i Gerd Miler su postigli po dva pogotka).

Mnogi će se sada uhvatiti za glavu, ali još jedan negdašnji metod odabira tima koji će da prođe dalje bilo je bacanje novčića. Prvi put se to desilo 1957—58, kada je Vizmut Karl-Marks-Štad izbacio varšavsku Gvardiju nakon što je majstorica prekinuta posle 100 minuta igre zbog nestanka struje usled poplave. Cirih je novčićem izbacio Galatasaraj u sezoni 1963—64. nakon što je njihova majstorica okončana rezultatom 2-2; to je bio prvi put da se novčić pozove u pomoć nakon što je majstorica privedena potpunom kraju.

Ova praksa je poslednji put korišćena u sezoni 1969—70. kada su u drugoj rundi Galatasaraj i Seltik tim putem izbacili čehoslovački Spartak iz Trnave odnosno Benfiku. Ukupno sedam dvomeča Kupa evropskih šampiona bilo je rešeno bacanjem novčića, a samo je Galata dva puta bila umešana.

Pravilo gola u gostima uvedeno je u sezoni 1967—68, kada je islandski Valur izbacio luksemburški Ženese Eš nakon 4-4 (1-1, 3-3), a Benfika severnoirski Glentoran nakon 1-1 (1-1, 0-0); oba meča su igrana u prvoj rundi, a Benfika je te godine ponovo došla do finala, koje je posle produžetaka izgubila na Vembliju od Mančester-Junajteda rezultatom 4-1, koji je tada uzeo svoju prvu titulu.

Postoje dva prelepa kurioziteta vezana za pravilo gola u gostima. Naime, u sezoni 2002—03. Milan i Internacionale sreli su se u polufinalu Lige šampiona. Prvi meč je završen 0-0, a drugi 1-1. Budući da ova dva kluba dele stadion „San Siro“, odnosno „Đuzepe Meacu“, dalje je otišao Milan zato što je bio nominalni gost u drugom meču, čime je postao prvi klub u istoriji koji je prošao dalje na temelju gola u gostima a da nije dao gol van svog stadiona (u finalu su na Old Trafordu pobedili Juventus posle boljeg izvođenja jedanaesteraca; nakon produžetaka bilo je 0-0).

VIDEO: Marko van Basten u dresu AC Milana 5. aprila 1989. godine u prvom meču polufinala Kupa šampiona protiv Reala na stadionu „Santjago Bernabeu“ postiže najspektakularniji gol glavom u istoriji fudbala

Milan je takođe, uz Pari Sen-Žermen, jedini klub koji je prošao dalje na temelju gola u gostima koji je postigao u produžecima; 1989—90. dobili su Bajern 1-0 kod kuće pa izgubili 0-1 u gostima; oba tima su postigla po jedan gol u produžecima, što je značilo da Milan ide dalje. PSŽ je u sezoni 2014—15. igrao s Čelsijem obe utakmice 1-1; u produžecima na stadionu „Stamford Bridž“ oba tima su dala po gol i Parižani su otišli dalje.

Jedanaestercima nakon produžetaka u Kupu šampiona prvi put se pristupilo 4. novembra 1970. godine kada su Everton i Borusija M’Gladbah igrali 1-1 u oba meča. Klaus-Diter Zilog iz nemačke ekipe bio je prvi fudbaler u istoriji KEŠ-a koji je postigao gol u penal-seriji, dok je Džo Rojli iz engleskog tima bio prvi koji je promašio. Everton je na kraju prošao dalje rezultatom 4-3; prvi odlučujući gol u istoriji penal-serija Kupa i Lige šampiona postigao je njihov Sendi Braun.

Samo su Barselona, Bajern i Atletiko u istoj sezoni dva puta šutirali penal-serije: u sezoni 1985—86. Barsa je prvo tako tukla Geteborg u polufinalu pa isto tako izgubila od Steaue u finalu; 2011-12. Bajern je tukao Real u polufinalu pa izgubio od Čelsija u finalu; 2015—16. Atletiko je tako tukao PSV u osmini finala pa izgubio od Reala u finalu. Drugim rečima, svaki finalista koji je u nekoj fazi pre toga penal-serijom prošao dalje, može slobodno da se oprosti od trofeja ako ponovo dođe do penala.

VIDEO: Penal-serija kojom je odlučeno finale Kupa evropskih šampiona između bukureštanske Steaue i Barselone 1986. godine

Međutim, dugo jedanaesterci nakon produžetaka nisu korišćeni u finalnom meču: smatralo se da nije prikladno tako odlučiti o prvaku Evrope, zbog čega onaj slučaj ponovljenog finala. Prva penal-serija odigrala se tek 1984. u meču između Rome i Liverpula na Olimpijskom stadionu u Rimu, nakon 1-1; prvi u finalu je pogodio Agostino di Bartolomei a prvi promašio Stiv Nikol; Englezi su na kraju ipak pobedili 4-2, a prvi odlučujući gol u penal-seriji u finalu postigao je Alan Kenedi, isti čovek koji je tri godine ranije u finalu protiv Reala postigao odlučujući gol iz igre.

Generalno, od 17 finala koja su otišla u produžetke, pet je rešeno u njima dok je 11 odlučeno penalima, uz onaj jedan ponovljeni meč. Od tih 11 finala koja su odlučena penalima, samo je Liverpul to izveo dvaput (drugi put 2005, ponovo protiv Italijana, samo tada protiv Milana), dok su Juve, Milan, Bajern i Čelsi po jednom pobedili i izgubili. Nijedan tim nije dva puta penalima izgubio titulu prvaka Evrope.

Notingem Forest je jedini klub u istoriji koji ima više titula prvaka Evrope (dve) nego što ima titula državnog prvaka (jednu); to im je pošlo za nogom tako što su odbranili evropski trofej. Oni su takođe jedini bivši osvajači koji su uspeli da ispadnu u treću ligu. Bajer Leverkuzen je 2002. postao jedini klub koji je došao do finala a da nikada nije osvojio državno prvenstvo.

U sezoni 2007—08. prvi put se desilo da četiri tima iz jedne zemlje uđu u četvrtfinale: bili su to engleski klubovi Arsenal, Čelsi, Liverpul i Mančester Junajted. Isto se ponovilo naredne sezone. U šest navrata finale su igrali timovi iz iste zemlje: 2000. Real i Valensija, 2003. Milan i Juventus, 2008. Mančester Junajted i Čelsi, 2013. Bajern i Borusija Dortmund, te 2014. i 2016. Real i Atletiko. Španija, prema tome, i u ovome prednjači, pošto ima tri takva finala, dok Italijani, Englezi i Nemci imaju po jedno.

Evo još nekih sjajnih kurioziteta. Benfika je 1961. i 1962. godine svoje titule evropskog prvaka osvajala isključivo pomoću portugalskih fudbalera (mada su neki, poput velikog Euzebija, bili rodom iz portugalskih „prekomorskih provincija“ u Africi, koje su tada bile integralni deo Portugalije). To je međutim NIŠTA u poređenju sa Seltikovim podvigom iz 1967: oni su tada osvojili Kup šampiona sastavom koji je čitav bio rođen u radijusu od 50 kilometara oko Seltik-Parka! Na suprotnoj strani je Arsenal koji je prvi klub u istoriji koji je na terenu imao 11 igrača 11 različitih nacionalnosti: desilo se to 13. septembra 2006. godine protiv Hamburga u gostima (pobedili su 1-2).

Neverovatno, ali samo se osam puta u ovom takmičenju igrao gradski derbi. Madridski Real i Atletiko igrali su polufinale 1958—59. (pošto je Real osvajanjem titule prethodne sezone obezbedio učešće, Španiju je zapravo predstavljao Atletiko kao drugoplasirani u državnom prvenstvu), Internacionale i Milan polufinale 2003—04, Čelsi i Arsenal četvrtfinale 2003—04, Internacionale i Milan četvrtfinale 2004—05, pa onda ponovo Real i Atletiko četiri puta, prvo finale 2014, potom četvrtfinale naredne sezone, pa finale naredne, pa polufinale naredne.

Najviše golova u grupnoj fazi Lige šampiona postigao je Pari Sen-Žermen, 25, i to ove tekuće sezone; najmanje postignutih golova u grupnoj fazi (0) imali su Deportivo La Korunja 2004—05, Makabi Haifa 2009—10. i Dinamo Zagreb 2016—17. Najviše golova u grupnoj fazi primili su BATE Borisov i Legija iz Varšave: 24. Najmanje primljenih golova u grupnoj fazi je jedan, što je pošlo za rukom Milanu, Ajaksu, Juventusu, Viljarealu, Liverpulu, Čelsiju, Mančesteru Junajtedu, Monaku, Pari-Sen-Žermenu i Barseloni. Najbolju gol-razliku ikada imao je PSŽ (+21), a najgoru BATE (-22).

Pet klubova je uspelo da pobedi u svim mečevima grupne faze: Milan, PSŽ, Spartak Moskva, Barselona i Real Madrid, kojem je jedinom to uspelo dvaput. Samo je atinski AEK uspeo da remizira u svih šest mečeva u grupi. Da izgubi sve mečeve, uspelo je sledećim klubovima: Košice (gol razlika -11), Fenerbahče (-9), Spartak Moskva (-17), Bajer Leverkuzen (-10), Anderleht (-13), Rapid Beč (-12), Levski Sofija (-16), Dinamo Kijev (-15), Makabi Haifa (-8), Debrecin (-14), Partizan (-11), Žilina (-16), Dinamo Zagreb (dvaput, jednom s gol razlikom -19, a drugi put -15), Viljareal (-12), Ocecul Galaci (-8), Marsej (-9), Makabi Tel Aviv (-15), Briž (-12) i Benfika (-13).

Klubovi koji su osvajali najviše bodova u grupnoj fazi a da to nije bilo dovoljno da budu prvi u svojoj grupi, bili su Mančester Siti sa 15 bodova u sezoni 2013—14, kada je Bajern bio prvi zbog gol-razlike, i (ironije) Bajern u tekućoj sezoni kada je sa istim brojem bodova bio iza PSŽ-a. Klub koji je osvojio najmanje bodova u grupnoj fazi a da to bude dovoljno da prođe dalje, bio je Milan koji je 1994—95. imao pet bodova.

Liverpul je u sezoni 2005—06. postao prvi tim koji je došao do nokaut-faze a da je krenuo od prve kvalifikacione runde (nakon što je UEFA promenila pravilo i omogućila mu da kao da prvak Evrope učestvuje iako nije izborio plasman preko Premijer-lige). Četiri tima su osvojila Ligu a da su krenula od trećeg kruga kvalifikacija: Mančester 1998—99, Milan 2002—03. i 2006—07, Liverpul 2004—05. te Barselona 2008—09.

Real Madrid drži rekord po broju uzastopnih utakmica na kojima su postigli gol: 34. Bajern ima najduži niz pobeda na svom terenu u Ligi šampiona: 16. Bajern i Ajaks drže rekord što se tiče uzastopnih pobeda u gostima, sedam, dok Bajern i Real dele rekordnih 10 uzastopnih pobeda uopšte. Bajern je takođe uspeo da ostane neporažen na svom terenu u rekordnom nizu od 29 mečeva, dok Mančester Junajted isti rekord drži u gostima: 16. Junajted takođe drži i opšti rekord po broju uzastopnih mečeva na kojima nije poražen: 25.

Rekord za najduži niz uzastopnih remija drži AEK, sedam, dok rekord za najduži niz uzastopnih poraza drži Anderleht: 12. Bukureštanska Steaua ima najveći niz mečeva bez pobede: 23.

VIDEO: Austrijski reprezentativac saigračima pušta Draganu Mirković

(O. Š.)