Osnovno predznanje o Ligi šampiona bez koga se ne ide u kafanu da se gleda finale

Da li ste znali da Barselona ima najviše vezanih četvrtfinala ovog takmičenja, a da su Crvena zvezda i Sampdorija jedini učesnici grupne faze poslednje sezone Kupa šampiona, koji nikada nisu igrali u grupnoj fazi Lige

Fudbalska groznica se spojila sa groznicom subotnje večeri onoga dana kada je UEFA odlučila da finale svoje Lige šampiona prebaci sa srede na daleko atraktivniju subotu. Prvi put se to desilo za poslednji meč sezone 2009—10. kada je domaćin bio madridski stadion „Santjago Bernabeu“, a prvi subotnji pobednik Internacionale, koji je tukao minhenski Bajern sa 2-0 pred 73.490 gledalaca, golovima Milita u 35. i 70. minutu.

Od tada, jedna majska subota uvek je posebna u životima svih ljubitelja fudbala, koji se broje u milijardama. Ni ovoga puta neće biti drugačije, ali pre nego što krenete put kafića, kladionica ili prijatelja kod kojih planirate da gledate odmeravanje snaga između Reala iz Madrida i Liverpula, postoji predznanje bez kojeg ne smete izaći iz kuće.

Krenućemo od svojevrsnog početka. Ukupno su 22 kluba od 1955. godine, kada je Kup evropskih šampiona počeo da se igra u organizaciji UEFA-e, uspela da osvoje naslov evropskog prvaka. Jedino Real Madrid ima dvocifreni broj titula, 12, a takođe drži i rekord po broju uzastopnih: i to prvih pet.

Slede Milan sa sedam titula, te Liverpul, Bajern i Barselona sa po pet. Ajaks ima četiri, Inter i Mančester Junajted po tri, zatim Benfika, Notingem Forest, Juventus i Porto po dve. Po jednom su šampioni Evrope bili Seltik, Fejenord, Aston Vila, Hamburg, Steaua, PSV Ajndhoven, Crvena zvezda, Olimpik Marsej, Borusija Dortmund i Čelsi.

Ukupno je 17 klubova došlo do finala a da nikada nije osvojilo turnir, među njima i Partizan; šest klubova je igralo dva finala u kojima su jednom pobedili: Seltik, Hamburg, Steaua, Marsej, Borusija Dortmund i Čelsi. Real je najviše puta igrao finalni meč; pored tih u kojima je pobedio, postojala su i tri koja je izgubio. Milan je igrao 11 puta, Bajern deset, Juventus devet, Barselona osam, Liverpul i Benfika po sedam, Ajaks šest, Inter i Mančester Junajted po pet, pa zatim po dva Seltik, Notingem Forest, Hamburg, Steaua, Porto, Marsej, Čelsi i Borusija Dortmund.

Samo dva kluba su igrala više od jednog puta u finalu a imaju stoodstotni učinak: u pitanju su Notingem Forest i Porto, koji su oba finala rešili u svoju korist. Četiri kluba igrala su samo jednom, i pobedila: pored Crvene zvezde tu su Fejenord, Aston Vila i PSV Ajndhoven.

Sa druge strane, tri kluba su igrala više od jednog puta u finalu a da nikada nisu osvojili trofej: u pitanju su Rems koji je pedesetih godina dva puta poražen od Reala, Valensija koja je izgubila dva puta uzastopno početkom ovog veka, jednom od Reala a drugi put od Bajerna, te Atletiko Madrid koji je izgubio rekordna tri finala u kojima je igrao (pored ova dva novija protiv Reala, igrao je i 1974. godine protiv Bajerna). Od pomenuta 22 kluba koja su osvajala „ušati“ pehar, samo dva u finalima imaju više poraza nego pobeda, i to Juventus, sa dve pobede i sedam poraza, i Benfika sa dve pobede i pet poraza.

Na večnoj top listi 25 najuspešnijih klubova u Kupu i Ligi šampiona, prvo mesto zauzima Real Madrid koji se takmičio u 48 sezona, odigrao 422 utakmice, pobedio na 253, remizirao 74 a izgubio na 95, postigao 939 golova a primio 457, te osvojio 580 bodova. Na drugom mestu je minhenski Bajern koji se nadmetao u 34 sezone i osvojio 451 bod; zatim slede Barselona (28 sezona, 417 bodova), Mančester Junajted (27 sezona, 365 bodova), Juventus (32 sezone, 327 bodova), Milan (28 sezona, 314 bodova), Benfika (37 sezona, 271 bod), Liverpul (22 sezone, 263 boda) i Porto (32 sezone, 262 boda).

Na 10. mestu nalazi se bestitulni Arsenal (21 sezona, 245 bodova), a na neočekivanom 11. jednako bestitulni kijevski Dinamo (34 sezone, 241 bod) koji je tako ispred četvorostrukog šampiona Evrope Ajaksa (34 sezone, 227 bodova). Slede Seltik sa 32 sezone i 219 bodova te Internacionale sa 19 sezona i 208 bodova. Potom idu Čelsi, Anderleht, Rendžers, PSV Ajndhoven, Atletiko Madrid, Galatasaraj, Borusija Dortmund, Lion, Steaua, Panatinaikos i Olimpijakos. Na ovoj večnoj tabeli nema nijednog našeg kluba, što je potpuno očekivano.

VIDEO: Finale Kupa evropskih šampiona 1974, Bajern Minhen 1-1 Atletiko Madrid — CELA UTAKMICA

Klubovi iz deset različitih zemalja osvajali su Kup odnosno Ligu šampiona, među njima naravno i Srbija. Španskim klubovima pošlo je to za nogom čak 17 puta, zahvaljujući Realu i Barseloni koji su jedini iz te zemlje osvajali naslov evropskog šampiona. Italija i Engleska imaju po 12 titula, Nemačka ima sedam, Holandija šest, a Portugalija četiri. Pored nas, po jednu imaju i Škotska, Rumunija i Francuska. Grčka, Belgija i Švedska imaju samo finalne gubitnike.

Zemlje sa najviše igranih finala su Španija i Italija, koje ih imaju po 28 (računajući i meč između Milana i Juventusa u sezoni 2002—03). Engleska je dala najviše različitih pobednika, čak pet: u pitanju su Liverpul, Mančester Junajted, Notingem Forest, Aston Vila i Čelsi. Englezi takođe imaju i najviše različitih finalista, sedam, pošto su Lids Junajted i Arsenal izgubili, kao i polufinalista, deset, budući da Totenhem (1962), Derbi Kaunti (1973) i Mančester Siti (2016) imaju gorka polufinalna iskustva.

35 evropskih gradova podarilo je fudbalskom svetu učesnike finala, od čega je 21 grad dao pobednike. Madrid ima najviše titula ali samo zahvaljujući Realu, dok je na drugom mestu Milano sa zbirom Milanovih i Interovih titula kojih ukupno ima deset. No, pored Madrida (Real i Atletiko), Milana i Londona (Čelsi i Arsenal), samo jedan evropski grad je dao dva različita učesnika finala: u pitanju je Beograd, sa Crvenom zvezdom kao osvajačem, i Partizanom kao finalistom.

Atina i London su jedini gradovi koje su u jednoj sezoni Lige šampiona u grupnoj fazi predstavljala tri različita kluba: Olimpijakos, Panatinaikos i AEK 2003—04. te Čelsi, Arsenal i Totenhem 2010—11. Te sezone London je postao jedini grad u istoriji čiju su čast u nokaut-fazi branila tri tima.

Od kako je format Kupa evropskih šampiona u sezoni 1992—93. zamenjen Ligom šampiona, 137 klubova iz 33 nacionalna saveza kvalifikovalo se za grupnu fazu takmičenja: Španija je dala 13 različitih učesnika, Nemačka 12, Engleska i Francuska po deset, Italija devet, Holandija sedam, Rusija i Belgija po šest, Portugalija i Turska po pet, potom Rumunija, Švajcarska, Švedska, Danska i Austrija po četiri, zatim Grčka, Češka, Izrael i Slovačka po tri, te Ukrajina, Škotska, Norveška, Hrvatska, Kipar, Poljska, Bugarska i Mađarska po dva.

Iz Srbije je samo Partizan igrao Ligu šampiona, i to u dva navrata, u sezoni 2003—04. (kada je bio u grupi smrti sa Realovim „galaktikosima“, Marsejom i Portom, koji je, predvođen Murinjom, tada osvojio titulu) i 2010—11. Pored nas, po jednog učesnika dala je i Belorusija (BATE Borisov je participirao pet puta), Slovenija (Maribor je igrao tri puta), te Finska, Kazahstan i Azerbejdžan, čiji su klubovi samo jednom igrali grupnu fazu.

VIDEO: ’Ajmo, Milivoje

Obično se u našoj javnosti i među narodom može čuti da je Crvena zvezda na stadionu „San Nikola“ u Bariju postala poslednji osvajač Kupa evropskih šampiona, nakon čega je UEFA izvršila pomenutu promenu formata i pretvorila ga u Ligu. To nije istina. Istina je, da je naredne sezone KEŠ probno promenio format i uveo grupe, ali nije promenio naziv i UEFA tu sezonu ne računa za Ligu šampiona.

Te 1991—92. posle jedne kvalifikacione runde u kojoj je Zvezda pobedila severnoirski Portadaun sa 8-0 u ukupnom skoru, timovi su podeljeni u dve grupe: u grupi sa našim crveno-belima igrali su Sampdorija, Anderleht i Panatinaikos, dok su u Grupi B bili Barselona, praška Sparta, Benfika i Dinamo Kijev. Pobednik svake grupe je išao u finale, a taj format je ponovljen i naredne sezone, kada je takmičenju promenjen naziv, ali nikada posle toga.

Uglavnom, Zvezda je osvojila šest bodova a Sampdorija osam, pa su Đenovljani bili ti koji su otišli na noge Barseloni, kojoj je to bilo treće finale (prethodna dva je izgubila, 1961. od Benfike a 1986. od Steaue). Finalni meč 1992. igrao se na Vembliju, kada su Katalonci pobedom od 1-0 napokon osvojili svoju prvu titulu prvaka Evrope (golom Kumana u 112. minutu). Postoji, međutim, jedan statistički kuriozitet vezan za tu sezonu, zbog koje smo joj posvetili ovoliku pažnju. Naime, Crvena zvezda i Sampdorija jedini su učesnici grupne faze te poslednje sezone Kupa šampiona, koji nikada nisu igrali u grupnoj fazi Lige šampiona.

VIDEO: Polufinale Kupa evropskih šampiona 1966, Partizan 2-0 Mančester Junajted

Što se tiče statistike vezane sa polufinalna učešća, koja je takođe od velikog značaja jer je snažan pokazatelj veličine kluba, raspored nije bitno drugačiji. Real Madrid igrao je 29 polufinala, Bajern Minhen 19, Barselona 16, Milan 13, Mančester Junajted i Juventus po 12, Liverpul 10, zatim Benfika, Inter i Ajaks po osam, Čelsi sedam, a Atletiko Madrid šest.

Potom sa po četiri polufinala dolaze Crvena zvezda (1957, 1971, 1991, 1992. godine, jer UEFA osvojeno drugo mesto u grupnoj fazi one pomenute poslednje sezone KEŠ-a računa kao polufinale), Borusija Dortmund, Seltik i Monako, po tri puta Hamburg, Lids Junajted, Panatinaikos, PSV, Dinamo Kijev, Steaua, Porto i Marsej, a po dva puta Rems, Rendžers, Fejenord, Cirih, CSKA Sofija, Sent-Etjen, Borusija M’Gladbah, Notingem Forest, Anderleht, IFK Geteborg, Valensija, Arsenal i Roma.

Sa po jednim učešćem u polufinalima, u društvu Partizana, od drugih velikih ili istorijskih evropskih klubova nalaze se Ajntraht Frankfurt, Briž, Malme, Austrija Beč, Ujpešt, Rapid Beč, Fiorentina, Pari Sen-Žermen, Legija Varšava, Keln, Galatasaraj, Bajer Leverkuzen, Šalke, Viljareal, Sparta Prag.

Devet klubova uspelo je bez poraza da osvoji Kup odnosno Ligu šampiona, ali su samo četiri kluba taj podvig izvela dvaput: Liverpul, Milan, Ajaks i Mančester Junajted, koji takođe jedini ima dva besporazna niza u eri Lige. Preostalih pet klubova kojima je to jednom pošlo za rukom su Internacionale, Notingem Forest, Crvena zvezda (imala pet pobeda i četiri remija), Marsej i Barselona.

VIDEO: Polufinale Kupa evropskih šampiona 1971, Crvena zvezda 4-1 Panatinaikos

Klub koji je osvojio Kup šampiona sa najmanje pobeda je PSV Ajndhoven koji je u sezoni 1987—88. imao samo tri trijumfa u celokupnom toku turnira; pritom, od četvrtfinala pa nadalje, nije imao nijednu pobedu (u finalu su Benfiku pobedili na penale). Klub koji je Ligu šampiona osvojio sa najmanje pobeda je Mančester Junajted 1998—99. kada su ih imali pet. Dva tima koja su osvojila Ligu šampiona sa najviše poraza su Real i Milan, koji su u sezonama 1999—00. odnosno 2002—03. izgubili po četiri meča.

Real Madrid drži rekord po broju uzastopnih učešća u Kupu šampiona, 15, budući da je u periodu 1955-1970. godine igrao svake sezone. Isti klub drži rekord po broju učešća u Ligi šampiona, 21, pošto je od 1997. do danas igrao svaku sezonu. Pomenuli smo da isti klub drži rekord po broju vezanih titula, pet, od 1955—56. do 1959—60, a time ujedno drži rekord i broju vezanih finala u Kupu šampiona.

U eri Lige šampiona najviše vezanih finala imaju Milan u periodu 1993-1995, Juventus 1996-1998. te Real 2016-2018. Najviše vezanih polufinala ponovo ima Real Madrid, osam, i to od sezone 2010—11. do 2017—18. Malo za promenu, Barselona ima najviše vezanih četvrtfinala, 11, od sezone 2007—08 do 2017—18.

Kada se sve uzme u obzir, od 1955. do danas, 14 pokušaja da se odbrani naslov evropskog prvaka, od 61 ukupno, bio je uspešan. Osam timova je u tome uspelo: Real Madrid pet puta od 11 pokušaja, Ajaks dvaput od četiri, Bajern dvaput od pet, Benfika i Forest jednom od dva, Inter jednom od tri, i Milan jednom od sedam.

Ukupni prosek uspešnosti u odbrani titule šampiona Evrope je 23 odsto; 35,1 odsto u Kupu šampiona (13 od 37 pokušaja), a samo 4 odsto u Ligi (jedan uspešan od 25; taj jedan je bio prošlogodišnji Realov). Četiri tima su u eri Lige uspela da nakon osvajanja titule naredne sezone ponovo dođu do finala, ali nisu pobedili: u pitanju su Milan 1995, Ajaks 1996, Juve 1997. te Mančester Junajted 2009).

Od ona 22 kluba koja su osvajala Kup odnosno Ligu šampiona, 14 nikada nije uspelo da „ušati“ trofej i odbrani. Od tih 14 klubova njih četiri su titulu osvajali više puta, što znači da su priliku za odbranu imali u više navrata: Barselona pet puta, Mančester Junajted tri puta, te Juventus i Porto po dva puta.

(O. Š.)