Ovako je trebalo da izgleda stadion Partizana: Ko je i zašto sprečio da crno- beli dobiju ovaj "Svemirski brod"? (FOTO)
Tadašnja Uprava crno-belih predvođena vizionarom Žarkom Zečevićem imala je fenomenalan plan, ali...
Kako 1. maj označava praznik rada, vratićemo se “vremeplovom” nešto više od decenije unazad i podsetiti vas kako je sportska Srbija izgubila jedan veliki projekat, koji bi se višestruko isplatio Partizanu, reprezentaciji, ali i Gradu Beogradu.
A, trebalo je da se radi i gradi, pune četiri godine, jer je ideja bila vanvremenska, kao uostalom sve čega se tih godina latio generalni sekretar Partizana Žarko Zečević.
>>> Da li je ovo Zvezdi 28. šampionska titula? Uskoro bi zvanično mogla da ima jednu više! (VIDEO)
ZEČEVIĆ URLAO NA GRADONAČELNIKA BEOGRADA JER JE PROJEKAT ODBIJEN
Trebalo je, ali nije... Nije, jer neki drugi nisu prepoznali genijalnost Zečevićeve vizije, nisu shvatili da takvim zdanjem ne dobija samo klub iz Humske, već i ceo srpski sport. Nesuđeni stadion crno-belih ostao je samo mnogo puta ispričana, bajkovita, priča, projekat u fioci, koji je politička oholost jednog čoveka zaustavila na poslednjem koraku pred realizaciju.
Čekala se tih dana, početkom 2005. godine, u Partizanu sednica Skupštine Srbije, pomno pratio TV prenos i već hladio šampanjac u kibli. Čekala se odluka, čekala i čekala, ali ono konačno “Da” nikada nije dočekano.
Svedoci kažu da je Zečević, krajnje razočaran, tada dohvatio slušalicu telefona, okrenuo broj, a zatim sagovorniku sa druge strane – tadašnjem gradonačelniku - uputio niz teških reči, uz tonalitet čuvenog “fena” Ser Aleksa Fergusona, od koga su se tresli prozori u Humskoj.
A imao je gen-sek sjajan plan i vispren um da sve realizuje bez gotovo potrošenog evra, baš kao i u slučaju “Sportskog centra Partizan Teleoptik”. Želeo je da velelepno zdanje od 38.000 sedećih mesta objedini sve sadržaje.
FENOMENALNO IDEJNO REŠENJE OBUHVATILO BI SVE PRATEĆE OBJEKTE NA STADIONU
Od uživanja na tribinama, potpuno pokrivenim i zaštićenim u svim vremenskim prilikama, do šopinga u tržnom centru, obeda u vrhunskim restoranima, bioskopa, kazina, do spavanja u elitnom hotelu. Kao model je poslužio stadion švajcarskog Bazela “Sent Jakub”, a idejna rešenja i završni posao su dobile švajcarske kompanije “Maraci – Paul” - investitor, zatim konsultantska građevinska firma “Mob – Lab”, kao i nemačka kompanija “Aldinger architekten” iz Štutgarta.
U odnosu na pomenuti švajcarski stadion, Partizanovo zdanje je bilo daleko atraktivnije, neobičnog oblika, jedinstveno i izuzetno funkcionalno samo po sebi. Ono je zapravo trebalo da bude pečat višedecenijskog rada trija Zečević – Ivan Ćurković – Nenad Bjeković, koji je i postavio temelje modernog Partizana.
Prva ideja o novom stadionu Partizana se javila još 1989. kada je general Veljko Kadijević dao klubu na upravljanje trošno zdanje u Humskoj, ali kako su zemlju zahvatili ratovi i taj projekat, inače takođe pripremljen nije dočekao radne mašine.
Ipak, drugi pokušaj je do same završnice tekao “kao po loju” i postojala je ideja da se realizuje od 2005. do sredine 2009. godine.
Preciziran je svaki detalj gradnje, objekti, usaglašen plan sa građevinskim planom Grada Beograda i to na površini od 12,5 hektara.
DA JE PARTIZAN DOBIO OVO BIO BI DOMINANTAN KLUB NA OVIM PROSTORIMA I BITAN U EVROPI
Predložena su tri scenarija. U prvom se investitor obavezivao da, u zamenu za pomenutih 12,5 hektara, potpuno besplatno izgradi stadion (124.000 m2) kompleks sportskog sadržaja (30.000 m2), hotel (18.000 m2), trgovinski centar (30.000 m2), poslovni prostor (25.000 m2), garaže (40.000 m2), kazino (23.000 m2), bioskop (4.000 m2), dva teniska terena (6.000 m2), dve sportske hale za trening (po 6.000 m2), spoljašnje i podzemne garaže, stambene zgrade sa oko 400 stanova, kao i krov na stadionu (23.000 m2).
U drugom predloženom scenariju sve je bilo isto, osim činjenice da hotel sa pet zvezdica ne bi bio prodat, već bi investitor uzeo franšizu. A, u trećem slučaju investitor bi deo prostora iznajmljivao, a hotel bi takođe bio deo svetski poznatog lanca. Partizan bi, naravno, od svega toga ubirao procente zarade i tako punio klupsku kasu.
Precizirano je vreme gradnje – 54 meseca, određeno tačno po fazama, a sve ukupno bi investitora koštalo 242.000.000 evra, dok bi Partizan, u pomenutu zamenu za zemljište i deo poslovnog prostora, praktično bio bez laganja.
U martu 2005. godine crno-beli su sakupili gotovo svu dokumentaciju, sve neophodne dozvole od komunalnih preduzeća, urađena su dva idejna projekta i pribavljene eksterne konsultantske usluge. Klub je imao i plan da ekipa igra takmičarske mečeve na osposobljenom terenu u Sportskom centru, a u slučaju međunarodnih mečeva da se koristi neki od stadiona u Beogradu, koji ispunjava kriterijume UEFA.
Ipak, pomenuta sednica Skupštine Srbije i negativan odgovor, iniciran političkim, zakulisanim igrama, ostavili su crno-bele bez mogućnosti da sagrade novi dom. Ostale su samo idejna rešenja, maketa objekta, koja se još nalazi na stadionu u Humskoj i svedoči da je moglo da bude drugačije, samo da je bilo razuma i malo više razumevanja, a malo manje politike u sportu.
VOJSKA TRAŽI I ORONULO ZDANJE
I tu nije kraj nevoljama, Vojska Srbije, na inicijativu bivšeg ministra odbrane Dragana Šutanovca, pokrenula je pred sudom postupak, u želji da vrati u posed i oronuli objekat u Humskoj, u koji skoro dve decenije ulaže samo fudbalski klub Partizan. Jer to nije želela ni armija, niti Grad Beograd, iako im je nuđeno. Borba pred nadležnim organima traje, a Srbija, iščekujući početak gradnje Nacionalnog stadiona, koji je još uvek u fazi “dobre ideje”, trenutno ima samo jedno “kršteno” fudbalsko zdanje i to u Gornjem Milanovcu. Sva ostala zajedno, kada bi kontrolori zagledali sitnice i prestali da “žmure na jedno oko”, ne ispunjavaju ni blizu stroge propise UEFA.
VIDEO: Ovako je Bambi Tošić uleteo u svlačionicu Zvezde zbog jednog igrača:
(Telegraf.rs)