Ferari zamenio za stara kola, reprezentaciju za Afriku: Kako se Subotić žrtvovao da bi planetu učinio boljom! (VIDEO)

Afrika je dobro upoznala plemenitu stranu Nevena Subotića, da li ste i vi?

Evo idealne prilike, Neven Subotić je u jednom intervjuu za nemačke medije otvoreno pričao o altruističkoj strani ličnosti i stavovima koji ga definitivno izdvajaju u moru fudbalera.

Igrač Sent Etjena odavno ne igra za našu reprezentaciju, a skoro sve slobodno vreme koristi da poboljša rad svoje fondacije i uslove za život onima koji su najugroženiji.

Preporučujemo

Umesto u dresu Orlova, gledamo ga u humanitarnim misijama i na tome mu se mora odati počast. Zbog njegove humanosti ispaštaju i roditelji, koji ga ipak potpuno podržavaju.

- Roditelji su ponosni na ovo što radim, apsolutno me razumeju, mada bi voleli da me češće viđaju. Ali, sa ovim mojim načinom života nemoguće je sve usrećiti. Kada ovo ne bih radio, alternativa bi bila da roditeljima budem najbolji sin, da sam uvek uz njih. Ali, šta bi to promenilo nabolje u svetu - pita se Subotić.

On se posvetio obezbeđivanju boljih uslova u Etiopiji posebno, gde postavlja pumpe za vodu.

- Nije dovoljno samo dati nekom 10 evra i sve je OK. Ne, važno je naći pristup problemu koji bi izrodio rešenje. Moja fondacija se fokusirala na potrebam za vodom, naročito u podsaharskoj Africi. Tamo deca sa 20 litara vode na leđima pešače kilometrima i satima po nesnosnoj vrućini, ne bi li imali šta da piju. A i nemaju ni prbližno kvalitetnu vodu kao što smo mi u Evropi navikli.

Subotić radi na edukaciji dece, a kaže da je najsrećniji bio kada je obezbedio pristup vodi za preko 30.000 ljudi. Zbog svega  toga, ne čudi i njegov potez kada je u pitanju prevozno sredstvo.

- Shvatio sam da nisam srećniji ako vozim skup automobil, tako da danas vozim mali auto star 10 godina. I to mi je dovoljno. Ali, ja to ne vidim kao žrtvu, već kao novu životnu vrednost do koje sam došao. U prošlosti sam cenio druge vrednosti. Gledao bih MTV i mislio kako ću kupiti ovaj ili onaj automobil...

- Okolina delom reaguje sa razumevanjem, ali delom i neshvatanjem. Ljudi koji me znaju od ranije veruju da sam preodređen da budem ovakav. Kad bih se pred njima pojavio sa Ferarijem, mislili bi da nešto nije u redu. Ima ljudi koji postaju srećni kroz luksuz, ali taj osećaj sreće je ograničen. Nadam se da će jednog dana postojati simulator luksuza da svako može da oseti o čemu se radi i da vidi da li želi tako nešto.

Neven je ubo u srž jednom izjavom, koja najbolje govori o tome kako klubovi pojedine gestove humanitarnosti koriste kao šablonske marketinške i PR akcije.

- Ono što radim je da tražimo rešenja i rezultate. Nije dvoljno samo imati dobru volju, ma koliko to bilo dobro, ali je takođe potreban i profesionalizam i posvećenost. Pogledajte oko sebe... Ništa me više ne iznenađuje, pa i to da sam jedan od retkih fudbalera koji se aktivno bave ovakvim stvarima. Od početka fudbalerima govore - Samo igraj dobro, pusti školu, gledaj loptu! Stalno te upoređuju, mere, porede, a zapravo te fokusiraju samo na jedan aspekt tvoje ličnosti.

- Sve je to normalno, ali se postavlja pitanje - možemo li nešto više da učinimo? Realističan sam po tom pitanju, pošto su fudbaleri stalno usmereni na sebe i fudbal, ali mnogo faktora utiče na zdrav život pojedinca. Jedna od njih je društvena odgovornost, a tu ne mislim na odlazak u bolnicu jednom godišnje i poklanjanje medvedića... Ali to ne bi trebala da bude samo odgovornost fudbalera, već i klubova. Svih faktora."

(Telegraf.rs)