Četiri bitne stvari koje smo naučili iz mečeva Srbije protiv Maroka i Nigerije!

Imamo li se čemu nadati u Rusiji sa ovakvom igrom ili je ovo samo labudova pesma?

Nije preterivanje reći da je bilo uživanje gledati fudbalere Srbije protiv Nigerije. Pobeda kao takva nije ono što je bio "hajlajt" na stadionu Barneta u Londonu, već ono kako smo do nje došli - autoritativno, tehnički smo nadvladali rivala, insistiranjem na ofanzivnom presingu, bez previše trzavica u igri, poletno, racionalno, kreativno, samouvereno...

Elan koji je naše fudbalere krasio kroz kvalifikacije bio je prisutan i protiv Nigerije: ponovo smo videli koliko može i koliko ume prodorni i produktivni Kostić, nepogrešiv kao "paker", koliko je ubitačan golova gladni Mitrović, šta ume sa loptom lucidni Tadić - trio koji nas je i doveo u Rusiju bio je u punom sjaju.

Preporučujemo

Videli smo staložene Matića i Milivojevića, pouzdanu defanzivnu liniju, Stojkovića na visini zadatka - sve je funkcionisalo skoro besprekorno.

Ako je meč protiv Maroka ukazao Krstajiću na anomalije na koje bi trebalo da obrati pažnju i koriguje ih u hodu, meč sa afričkim orlovima učvrstio ga je u stavu da poseduje ozbiljan arsenal u rukama sa kojim, izgleda, ume da barata.

Posle dve utakmice - poraza i pobede protiv učesnika Mundijala, utisak je da smo videli više pozitivnih, nego negativnih momenata u igri nacionalnog tima, ali euforija ne bi smela da nam se potkrade zbog samo jedne kvalitetne utakmice. U našem slučaju umereni optimizam je zdravo predmundijalsko stanje i ne bi bilo dobro ništa jače od toga da nas "drma" - a evo i na čemu ga temeljimo.

ALEKSANDAR MITROVIĆ

Da li mu niželigaški ambijent u Engleskoj posebno prija ili je u pitanju samo činjenica da je u životnoj formi, tek Aleksandar Mitrović je protiv Nigerije sa tri gola, od kojih su mu dva uračunata, sebi zacementirao mesto vođe navale srpske reprezentacije.

Kao buldožer ima dejstvo za protivničke odbrane, dobio je veliki broj duela sa fizički besprekorno spremnim Nigerijcima, opasan u skoku, ulazi u šanse i postiže golove. Forma našeg prvog napadača koja mu je u galopirajućem usponu najviše uliva nadu da bi u Rusiji mogao da bude naš najjači adut napred - kad treba završiti akciju, što je često umelo da nam bude "rak rana" na velikim takmičenjima.

FAKTOR STOJKOVIĆ

Nije slučajno da smo sačuvali mrežu baš kad je ispred nje stao naš najiskusniji golman. Krstajić je protiv Maroka šansu dao Dmitroviću, ovaj je, sporadično demonstrirajući kvalitet, i pokazao zbog čega je naš jedini golman u ligama "petice", ali sa Stojkovićem naša odbrana dobija neku potpuno drugu dimenziju. Čvršću.

Da nije ovo samo priča u prazno svedoči i situacija iz drugog poluvremena meča sa Nigerijom: Ivobi je u padu imao "zicer", situacija za poželeti - ali Stojković je telom odbranio i poslalo loptu u korner. To su momenti koji hrane i golmana i saigrače samopouzdanjem, protivniku krnje moral. Stojković je savršeno rešenje za naš gol.

TIM KOJI JE IZNEO KVALIFIKACIJE - NE MENJATI

Poraz od Maroka je ukazao Krstajiću jednu vrlo važnu stvar, i on to sigurno zna, a to je da tim koji dobija ne bi trebalo menjati. Dakle, stvar je prosta: imaš tim koji je izneo kvalifikacije, bio prvi u kvalifikacijama, dakle ne menjaš ga - i tačka! Naravno, prijateljski mečevi služe upravo za testiranje svih raspoloživih snaga, pa je tako srpski selektor u igri protiv Maroka mogao da prepozna da jednostavno postoje igrači kojima nije mesto na terenu veliki deo vremena.

Protiv Nigerije je izvršio pet promena u odnosu na duel sa Marokom, sabrao od starta grupu koja je podnela najveći teret u kvalifikacijama - i odmah je rezultat pozitivan. Nešto nam govori da će jedanaestorka koja je počela sa Nigerijom, krenuti i prvi meč na Mundijalu protiv Kostarike 17. juna u Samari.

TAKTIKA

Zajednička karakteristika utakmica sa Marokom i Nigerijom je izrazito visoko pozicioniranje svih linija tima, nešto što ranije nismo često gledali kad je naš nacionalni tim u pitanju. Od starta se vidi namera i jasna opredeljenost igrača da se visokim presingom konstantno vrši pritisak na linije protivnika, da se lopta preuzme što pre i zadrži što je više moguće u posedu na polovini rivala. Dobar je bio početak Orlova i protiv Maroka, sticajem okolnosti (čitaj individualnim greškama) smo primili golove, ali sve je to mnogo bolje i efikasnije sprovedeno u delo protiv Nigerije.

Stalna prisutnost velikog broja igrača na tridesetak metara od gola protivnika otvara nam više opcija za kreaciju u napadu, lopta cirkuliše, traži se najbolje rešenje, a igrači poput Ljajića, Tadića i Kostića, uz Matića i Milivojevića, često profitiraju u takvim okolnostima. Fizički je vrlo zahtevno odgovoriti na stalni presing, ujedno će to biti i veliki izazov za selektora i igrače kada krenu borbe na Svetskom prvenstvu.

(M. Bogovac)