Pantić o pomoći Zvezde pred operaciju sina: O 11 Hitlera, kako je pomogao Džajiću i čime ga je oduševio Čović (VIDEO)

Buran i krajnje intiman nastup Pantića pred važnu operaciju kojoj će biti podvrgnut sin Isaija

Posle humanitarne akcije u koju su se svi uključili, novinar TV Partizan Željko Pantić poslao je sina Isaiju na operaciju.

Sin Željka Pantića, novinara TV Partizan, boluje od retkog i neklasifikovanog zloćudnog tumora mozga i novčana sredstva su mu bila hitno potrebna kako bi mogao da otputuje u SAD na lečenje.

Preporučujemo

Porodica Pantić je 13. februara zamolila za pomoć, a, na svu sreću, već 19. februara su obavestili javnost da su uspeli.

Nakon toga, pred put, Pantić se obratio javnosti na svom Jutjub kanalu, naročito se osvrnuo na pomoć koja je stigla iz crveno-belog tabora.

- Nekako, ova akcija skupljanja pomoći za operaciju 5. marta pokazala je koliko ovakve situacije umeju da premoste neprijateljstva i rivalitete. Naravno, ne sve. Koliko u ovakvim situacijama shvatimo koliko jesmo dovedeni na niske grane odnosa Zvezde i Partizana, ali kada se zagrebe ispod, vidi se da negde ipak imamo mnogo zajedničkog i veza koje opstaju u najteže vreme.

- Činjenica da su se uključili navijači Zvezde, Nebojša Čović, kasnije Zvezdan Terzić. Negde ovo uključuje priču o našim odnosima i zašto su niski. Ovo pokazuje najbolje lice toga što se zove srpski fudbal.

Izjava Bože Koprivice da bi navijao za 11 Hitlera protiv Zvezde nije se dopala Pantiću, koji je kroz privatnu situaciju objasnio zašto.

- To je generalizacija koja je opasna, ona je odgovor na drugu generalizaciju sa druge strane kako je Partizan osnovan u Zagrebu, krenula su izmišljanja kako je klub osnovao Franjo Tuđman. Na tu generalizaciju se pojavilo drugo krilo koje reaguje da bi navijalo za 11 Hitlera. Ja sam rekao na SOS kanalu, nije mi bilo žao da Zvezda u Evropi pobeđuje kada je tu bio Den Tana ili Piksi. Meni je drago što se klub javio i pokrio troškovi koji u Vašingtonu neće biti zanemarljivi. Iz jednog prostog razloga što sam se ja našao kada je Zvezdi bilo najteže, kada sam mogao da je dotučem kao navijač Paritzan. Naprotiv, bio sam najkritičniji prema toj upravi Partizana koja je bila navodno uspešna.

On je naveo kako je klub tada šikanirao Almamija Moreiru, a istovremeno se nije naslađivao stanjem u Zvezdi koja je posrtala.

- Dragiša Kovačević me je zamolio da napravim intervju sa Draganom Džajićem, sa kojim ni Zvezdin navijački portal nije smeo da napravi intervju u to vreme. Tada sam ga upoznao na intervjuu, nije on meni bio niko, nije bio moja ikona, ni moj otac ga nije voleo.

- Nisam imao razlog da ga nešto avansno volim, ali sam na ljudskom nivou rešio da mu pomognem u trenutku kad se očigledno videlo da nije cilj da se on pozove na pravnu odgovornost, nego da se pokaže da svako može da se strpa u maricu, da se veže lisicama i vodi okolo kao mečka. Nisam ulazio u to da li je kriv ili ne, ušao sam glavom gde niko nije smeo nogom.

On je bio revoltiran što su svi pokušali da ignorišu priču sa Džajićem.

- Objavio ga je samo Danas i SOS kanal. Nije bilo medija koji je to preneo. Strahovlada je postojala, čak i B92 je u TV prelistavanju preskočio naslov koji vrišti. Nije smela da pročita naslov tog teksta. Razumete?

Legenda Zvezde mu se za to odužila.

- Prošlo je sve, Džajića proglase za počasnog građanina Uba, pozove on mene da budem gost, bila je lepa svečanost, on me je predstavi sestri, "ovo je moj spasilac". Njemu je to toliko značilo u tom trenutku, ali mislim da sam pokazao principijelnu vrednost čak za nekog ko mi nije bio blizak. To je imalo cenu, ministri su prestali da mi dolaze na konferencije, slali su sekretare, pomoćnike...

Potom se osvrnuo na Terzića.

- Slično je bilo sa Zvezdanom Terzićem, bežao je, Dan Tana je pričao kako ga je sretao sa francuskom beretkom i brkovima u Splendidu, ja sam njega puštao kao retkog igrača koji je završio ekonomiju, grizao je, bio dosta skroman u to vreme, nije odavao kaubojski imidž koji je stekao u međuvremenu. Zvao sam ga da priča o problemima stadiona OFK Beograda, lobirao je da makar grad uloži.  Dan Tani mnogo dugujem na moralnom nivou, imali smo čak neverovatan incident na Adi kod njega na splavu. Moj sin je skočio u vodu i krenula je da ga nosi, a Dan Tana je skočio i izvadio ga. Moglo je dete da mi pogine, on je spasao, zato njegova slika i danas stoji u mom domu.

On smatra da je celu akciju inicirao košarkaški klub, odakle se javio prvo Nebojša Čović.

- Bez njihove pomoći Isaija bi otišao na operaciju, ali je dragoceno to što su se oni, i Džajić i ostali odlučili da pomognu na nekom nivou koji govori da su iskreni u tome. Tu je i Nebojša Čović, došao je na krajnje ljudskom nivou, kao Žarko Zečević, Ćurković, tako neki ljudi... Tako je i Čović dao 1.000 evra, čak hteo da šalje kola. Na krajnjem ljudskom i roditeljskom nivou smo se našli i sve je krenulo od košarkaškog kluba.

(Telegraf.rs)