Intervju, Ognjen Mudrinski: O momentu kada mu je Everton slomio nogu, vremenu u Zvezdi, transferu u Čuku i neverovatnoj sreći koja mu je preokrenula karijeru!

Mudrinski se vratio na teren ranije nego što se očekivalo i definitivno je gladan golova. Za Telegraf je ukratko pokušao da prepriča celu svoju karijeru

Osvojio je svojevremeno srca navijača Crvene zvezde na ''prvu loptu'', zatim je za kratko vreme pobrao sve simpatije u dresu Čukaričkog, da bi cela Srbija bila uz Ognjena Mudrinskog u trenutku kada je početkom oktobra doživeo tešku povredu.

Kost na potkolenici je pukla na meču sa Partizanom i duela sa Evertonom, a tadašnja neverica na klupi Čukaričkog jasno je, svima pored malih ekrana, dala do znanja da je došlo do onog najgoreg.

Preporučujemo

>>> Oni su budućnost Čukaričkog: Zapamtite dobro ove momke, vrlo brzo će voditi ''glavnu reč'' u srpskom fudbalu (FOTO)

Prve procene su bile da je za Mudrinskog sezona gotova, da će se oporavljati minimum šest meseci, ali je ubojiti napadač sve ''prevario'' i vratio se za samo četiri meseca. Vratio se i vidno je ''gladan golova'', što jasno pokazuje na pripremama Brđana na Kipru.

- Super se osećam. Nemam nikakvih problema od početka priprema. Nemam nikakve bolove. Jeste da je noga otečena, ali to je normalno. Sve je to ipak sveže, nepuna četiri meseca je prošlo od operacije. Jesu mi predviđali šest meseci pauze, ali sve zavisi od čoveka do čoveka. Što se mene tiče, ja sam u glavi zacrtao da se što pre vratim. Radio sam dosta, 10 dana posle operacije krenuo sam sa oporavkom. I kažu doktori da su ti prvi dani, te dve nedelje posle operacije, najbitniji za oporavak - počeo je Mudrinski razgovor za Telegraf:

- Stvarno sam dosta radio na oporavku i mislim da se taj moj rad isplatio. Polako ulazim u ritam. Igrao sam na tim prijateljskim utakmicama po 20-ak minuta. Ne znam još za koliko sam spreman, ali mislim da ću sledeći meč igrati celo poluvreme. Što se tiče nekog straha prilikom izlaska na teren, on ne postoji. Bandažiram nogu i uopšte ne razmišljam da bi moglo nešto da mi se desi.

Prisetio se Mudrinski tog trenutka kada je Everton krvnički startovao u Humskoj.

- Odmah sam osetio da mi je nešto puklo, da mi se zglob pomerio. Nisam tada znao šta je, a nogu su mi odmah mobilisali. Nisu smeli ništa da rade i odmah sam otišao na snimanje. Snimili su me u Urgentnom i tada sam saznao kakva je povreda. Ujutru su me operisali, a ja sam se držao nekako. Nisam pao u depresiju, jednostavno nisam želeo - priznaje špic Brđana i dodaje da ga Brazilac nije zvao posle toga:

- Everton me lično nije pozvao, ali jesu ljudi iz Partizana. Potparolka Biljana Obradović se javila, Ivica Iliev je bio u kućnoj poseti.

Imao je Mudrinski zanimljiv fudbalski put. Matična Vojvodina nije znala da prepozna njegov instikt za gol, kao i kvalitete mnogih drugih pre i posle njega.

- Kod Branka Sose Babića sam bio priključen prvom timu, ali kod njega nisam debitovao. Došlo je do smene trenera i na klupu je seo Milan Đuričić i kod njega sam dobio šansu. Odigrao sam sedam ili osam utakmica, dao dva gola, igrao finale Kupa protiv Crvene zvezde 2010. koje smo, nažalost, izgubili - rekao je Mudrinski.

Nastavio je u dahu da govori o vremenu provedenom u Novom Sadu.

- Posle je otišao i on, a stigao Zoran Milinković. Konkurencija je bila jaka, došli su Oumaru i Brana Ilić. Mene kao klinca su poslali na pozajmicu u Hajduk iz Kule, da bi me posle dva meseca vratili. Klubovi su se nešto ''sporečkali'' i samo su mi rekli da se spakujem i vratim u Vojvodinu.

- Vratio sam se, trenirao, ali nisam igrao. Onda sam otišao u Novi Sad na novu pozajmicu. Tamo je situacija bila loša, bili smo u zoni ispadanja u drugoj ligi, treniralo se dva puta nedeljno. Povratak u Vojvodinu je bio neminovan, ali je opet došlo do smene trenera - kroz osmeh se priseća Mudrinski.

- Onda je usledilo leto, ispali smo od Vaduca u Evropi, u klubu je ponovo bila frka, a ja nisam želeo na pozajmicu. Došli smo do toga da raskinem ugovor i nedugo zatim sam potpisao za Jagodinu.

Jagodina se ispostavila kao pun pogodak, jer je Mudrinski konačno ''postao'' ono što se od njega očekivalo - fudbaler. I za to je bila potrebna sreća, a trenutak koji mu je ''prelomio'' karijeru može da se graniči sa dobitkom na lotou.

- To je bio pun pogodak. Imali smo dobru ekipu. U početku smo krenuli loše i posle šest utakmica imali smo samo jedan remi i pet poraza. Zatim se desilo nešto što mi je preokrenulo karijeru. Gostovali smo Radu na Vračaru i pobeda nam je bila neophodna. Rad je tada imao Kojića, Milivojevića, počeo je Stoiljković da igra - ističe Čukin napadač:

- Simo Krunić je odvojio 18 igrača, a ja nisam bio među njima. U toku treninga su se povredila trojica igrača koliko se sećam. Dvojica su vrlo brzo upala, ali je u ekipi bilo prazno to 18. mesto. Oni su trenirali na glavnom, nas nekolicina koji nismo bili u konkurenciji na pomoćnom terenu. I mene Simo pozove. Upadnem u zadnjem minutu, odemo u Beograd i u 82. primimo gol za 1:0. Trener me pozove i ubaci u 84. minutu i ja za to vreme dam dva gola i sve preokrenem.

- Tad sam počeo da igram i dajem golove. Sinđeliću u Kupu dva gola, zatim Spartaku tamo tri i onda se sve ''otvorilo''. Imao sam jako dobru sezonu u Jagodini, igrali smo Evropu, klub je jako dobro funkcionisao i bio je sušta suprotnost onoga kako danas sve to izgleda. Nažalost, mnogo mi je krivo što je Jagodina sebi dozvolila da upadne u takvu situaciju i mislim da, gledajući i infrastrukturu, zaslužuju mnogo više.

Baš onog trenutka kad se učinilo da je prerastao dres Ćurana, pojavila se Crvena zvezda.

- Bilo je priče oko Zvezde u toku prelaznog roka, ali se nisam nešto preterano nadao. Hteo sam samo dobro da se pripremim za Jagodinu. Na Marakanu sam otišao posle 3. kola kada smo izgubili od Partizana 1:0.  Tačnije, posle te utakmice su me obavestili, a ja sam već u ponedeljak krenuo za Beograd. Nikakvu dilemu nisam imao. Već u utorak sam potpisao na izričitu želju trenera Aleksandra Jankovića koji me je zvao i u mladu reprezentaciju - rekao je Mudrinski.

Početak iz snova, het-trik na Marakani i pobedonosni gol u nadoknadi vremena. Naravno, i mesto u istoriji najtrofejnijeg srpskog kluba. Podsetimo, Mudrinski je jedini igrač koji je na debiju dao tri gola.

- Nisam odmah znao za taj podatak i bio sam presrećan. Pogotovo što je ta utakmica usledila posle nesrećnog poraza od Bordoa. Igračima je bilo teško da se motivišu i izađu da igraju protiv Niša, bila je to velika razlika. Međutim, brzo se zaboravio Bordo. Moralo je tako da bude, da se zaboravi i krene dalje.

- Bio sam godinu dana u Zvezdi i ispostaviće se da sam igrao samo polusezonu kod Jankovića. To vreme provedeno u crveno-belom dresu ostaće mi uvek kao jedna lepa uspomena. Ostvario sam svoj dečački san, igrao za Zvezdu, ostigao 10 golova na 13 utakmica, ušao u istoriju kao prvi debitant koji je dao het-trik...

Međutim, sve je neočekivano krenulo nizbrdo.

- Ja sam u tom trenutku bio prvi strelac ekipe i prvi strelac lige, ali mene jednostavno nije bilo u planovima Rikarda Sa Pintua. Mislio sam da ću na proleće biti još bolji, a ispade da sam odigrao samo jednu i po utakmicu kod Portugalca kada se sve sabere. Niko mi ništa nije rekao. Ni to da ne računaju na mene. Jednostavno, došli su drugi ljudi u klub. Imali su neku drugačiju viziju i to je to - prisetio se popularni Mudri tog vremena, ali i trenutka kada je otišao u Grojter Firt:

- Sa Pintu je na kraju sezone otišao i došao je Slaviša Stojanović. Mi smo tad krenuli pripreme bez trenera. Bratislav Živković je vodio treninge, a Stojanović je došao kada smo bili na turniru u Švajcarskoj. Čim smo sleteli u Cirih, zvao me je agent i rekao da postoji interesovanje Grojter Firta. Naravno da sam bio za odlazak, jer sam video šta mi se dogodilo u poslednjih šest meseci u Zvezdi, da za mene situacija verovatno neće biti bolja i da bi najbolje bilo da odem i tražim svoju sreću. Rekao sam da želim u Cvajtu, sve se rešilo za dan-dva i vozom sam otišao u Nemačku.

Nije mu smetalo to što je Grojter u tom trenutku igrao Cvajtu.

- Cvajta je, pre svega, jako teška i naporna liga. Fizički, pre svega, Uglavnom su tu ekipe sličnog kvaliteta. Imaju tri. četiri ekipe koje odskaču. Dosta se trči i bas sam svojevremeno pričao sa igračima koji su igrali Bundes ligu i Cvajtu i koji kažu da je Cvajta mnogo teža.

- Mi smo se do samog kraja borili za ulazak u Bundes ligu, ali je Padeborn u drugom delu dodao gas i zasluženo obezbedio mesto među dva tima koji znače promociju. Iako su na polusezoni imali sedam bodova zaostatka. Mi smo bili treći i u baražu smo izgubili od HSV-a. U Hamburgu je bilo 0:0, kod nas 1:1. I zbog gola koji smo primili, nismo otišli dalje.

Na ličnom planu, Mudrinski nije imao razloga za nezadovoljstvo.

- Bila je to prva godina u inostranstvu. Sve je to bilo novo za mene. Nemci su malo specifični što se tiče toga. Oni odmah hoće da se nauči jezik i da odmah uđeš u taj njihov sistem. Dobro sam se snašao, imao sam Đurđića i slovenačkog reprezentativca Šukala koji je dugo bio tamo. On mi je dosta pomogao i što se tiče jezika i nekih drugih stvari.

Potom je usledio odlazak u Arau.

- Veliku grešku sam napravio što sam otišao u Arau. Imao sam ponudu Sandhauzena koji je, takođe, bio u Cvajti. Hteo me je trener, ali sticajem nekih drugih okolnosti ja nisam mogao to da izaberem. Prihvatio sam ponudu iz Švajcarske, potpisao ugovor na godinu dana i u početku krenuo da igram. Međutim, kako je vreme odmicalo bivalo je sve gore. Imali smo 15 utakmica bez pobede, nalazili smo se namestu koje vodi u niži rang. Situacija nimalo nije bila prijatna. Na kraju mi je i ugovor isticao, nisam hteo da ga produžim, a oni nisu imali interes. Doveli su druge igrače, ja sam pao u drugi plan i samo sam odradio ugovor do kraja i vratio se u Srbiju - rekao je Mudrinski.

Povratak u Srbiju je bio logičan potez, iako je bilo ponuda i iz inostranstva.

- Imao sam ponudu Viborga, ali je kod njih bila polusezona. I oni su bili u zoni ispadanja, osetio sam na svojoj koži šta to znači i nisam želeo tamo. Imao sam ponudu Dinama iz Drezdena koji su bili u 3. ligi i upravo zbog toga nisam želeo tamo. Ipak, oni su ušli odmah u Cvajtu i još su tamo. Mogu da kažem da mi je to velika greška.

- Otišao sam u Spartak i godinu i po bio tamo. Prvih pola godine nije bilo dobro kao sledećih godinu dana. Postigao sam 16 golova, i zatim sam došao u Čukarički.

Dilemu oko prelaska na Banovo Brdo nije imao.

- Čim sam čuo da se Čukaričlki interesuje za mene, odmah sam rekao da želim da pređem. Znao sam kakav je klub i kako se radi - iskren je Mudrinski.

Nije sve išlo tako glatko, a Mudrinski nam je napokon otkrio pravi razlog letošnje sage i ''zatezanja'' na relaciji Spartak - Čukarički.

- Nije sve glatko krenulo, jer su se javili problemi sa papirima. Tačnije, problema nije bilo. Ja sam imao to fiksno obeštećenje od 200.000 i mogao sam da idem ko god ga plati. Ali, tu se javio problem oko poreza. Pazite, kad se ide u inostranstvo ne postoji povraćaj poreza. Međutim, ako ide u Srbiju onda ima tih 20 odsto čini mi se.

- Spartak nije hteo to da prihvati i ja sedam dana nisam znao na čemu sam. Iz Subotice su na kraju priznali grešku, ali tada nisu hteli. Nisam hteo da se vratim u Spartak, jer sam na dosta mesta proverio ko je u pravu. Advokati su mi rekli da je Čuka u pravu,da sam ja u pravu, ali su posle tog natezanja popustili.

Sjajno je počeo u dresu Brđana, zatim je usledila ta pomenuta teška povreda i oporavak, a od Mudrinskog se na proleće očekuje da se vrati u pravu golgetersku formu i pomogne Čuki da igra Evropu.

- Mi se spremamo kako bi obezbedili da igramo Evropu. Dobro radimo ovde na pripremama i siguran sam da ćemo uspeti da izborimo mesto koje vodi u kvalifikacije za evrokupove. Da li kroz prvenstvo ili Kup, videćemo. Jeste da smo u Kupu izvukli najtežeg protivnika, ali već smo ih pobedili u Kruševcu pre dva meseca. Zašto ne bi mogli ponovo - upitao se Mudrinski za kraj razgovora.

(Mario Marić - izveštač Telegrafa sa Kipra)