Ako mislite da je Suma promašaj Partizana, setite se samo ovih senki koje su hodale Humskom (FOTO)

I danas se u Humskoj preznojavaju na pomen Asena Nikolova, Eduarda Pašeka, Aleksisa Ngambija...

Najveća briga većine sportskih direktora naših najvećih klubova i generalno kompletnog sportskog sektora, bilo Zvezde ili Partizana, Vojvodine i ostalih, je kako pogoditi sa pojačanjem, odnosno kako ne pogrešiti, sa tim u vezi i pitanje koje se nameće po inerciji: šta ako se "omane" u proceni i kako posle izaći navijačima pred oči kada kola krenu nizbrdo?

>>> Partizan zove navijače: Kupi kartu kada i Saša Ilić!

Preporučujemo

Ako je još skupo plaćeno, onda greške ne sme da bude ili ona može biti minimalna.

Ukoliko se desi da je promašaj, onda je samo jedna stvar sigurna: gnev navijača i kritika medija biće neprijatna svakodnevica za one koji su preplatili igrača, a nisu doveli kvalitet koji je u skladu sa cenom niti renomeom kluba.

Zvuči poznato?

Sa takvim situacijama, znamo već, susreli su se naši najveći klubovi "xy" puta. Bataljon igrača sa obe strane Topčiderskog brda stizao je sa etiketom velikih pojačanja, ali se dobar deo njih pokazao kao veoma loša investicija, gotovo kao primeri amaterskog skautinga.

Poslednji u tom nizu je Sejduba Suma: na papiru najskuplje pojačanje u istoriji Partizana, ali u realnosti fudbaler koji je u 14 kola postigao samo dva gola za crno-bele, samo jedan u kvalifikacijama za Ligu šampiona, i samo jedan u kvalifikacijama za Ligu Evrope.

Dodajmo i ovo: samo jednu asistenciju - u Ligi Evrope.

Složićete se, premalo od igrača za koga je Partizan izdvojio rekordnih 1.65 miliona evra.

Ako je za utehu aktuelnoj vladi u Humskoj sa nekoliko pojačanja je pogođeno (Đurđević, Leonardo najsvežiji primeri kako se radi) pa im zbog jednog Sume, koji doduše još ima vremena da opravda uloženo u njega, neće "pasti glava" i sigurno im neće biti prevelika mrlja na minuli rad upravo zbog uspeha sa prethodnim pojačanjima. Za razliku od njih, neke ranije uprave su propisno umele da "omanu" pa se i danas njihove procene igrača koje su dovodili i transferi koje su realizovali i danas prepričavaju.

Ovaj tekst ima za cilj da podseti upravo na te momente i te igrače: pojačanja "na papiru" koja su se u stvarnosti pokazala kao teški promašaji i takvi ostali upamaćeni kod navijača, uz ogradu da Suma za sada jeste u toj grupi, ali ima šansu da sebe predstavi u daleko boljem svetlu nego što je to do sada.

Sejduba Suma (2017/)

- Omaleni fudbaler iz Gvineje (Konakri) čekao se u Humskoj kao Nova godina. Konačno, kada je Partizan pobedio konkurenciju oličenu i u imenu "večitog rivala" za potpis igrača Slovana, fešta je mogla da počne. Blago efurorično stanje zahvatilo je crno-belu populaciju, sportski direktor Iliev je u svom stilu najavio dolazak "novog najboljeg, ali sada i najskupljeg". Sumi je priređen doček i upriličena dobrodošlica kao nijednom igraču do sada: klub je u maniru najvećih evropskih promocija igrača pozvao navijače da pozdrave Gvinejca i sve je tada bilo bajkovito. Međutim, igre Sume kod Đukića do sada su daleko i od najmilozvučne pesme. Muči se omaleni dribler da pronađe pravi ritam, još se "traži", više nije nego što jeste u postavi, ne doprinosi kao što je to radio u svom prethodnom klubu i kao što to radi u reprezentaciji pa je pošteno reći da nije opravdao ni deo novca koji je klub izdašno investirao u njega.

Eduardo Pašeko (2011/2012)

Partizanov, do dolaska Sume, najveći transfer. Vredan 1,2 miliona evra. Pašeko je stigao u Partizan posle impresivne sezone u Sao Kaetanu za koji je ukupno odigrao 55 utakmica i postigao 39 golova. Mnogo se očekivalo od ovog momka. U Zvezdu je tog leta stigao još jedan Brazilac po imenu Pašeko, pa su Grobari likovali da je u Humskoj onaj "pravi Pašeko", a u komšiluku lošija verzija sa istim imenom. Međutim, ubrzo je navijačka euforija splasla kao probušeni balon. Pašeko je odigrao samo jednu od četiri ugovorom predviđene sezone i za to vreme na 16 utakmica postigao samo četiri gola. Napomenimo da mu je plata na godišnjem nivou iznosila 400.000 evra... Svaka priča o njemu kao pojačanju tu se i završava.

Asen Nikolov (2006/2007)

Najblaže rečeno smejurija od igrača. Definicija neprofesionalnosti. Fudbalski pajac na trapezu. Na ovoj fotografiji čak liči na Sinana Sakića u kopačkama. Trener Miodrag Ješić ga je doveo iz Bugarske sa etiketom pojačanja, ali popularni "bugarski Bebeto" ne da nije opravdao ni "p" od pojačanja, nego je već u prvoj utakmici bio suočen sa salvom zvidžuka u Humskoj kada je publika videla koliko je nespreman i nedorastao da uopšte igra na nivou i jedne Superlige. Partizan je poražen, a Nikolov je vrlo brzo posle toga spakovao kofere i napustio klub.

Aleksis Ngambi (2008/2009) - Kamerunski štoper je u Partizan došao iz francuskog Monpeljea, tamo je igrao tri sezone i preporučio se beogradskom klubu ozbiljnom biografijom - 73 utakmice i tri gola. Međutim, po dolasku u Humsku, umesto "ubice", kako je sebe opisao na promociji, navijači su videli ili bolje rečeno nisu videli ništa sa repertoara ovog igrača. Dobio je šansu da se pokaže na dve utakmice, više od toga nisu mu dali. Otišao je već na polusezoni sa etiketom igrača od kog se mnogo očekivalo, a nije pokazao apsolutno ništa.

Kamel Zajem (2008/2009) - I on je, poput Ngambija sa kojim je stigao "u paketu", trajao samo pola sezone u Partizanu. Baš kao i Kamerunac, ali i gorepomenuti Pašeko, u Humsku je došao posle odličnih izdanja iz prethodnog kluba, a to je u njegovom slučaju pet dobrih sezona u Esperanci. Ipak, Partizan ga je "pojeo". Ni izbliza to nije bio Zajem koga su čelnici crno-belih skautirali i procenili da će biti kvalitetan dodatak. Samo osam utakmica, bez gola i bez asistencije - gotovo bez učinka, odigrao je Tunišanin za beogradski klub i otišao kao još jedno veliko razočaranje i promašaj tadašnjeg sportskog sektora.

Fabio Silva Dornelaš (2015/2016)

Flamengo, Palmeiras, Kruzeiro, Atletiko Paranense, Vasko, Vitorija, Fluminense... Previše je to zvučnih brazilskih klubova u biografiji ovog Brazilca da bi navijači bili skeptični, ali za ovog momka važi da se jednostavno nije snašao, niti je imao sreće da se integriše u ekipu Zorana Milinkovića. Vrlo brzo po dolasku u ekipu jezik je bila najveća barijera za Brazilca, čekalo se i da se oporavi od povrede, a kada se konačno pojavio toliko je bilo nesigurnosti u ovom defanzivcu da je retko posle i dobijao priliku da pokaže kvalitet. Jedina povoljna okolnost ove saradnje je što je bila sklopljena na godinu dana, pa crno-beli makar nisu imali poteškoća pri raskidu ugovora.

Mohamed Zabija (2012/2013)

Zanimljiv je lik bio Libijac za medije i njegova sudbina prognanog, ako već nije mogao da se nametne trenerima. Libijac je u Partizan doveden iz kluba Al Arabi iz Kuvajta za koji je tokom jedne sezone, na 20 utakmica postigao devet golova - sasvim dovoljno da privuče pažnju crno-belih.  Ali, u Partizanu je bio daleko ispod tog nivoa: četiri utakmice i samo jedan gol. Zabija je u klub sa sobom doneo i nešto što mu svakako nije pomoglo da se bolje integriše u ekipu i bolje se nametne: doslednost u verskim običajima, pa je tako postio za vreme Ramazana čime je sam sebe uzdigao kao vernika, ali i diskvalifikovao kao profesionalca. Nije mu se dalo da ostavi dublji trag u beogradskom klubu.

Anderson Markeš (2011/2012)

Još jedna zabluda tadašnjeg sportskog direktora Mladena Krstajića. Želeo je, naravno, Krstajić najbolje po klub, ali je, kao i u slučaju Pašeka žestoko pogrešio i sa Andersonom. Nije, doduše, imao sreće Brazilac koji je stigao u klub isto leto kad i njegov zemljak iz Sao Kaetana. Povredio se ubrzo na pripremama, pa je šansu da debituje dočekao tek krajem oktobra u kupu, a u prvenstvu u decembru. Trener Aleksandar Stanojević je do tada već formirao štoperski par Rnić-Ivanov, a njegovim odlaskom i dolaskom Granta Brazilac je potpuno pao u drugi plan i čekao se samo kraj sezone da napusti Partizan koji neće pamtiti po leom.

Nikola Đurđić - (2016/2017)

Mnogi su Đurđiću, shodno reputaciji sa kojom je došao u Partizan, povremenog reprezentativca i bivšeg igrča bundesligaša, prognozirali sigurno mesto u navali i golove kao na traci, međutim, napadač i crno-beli nisu bili najbolji spoj. Daleko od toga. Za šest meseci koliko je proveo u klubu, Đurđić je odigrao 13 utakmica i postigao tek jedan gol. Imao je trener Nikolić druge, uigranije alternative u navali od bivšeg napadača brojnih skandinavskih klubova, tako da je Piroćanac brzo pao u drugi plan i već tada bilo je jasno da je njegov kratak boravak u Humsmoj pri kraju. Već u januaru, pozdravio se sa saigračima i vratio tamo gde se oseća kao riba u vodi. Ponovo Skandinavija. Ovoga puta danski Randers gde je već postigaoi više golova nego što je imao saldo u Partizanu.

Ukoliko mislite da je neki igrač izostavljen, možete da nam napišete u komentarima. Takođe, možete da se izjasnite i u anketi.

(Telegraf.rs)