Neuništivi, veliki Vladimir: Srbija je ''klub'' kom je najviše dao! Nije klasa Bufona i ekipe, ali ima srce veliko kao Rusija!

Spočitavaju mu mnogo toga, li jedno mu ne mogu osporiti: Srbija trenutno nema boljeg čuvara gola

Mogu da ga ne vole, mogu da mu stave na teret  "da ne vidi duge lopte", mogu da mu spočitaju da je "izdajnik" ili kako neki, a nije ih malo, vole pogrdno da ga zovu "Mustafa", mogu i da kažu "gde njega, kad nema klub", ali svi oni aklamativno imaju da priznaju:

Preporučujemo

Od Vladimira Stojkovića Srbija trenutno nema boljeg.

>>> Šta nas sve čeka u najuzbudljivijoj jeseni u istoriji srpskog fudbala?

Dobro, nije klasa Nojera, De Hee, Bufona, nema ni veštine Kurtoe, Oblaka, ali uz talenat koji je nesporan, poseduje ono što ga već dugi niz godina čini prvom "jedinicom" Srbije - srce!

Velike odbrane srpskog golmana dovele su nas pred vrata Mondijala, razbranio se popularni Stojke u Dablinu, ono malo lopti koje su prošle do njega "skidao" je i gradio samopouzdanje kako je vreme prolazilo.

Sa njim na golu Srbija ima sigurnost iza linije odbrane kao ni sa jednim drugim golmanom, komadanta koji je pre samo nekoliko meseci "lutao". Bio je praktično bez uloge u Notingem Forestu, realno nigde, sem u Partizanu, nije imao kontinuitet tokom karijere, ali ono što ga čini velikim je upravo činjenica da i bez dužeg takmičarskog ritma i bez utakmice, ne gubi na kvalitetu.

Pozovite ga u gluvo doba noći da stane među stative i braniće isto kao u Dablinu - to je Stojković.

Eklatantan primer njegove spremnosti da brani na visokom nivou posle pauze su utakmice Partizana i Videotona.

>>> Kad Englez peva "Bože pravde" i slavi sa Orlovima: Ja sam Srbin u srcu! (VIDEO)

Začarao je Stojke svoju mrežu, napadače mađarskog tima dovodio do ludila i pošteno je reći da je u vrhu onih najzaslužnijih za prolaz crno-belih u Ligu Evrope.

Onda je i reprezentacija došla na red da je čuva.

Stari lisac Muslin je osetio rastuće samopouzdanje kod srpske "jedinice", nisu mu padale napamet druge opcije. Zna vrlo dobro ko može najviše da pruži i čiji su nervi najtvrđi kad "zagusti". Kad je stani-pani momenat.

Pregurao je mnogo toga Stojković preko glave u reprezentaciji, o da, i te kako je: huliganski napad (i dalje nerasvetljen) u Đenovi, uragan kritika koje lome kičmu, promenu klubova kao čarapa, sedenje na klupi...

Ali kada stane na gol reprezentacije sve pomenute distrakcije nestaju, fokus je uvek tu, mentalna stabilnost koju prenosi na saigrače. Energija koju samo on ume da prense svojim autoritativnim intervencijama, procenama, pregledom, mirnoćom.

Stojkovićev nestalni klupski status, ali gotovo uvek standardan reprezentativni, iznedrio je šalu da je njegov klub u kome je pružio najviše - nacionalni tim.

(Telegraf.rs)