Najvažnija utakmica u istoriji: Zbog nje su Nemci i Englezi prekinuli rat (FOTO)

Pre nego što je prosuta krv nepreglednih miliona ljudi u paklu Zapadnog fronta, pre nego što su zaraćene strane prešle preko psihološke granice kada se više u neprijatelja nije gledalo kao u običnog čoveka već kao u zver, odigrao se najdirljiviji događaj u celom tom bespotrebnom sukobu

Za to koliko je rat besmislen, uludo je trošiti reči, a posebno je uludo trošiti reči koliko je bio besmislen bratoubilački Prvi svetski rat u kome su udarili svi Evropljani na sve Evropljane, i zašto ne reći - svi hrišćani na sve hrišćane.

Taj sukob - koji su zakuvale gramzive i moći željne elite velikih carstava, da bi ostvarile svoje sebične ciljeve, dok su običan svet na Zapadu i Istoku, i nedužni narodi poput srpskog, bili topovsko meso za koje ih je baš bilo briga - morao je biti izbegnut po svaku cenu, i to baš zato što je bio besmislen.

Preporučujemo

Dokaz? Priča pred vama: Božićno primirje 1914.

Naime, već u novembru te godine, dakle, svega tri meseca nakon što je konflikt izbio, posle nekoliko važnih bitaka i nemačke okupacije Belgije i delova Francuske, uspostavljen je Zapadni front koji se neprekinuto protezao od Severnog mora do granice sa Švajcarskom, sa suprotstavljenim vojskama na obe strane, u odbrambenim položajima.

Tu i tamo je bilo puškaranja, ali ništa golemo i ozbiljno: pakao rovovskog rata još uvek nije otkriven, niti su milionske žrtve sa svih strana psihički onemogućile da regularni vojnici sklapaju prijateljstva sa onima za koje su im vladari rekli da su im neprijatelji.

A to sklapanje prijateljstava se dešavalo duž cele linije ratišta, već počev od novembra meseca. Tako recimo 1. decembra jedan britanski vojnik piše u svom dnevniku da je nemački vodnik došao jednog jutra "da vidi kako se drže". S obzirom da su rovovi bili blizu jedni drugih, vojnici su se dovikivali i pozdravljali međusobno, pa čak organizovali jedni za druge muzičke svečanosti.

Čak i kada je bilo borbi, polučasovno primirje je sklapano da bi se sa ničije zemlje pokupili mrtvi; nemački hirurg je zapisao da su francuski i kajzerovi soldati tom prilikom ćaskali i razmenjivali novine.

Kako se bližio Božić, koji su sve suprotstavljene strane na Zapadnom frontu slavile 25. decembra, tako su se javljale i inicijative da se tog dana zvanično utiša oružje. Britanske sufražetkinje su bile jedna grupa koja je to predložila, ali je svakako najsnažnije odzvonio apel pape Benedikta XV koji je preklinjao da se primirje tokom božićnih praznika formalizuje. Odbijen je.

Ali, samo od strane vlada zaraćenih zemalja kojima se činilo da bi takav postupak ogolio prirodu sukoba u koji su bacili Stari kontinent. Prihvaćeno je od strane običnog sveta koji se zlopatio po rovovima. Procena je da je oko 100.000 britanskih i nemačkih vojnika učestvovalo u onome što će kasnije postati poznato kao Božićno primirje: nezvanično, ali efektivno.

Nemački soldati su pokrenuli priču tako što su na Badnje veče okitili svoje rovove u rejonu Ipra, zapalili sveće i postavili jelke, pevajuće praznične pesme. Britanci su uzvratili pevajući svoje. (Ne znamo da li ste se upravo naježili, ali nama se digla svaka dlačica na telu.)

Zatim su jedni drugima dovikivanjem čestitali rođenje Hristovo. Zatim su prešli preko ničije zemlje i razmenjivali skromne poklone, kao što su hrana, duvan i alkohol. Zatim su organizovali zajednička bogosluženja, a sve to se u pojedinim sektorima ratišta prenelo čak i u Novu godinu. Mahom su Nemci bili inicijatori, ali je uvek bilo iskrenosti i sa "naše" strane.

Britanski brigadni general Valter Kongriv je kasnije zapisao, da taj "jedinstveni i čudni Božić ne bi propustio ni za šta na svetu", da je sa jednim nemačkim oficirom razmenio ratne suvenire i da je gledao kako njegov mitraljezac šiša nemačkog vojnika koji kleči dok mu oko glave zveckaju makaze.

Pismo koje je Henri Vilijamson, budući pisac, napisao svojoj majci prenosimo u celosti: "Draga majko, pišem ti iz rovova. 11 je časova ujutru. Pored mene gori vatra, preko puta mene vlažna zemunica. Tlo je blatnjavo u samom rovu, ali smrznuto drugde. U mojim ustima je lula sa likom princeze Meri. U njoj je duvan.

Naravno, reći ćeš. Ali čekaj. U luli je nemački duvan. Haha, reći ćeš, to ti je od zarobljenika ili si ga pronašao u osvojenom rovu. O Bože, ne! Od nemačkog vojnika. Da, od živog nemačkog vojnika iz njegovog rova. Juče su se britanski i nemački vojnici upoznali i rukovali na zemlji između rovova i razmenjivali suvenire i rukovali se. Da, celog Božićnog dana, i dok ovo pišem. Predivno, zar ne?". Da.

Kapetan Robert Patrik Majls koji je služio u Kraljevskim irskim puškama se docnije prisetio kako su Nemci bili "izrazito smoreni ratom" i kako ih je jedan od njih pitao "zbog čega se zaboga bore jedni protiv drugih". Neverovatno, genijalno pitanje!

Verovatno najzanimljiviji aspekt celog ovog druženja su bili fudbalski mečevi koji su se igrali na ničijoj zemlji. Britanski pesnik Robert Grejvs je čak zabeležio i rezultat jedne takve utakmice: 3-2 za Nemce!

Drugi izvori govore i o konkretnim jedinicima, pa tako znamo da je 133. Kraljevski saksonski puk igrao protiv "škotskih vojnika", Argilski i Saderlandski brđani protiv nespecifikovanih Nemaca (Škoti su tu pobedili 4-1), Kraljevska poljska artiljerija protiv "Prusa i Hanoveraca", a Lankaširski strelci protiv "nekih Nemaca" sa praznom konzervom kao loptom.

Međutim, viši oficiri i vladini službenici (sve oni koji nisu učestvovali u borbama), pa čak i neki niži puni mržnje, bili su žestoko protiv toga i izdavali su naređenja da bi se svako bratimljenje sa neprijateljem sprečilo i saseklo u korenu. Nećemo sada navoditi sve one koji su bili protiv primirja, ali recimo da je u toj grupi bio i mladi kaplar iz 16. bavarske rezervne pešadijske divizije - izvesni Adolf Hitler.

Javnost zaraćenih zemalja o tome ništa u tom trenutku nije znala, a ćutanje je prekinuo "Njujork Tajms" poslednjeg dana u godini. Potom su se drugi uključili. "Tajms" je veličao ceo događaj, a "Miror" je žalio što će "apsurdnost i tragedija" ponovo otpočeti. Nemci i Francuzi su o svemu uspešno ućutkali štampu.

Mada su kasniji pokušaji da se uspostavi primirje o velikim hrišćanim praznicima propadali (na Vaskrs 1915. godine Nemci su krenuli da prelaze preko ničije zemlje noseći belu zastavu, ali su ih britanske snage oterale pucnjevima u vazduh), bilo je brojnih izolovanih slučajeva bratimljenja.

Što se tiče Istočnog fronta, zna se da je na pojedinim sektorima, na inicijativu austrijskih komandanata neutvrđenih činova, dolazilo do primirja tog Božića, i da su Rusi na to reagovali pozitivno, i da su se, kao i na Zapadu, susreli na ničijoj zemlji.

Uglavnom, 11. novembra 2008. u francuskom gradu Frelengjanu je podignut spomenik u čast Božićnog primirja, a istog dana su pripadnici Kraljevskih velških strelaca odigrali memorijalni fudbalski meč sa nemačkim 371. bataljonom, na istom mestu na kome su pripadnici tih jedinica igrali fudbal na Božić 1914. godine. Nemci su pobedili 2-1.

Spomenik je otkriven i u Engleskoj 2014. godine, u Stafordširu, i to od strane princa Vilijama i legende Roja Hodžsona. Dizajnirao ga je desetogodišnji dečak.

(O. Š.)