"Ako je ovo smrt, ja sam spreman": Poslednje reči Junajtedovog igrača posle pada aviona!
U koliko sati je utakmica protiv Vulvsa? Ne smem propustiti taj meč - buncao je mlađani Edvards ne znajući da više nikada neće istrčati na Old Traford.
To što je nekadašnji fudbaler Mančester junajteda Heri Greg molio da ga ljudi pamte po umeću na terenu, a ne po Minhenskoj tragediji, nikada neće moći da izbriše sve ono što je golman učinio u momentu kada se avion ''Elizabeten'' zapalio na aerodromu.
Zbog njegove pribranosti i prisebnosti mnogi životi su spašena, a među tim ljudima bila je i jugoslovenska državljanka Vera Lukić. Sa ćerkicom u rukama i nerođenim sinom, koji se nalazio u njenom stomaku.
Samo zahvaljujući Gregu, Vera i njena devojčica su preživele nesreću, ali nažalost neki njegovi saigrači nisu. Neki su već na aerodromu izgubili bitku, dok je njih troje preminulo u bolničkim krevetima. Među njima je bio i Dankan Edvards, najveća nada britanskog fudbala, koji je 15 dana kasnije preminuo zbog pogoršanja situacije i otkazivanja bubrega.
Jugoslavija izbegla sličnu nesreću: Partizanov igrač hteo da iskoči iz aviona! (FOTO)
Čuveni Bezbi kao da je zdravicom u Beogradu predvideo crnu noć Junajteda!
Čak i u momentu kada je nepomično ležao u minhenskom snegu, Edvards je pokazao koliko voli Junajted. Njegove reči bile su upućene pomoćnom treneru.
- U koliko sati je utakmica protiv Vulvsa? Ne smem propustiti taj meč - buncao je mlađani Edvards ne znajući da više nikada neće istrčati na Old Traford. Bio je sin jedinac, najmalđi fudbaler koji je debitovao u tadašnjoj Ligi 1, skroman momak koji je biciklom dolazio na treninge sve dok mu nisu rekli da mora barem autobusom jer je postao profesionalni igrač.
Međutim, rečenica koju tada niko nije zaboravio, a posebno Greg, izašla je iz usta Liama Vilana. Fudbalera koji je podlegao na aerodromu.
- Ako je ovo smrt, ja sam spreman - rekao je Vilan pre nego što je izdahnuo. Njegovi saigrači Džon Beri i Džeki Blanšflauver su uspeli da se izvuku, ali nikada više nisu zaigrali fubbal.
Mislilo se i za Mata Bezbija da nikada više neće videti teren. Ne samo to, nego da se neće ni izvući. Ipak, samo tri meseca kasnije, ponovo je bio na klupi.
- Moje noge, moje noge - vikao je Bezbi nakon pada aviona, dok su doktori bili zabrinuti: - Svaki minut koji ušedimo biće krucijalan u spašavanju Bezbijevog života - preneo je doktorove reči Bil Folks, koji je, zajedno sa Gregom, učestvovao u izvlačenju ''žrtava''.
Tada je minhenski aerodrom bio noćna mora za sve Junajtedovce, ali nekoliko godina kasnije taj isti minhenski aerodrom bio je mesto gde je jedan navijač Đavola doveo svoju devojku na prvi sastanak.
- Muž me je doveo ovde na naš prvi sastanak i od tada smo u braku 40 godina. Želela sam da dođem ovde i odam počast žrtvama tragedije - istakla je jedna 62-godišnja gospođa iz Mančestera, grada koji posle pada aviona više nikada nije bio isti.
Čitajte naš specijal o tragediji engleskog kluba posle meča u Beogradu.
(M. M.)