Zašto je važno da ostanete aktivni i ako imate karcinom?

Biti aktivan tokom i nakon dijagnoze raka je važan način da se smanji umor, poveća snaga i pomogne u ublažavanju depresije.

Jedna od kontroverznih tema kod nas, iako je u većini razvijenih zemalja regulisana preporukama, je vežbanje bolesnika sa karcionomom. Savet je kao i uvek da se počne sa vodičima Američkog koledža sportske medicine. Slično su postupile i druge zemlje Evrope, Australija i neke zemlje Azije.

Možda zbog značaja problema i statistike koja nam ne ide na ruku, nije najjasnije zašto se i kod nas problemu ne pristupa sistemski, već imamo samo pokušaje nekih entuzijasta. Ovako ispada da kada imamo problem reagujemo, često kada nam je neko blizak bolestan.

Preporučujemo

A biti aktivan tokom i nakon dijagnoze raka je važan način da se smanji umor, poveća snaga i pomogne u ublažavanju depresije. Redovna fizička aktivnost koja uključujuće aerobnu aktivnost i trening snage može da pomogne u lakšem podnošenju tretmana i smanjenju neželjenih efekata lečenja. Pored toga, istezanje može pomoći u vraćanju fleksibilnosti zglobovi koji su izgubili obim pokreta zbog operacije ili zračenja.

Istraživanja ukazuju na sledeće prednosti fizičke aktivnosti za obolele od raka:

- Pomaže u smanjenju umora, koji je najčešća nuspojave lečenja raka

- Poboljšava simptome depresije i anksioznosti i utiče na bolji san

- Pomaže u održavanju ili poboljšanju fizičke kondicije neophodne za svakodnevni život

- Poboljšava imuni sistem, apetit, snagu mišića, opseg pokreta i jednostavno pomaže da mozak radi bolje

- Ne povećava rizik od limfedema povezanog sa rakom dojke i može pomoći kod ovih simptoma

- Smanjuje rizik od povratka raka

Kao i kod redovnog vežbanja potrebno je da pacijenti imaju aerobni trening i trening snage.

Aerobna aktivnost povećava broj otkucaja srca i disanje. Preporučuje se vežbanje minimalno 150 minuta/ nedeljno umerenim intenzitetom (šetnja, lagana vožnja bicikla, joga, tai či ili plivanje) ili 75 minuta/nedeljno energične aktivnosti (brzo hodanje, tenis ili hajking).

Vežbanjem se poboljšava način na koji organizam skladišti i koristi energiju, povećava se izdržljivost i zdravlje srca. Ovo su odgovori na osnovna pitanja:

- Koje vrste aktivnosti? Bilo koje ritmične i kontinuirane aktivnost!

- Koliko često? 3-5 dana nedeljno

- Kojim intenzitetom? Prilično lagane, mada za neke i teške, u dogovoru sa lekarom između 40 i 65% maksimalne srčane frekvencije

- Koliko dnevno? Početi sa nekoliko minuta postepeno pa povećavati do 30 - 60 minuta

Naravno potrebno je poštovati neke savete i upozorenja za aerobno vežbanje. Neki lekovi protiv raka (hemoterapije, itd.) i tretmani (operacija i zračenje) uzrokuju posledice. Na primer: ako imate perifernu neuropatiju, vodite računa o hodanju na trakama za trčanje — koristite rukohvate, ako imate povećan rizik od infekcije ili iritacije kože - izbegavajte bazene, izbegavajte vežbanje ako imate aktivnu infekciju, osećate ekstremni umor ili teško hodate, itd. Neki tretmani su povezani sa oštećenjem srca. Treba se posavetovati sa doktorom i uraditi kardiološki pregled pre početka vežbanja.

Trening snage je važan za osobe sa rakom jer mišići igraju veliku ulogu u ravnoteži, smanjenju umora i kvalitetu života. Pored toga snaga je neophodna za obične dnevne aktivnosti.

- Koja vežbe snage? Ručni tegovi, trake, razne fitnes naprave ili samo korišćenje sopstvenog tela (na primer čučnjevi na stolici)

- Koliko često? 2-3 dana nedeljno, sa danom odmora između

- Koliko teško? Početi sa laganim naporom, 30 - 70% repetitivnog maksimuma, odnosno one težine koju možete jednom da podignite

- Koliko? 10-15 ponavljanja za svaku mišićnu grupu

Ako ste pacijent koji ima limfedem, možete imati koristi od nošenja kompresionog rukava tokom treninga snage.

Pored toga nemojte zapostaviti ni druge aktivnosti, ukoliko imate karcinom ili ste u oporavku:

- Fleksibilnost - istežite mišiće 2-7 dana nedeljno do tačke kada osećate zategnutost i zadržati za 10-30 sekundi. Obavezno istegnite specifične segmente tela u dogovoru sa lekarom.

- Hodajte! Koristite pametan telefon i merite napredovanje sa ciljem da dostignete 7.000-9.000 koraka na dan.

- Pronađite ono što vas zabavlja, bio da je to ples ili neka nova aktivnost kao što je joga ili taj či, igrajte se sa svojom decom ili unucima, smejte se i radite to često.

- Vežbajte ravnotežu. Vežbe mogu uključiti stajanje na jednoj nozi, hodanje po liniji ili pomoću specijalne daske za ravnotežu, koristite stolicu ili zid kao podršku ako je potrebno.

Da biste ostali bezbedni i bez povreda:

- Počnite sa malim do srednjim naporom.

- Ako osetite ekstremni umor (obično 2-3 dana nakon hemoterapije) odaberite lagane aktivnosti i skratite vreme vežbanja tih dana.

- Postepeno povećavajte tempo i vreme provedeno u aktivnosti.

- Zagrevajte se i ohladite lakim tempom pre i posle vežbanja.

O svemu više pogledajte informacije na sledećim linkovima:

Američki koledž sportske medicine

Australijski program za vežbanje

Američko udruženje za karcinom

Nacionalnu američku mrežu za rak

(Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum)