Krioterapija u oparavku sportista - da li ima dokaza?

Nova kolumna Dr Nenada Dikića koja baca novo svetlo na oporavak uz pomoć hladnoće

Na zahtev kolege, profesora fizičke kulture, Dragana Nestorovića, koji prati rad Udruženja za medicinu sporta Srbije, potražio sam odgovor na kontroverzno pitanje krioterapije u oporavku od napora. Činjenica je da se terapija potapanja u hladnu vodu proširila na specijalne sobe sa temperaturom od minus 190 °C i čini sve mnogo interesantnijim.

Prema jednoj od definicija oporavak je period od završetka rada do uspostavljanja homeostatskog režima iz mirovanja, odnosno vraćanje fizičkih i mentalnih kapaciteta na stanje pre treninga ili takmičenja u najkraćem mogućem roku. U postupku oporavka se koriste fizičke procedure (u šta spada krioterapija), farmakološka sredstva i programirana ishrana.

Preporučujemo

Pošto se u savremenoj sportskoj medicini sve zasniva na naučnim dokazima preuzeo sam jedan od radova koji analizira literaturu koja istražuje efekat terapije hladnoćom na oporavak celog tela posle vežbanja.

Sprovedena je sistematska pretraga radi istrage efekta krioterapije celog tela (engl. Whole Body Cryotherapy) na markere oporavka nakon vežbanja kod zdravih, fizički aktivnih ljudi. Od 16 analiziranih članka u deset je prikazano delovanje krioterapije u laboratorijskim uslovima, dok šest članaka ukazuje na delovanje terapije hlađenjem nakon treninga. Rezultati ukazuju da je bol u mišićima smanjen u 80% sportista.

Dve studije su dokazale poboljšanje sportskih sposobnosti. dok su razni praćeni parametri poboljšani kod 71% ispitanika. Suština je da se smanjila sistemska upala, bol, markeri upale i oštećenja mišića. Međutim, protokol izlaganja tela hladnoći, vrednosti temperature, trajanje i učestalosti izlaganja su još stvar diskusije i ne postoji konsenzus.

Činjenica je da sportisti često osećaju bol, ukočenost, osetljivost i produženi gubitak mišićne snage, koji može trajati dugo, do 5–7 dana u zavisnosti od intenziteta treninga ili takmičenja. Za sportiste koji imaju naporne trenažne procese ili se takmiče više dana, osećaj smanjene snage može biti štetan po sportsku sposobnosti. Iako još nije jasno koji to mehanizmi konkretno izazivaju ove simptome, suštinski su posledica vežbanja, odnosno kako se često kaže oštećenje mišića indukovano vežbanjem (engl. exercise-induced muscle damage - EIMD).

Utvrđeno je da strukturno oštećenje mišićnih ćelija prati kontinuirano smanjenje snage, upala mišića ili stručno rečeno - odloženi početak bolova u mišićima (engl. delayed onset of muscle soreness - DOMS) i akutni upalni odgovor. Lokalno i sistemsko zapaljenje nastaje usled ultrastrukturnog oštećenja mišićnih vlakana nakon intenzivnih i ponavljajućih vežbi. Vreme potrebno za povratak na ćelijsku homeostazu zavisi od primenjene metode. Ispostavilo se da krioterapija može mnogo da doprinese bržem oporavku.

Zbog svega je krioterapija celog tela stekla popularnost kod sportista nakon njegovog početnog uvođenja kao antiinflamatorne terapije kod hroničnih upalnih stanja, iako je neverovatno da se primenjuje temperatura između − 110 °C i − 190 °C tokom 2, a najviše 5 minuta. Preteča je bilo uranjanje u hladnu vodu do − 15 °C a prednost je u lakšem podnošenju i skraćivanje vremena primene terapije koje je kod uranjanja bilo od 11 do 20 min.

Sve u svemu, studije su pokazale da su koncentracije enzima kreatinfosfokinaze (CK) i hormona kortizola smanjene i da može ublažiti inflamatorni odgovor citokina koji se oslobađaju nakon treninga i ubrzati oporavak. Višestruka ekspozicija od tri ili više sesija od tri minuta sprovedeno odmah nakon i dva do tri dana nakon vežbanja su predstavili najbolje rezultate uz korišćenje temperature u proseku od −140 °C. Potrebne su dalje kontrolisane studije, radi sagledavanja delovanja krioterapije.

Nakon ovog teorijskog sagledavanja mogu da dodam da do sada nisam bio ni u jednom velikom fudbalskom klubu koji nema uslove za sprovođenje nekog vida krio terapije, kao i da sam bar dva puta morao da organizujem hlađenje donjih ekstremiteta košarkašima na doping kontroli poput Tonija Parkera ili Rudija Fernandeza. Bolovi i hronične promene koje su imali na kolenima su dobro reagovale na terapiju hladnom vodom, što sam proverio i sa njihovim tim doktorima. Jednostavno hlađenje je delovalo uspešno jer smanjuje edem, bol, poboljšava lokalni protok krvi, smanjuje grčeve u mišićima i upalu tkiva. A one koji ne veruju da hladnoća deluje podsetio bih na osnovni pristup kod povrede RICE (engl. Rest, Ice, Elevation, Comperession) odnosno odmor, LED, elevacija i kompresija povređenog ekstremiteta.

(Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunu)