Tredmil za mnoge nepoznata reč: Neverovatna priča o nastanku jedne sprave za vežbanje

Nova kolumna Dr Nenada Dikića o nastanku jedne od najvažnijih sprava u fitnesu, ali i sportskoj medicini

Pripremajući prerađeno i dopunjeno izdanje Sportske medicine za studente Singidunuma zapalo mi je za oči podatak da je „1883. godine konstruisan ručni ergometar, a prvi tredmil šest godina kasnije, da bi 1896. god. na Svetskoj izložbi tehničkih dostignuća u Parizu prikazan prvi bicikl ergometar”.

Iako smo Prof. Slobodan Živanić i ja diskutovali oko porekla i značenja mnogih termina, a Profesor je kao vrsni lingvista čak razmišljao da napiše sportski rečnik, ne sećam se da smo ikada razmišljali zašto se jedna sprava zove tredmil i kako su uopšte nastale sprave za vežbanje krajem 19 veka kada fitnes i fizička aktivnost praktično nije postojala.

Preporučujemo

Ako proverite reč tredmil u Vebsterovom rečniku dobijete tri moguća objašnjenja:

a) uređaj sa beskonačnom trakom na kojoj pojedinac šeta ili trči u mestu zbog vežbanja ili medicinskih ispitivanja

b) mlin koji okreću životinje (najčešće konj)

c) mlin koji radi tako što ljudi okreću široki točak kao deo zatvorske kazne

Ispostavilo se da je u pitanju treća verzija koja kaže da je tredmil kreiran još u 18. veku sa idejom da se kazne zatvorenici u Engleskoj. U to vreme zatvori su bili puni osuđenika koji su živeli u nehumanim uslovima dok su čekali izvršenje kazne i deportaciju. Zahvaljujući socijalnim grupama, filantropima, među kojima je najznačajniji veliki Čarls Dikens, uslovi u zatvoru su promenjeni na bolje, a jedan od izuma koji je trebalo da olakša zatvorsku monotoniju bio je tredmil koga je izmislio Vilijam Kubit.

U suštini to nije bio pravi tredmil već nešto nalik na step mašinu na koju je moglo istovremeno da stane 24 zatvorenika i da okrećući točak pumpaju vodu, usitne šljunak ili okreću mlin. Odatle i potiče naziv tredmil ili „pokretna traka koja pokreće mlin“. Osim ekonomske koristi zatvorenici su bili u dobroj fizičkoj kondiciji. I sve bi bilo dobro da su zatvorenici adekvatno hranjeni za rad na tredmilu od 6 do 8 sati. Ovako su padali od iscrpljenosti, a mnogi su bili ozbiljno povređeni. Iako se ideja o tredmilu proširila i na zatvore u Americi već krajem 19 veka je zabranjena pošto je ocenjena kao isuviše okrutna.

Međutim, „sprava za mučenje“ je relansirana i patentirana kao tredmil 1911. god., da bi 1952. godine bio prvi put primenjena u medicini. Naime dva neverovatna doktora, dr Rober Brus i Vejn Kvinton, su iskoristila tredmil da urade test opterećenja na kardiološkim pacijentima. Po jednom smo dobili Brusov protokol, a po drugom su nazvani tredmil koji je dugo bio najbolji u medicini.

Njima se pridružio jedan neverovatan istraživač, bivši pukovnik avijacije, dr Kenet Kuper. Osim što je izmislio jedan od najčešće korišćenih protokola za testiranje o kome sam već pisao uticao je da tredmil počne sa masovnom proizvodnjom kao sprava za vežbanje.

Kuper je već tada napisao da osoba koja trči 8 minuta 4 do 5 puta nedeljno će imati bolju kondiciju i biti zdravija. Sve do eksplozije aerobika 1980. god. nije bilo značajnije potražnje, a onda su odjedanput svi poželeli da treniraju na beskonačnoj traci koja se okreće. Početna prodaja od 2000 na godinu dana prerasla je u fitnes industriju koja danas vredi više od 100 milijardi dolara. A teorija koju je lansirao Kenet Kuper da se pomoću tredmila može lako povećati aerobna sposobnost, ali i smanjiti telesna težina uticala je da je danas tredmil nezaobilazna naprava u fitnes centrima.

(Prof.Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum)