Game changer ili dobar marketing: Zašto ne treba da verujete holivudskim filmovima!

Dr Nenad Dikić otkriva u novoj kolumni da li čovek treba da jede samo biljnu hranu ili može i onu životinjskog porekla

Ni sam ne znam zašto pišem ovaj članak, jer me u suštini ne interesuje toliko, pošto govori o manje-više ispričanoj priči.

Međutim, neverovatno interesovanje koje je aktuelan film proizveo u mom fitnes klubu je ipak dovelo do toga da pokušam da ga malo bolje analiziram.

Preporučujemo

Naime, film koji su producirali Džejms Kameron, Arnold Švarceneger i Džeki Čen ima za ideju da dokaže superiornost konzumiranja biljne hrane u vrhunskom sportu, mešajući istoriju i današnjicu, kao i nauku sa pričama o sportovima. U filmu su prikazani neki od najjačih, najbržih i najboljih sportista na planeti čija ishrana se zasniva samo na biljnim proizvodima, kroz priču Džejmsa Vilksa, elitnog trenera specijalnih snaga i pobednika „Ultimate Fight“. Konačna ideja je da se svi ljudi ubede da treba da jedu samo biljnu hranu.

Sve je hrana

Upravo je tu i prvi problem, jer ljudska hrana nije ni samo biljna, ni samo životinjska, već uglavnom kombinacija ili bi bar tako trebalo da bude. Činjenica je da se u mnogim krajevima jede više mesa (recimo kod nas) a u drugim više biljaka (siromašne zemlje Azije).

Mislim da je kao i uvek pitanje balansa ili kako kažu naši profesori iz Italije „Tre colori“ (tri boje) odnosno potreba da imamo sve boje u tanjiru i sve vrste hrane iz piramide da bi zadovoljili potrebe organizma, odnosno jin i jang kako kažu kolege iz Azije. I sama teza da su ljudi herbivori je netačna, isto koliko ni to da su karnivori. Ljudi su omnivori i to je činjenica koju je teško oboriti.

Suština je da treba edukovati ljude da jedu više biljaka kroz voće i povrće, ali ne učiti ih da ih meso ubija, jer to prosto nije tačno, a istovremeno se udaljavamo od ispravnog saveta da ljudi treba da unose više biljne hrane. I sama teza „plant based diet“ (ishrana bazirana na biljkama) nije ništa drugo nego veganizam, a autori filma vešto izbegavaju taj termin, jer znaju da bi time odbili veliki broj ljudi. Pa i sami sportisti koji popularizuju ishranu baziranu na biljkama, jedu mlečne i morske proizvode, što u prevodu znači da nisu vegani.

Balansirana ishrana

Činjenica je da odnos makronutrijenta treba da bude 50% ugljenih hidrata, 30% masti i 20% proteina. Naravno ove je samo gruba podela, ali i varira u različitim grupama ljudi, sportu itd. Suština je da se potrebe mogu zadovoljiti samo balansiranim konzumiranjem različite biljne i životinjske hrane. Pri tom niko ne kaže da se biljnom hranom ne može uneti dovoljno proteina što autori filma tvrde, već da uneti proteini nisu u dovoljnoj količini, dovoljno kvalitetni, iskoristljivi i ne sadrže sve esencijalne aminokiseline.

Činjenica da je potrebno uneti mnogo veću količinu pirinča, nego pojesti piletine da bi se unela ista količina proteina, ali istovremeno i kvalitet neće biti isti, jer će nedostajati određene esencijalne aminokiseline.

Kao primer pristrasnog prikaza biljnih proteina je primer sendviča koji je napravljen sa 5 kašika kikiriki putera da bi mogao da se poredi sa 85 grama govedine (213 kcal). Ne samo da niko ne pravi sendvič sa 5 kašika kikiriki putera, već količina kalorija koja se unosi je preko 500 kalorija, ne računajući hleb, što je nepotrebno i mnogim situacijama štetno za balansiran obrok. Pri to je važno da se zna da spadam u one koji obožavaju kikiriki puter.

Konačno hranom u kojoj ima mesa ljudi ne unose samo B12 o čemu se govori i na filmu, već i kreatin koga nema u biljkama, a neophodan je za dobru sportsku sposobnost ili omega 3 i druge mikroelemenate kojih ima više u mesnim proizvodima, kao na primer gvožđe. Zbog toga sportisti koji su vegani koriste veliki broj različitih dijetetskih suplemenata.

Kvalitet i način primene

Povezivanje određenih bolesti sa hranom koja potiče od životinja u filmu se zloupotrebljava, jer se u stvari sve vreme govori o brzoj hrani ili tzv. „fast food“ koja je predominantna u ishrani u razvijenim zemljama, a u filmu smo videli i među vrhunskim sportistima. Jednostavno postavljanje znaka jednakosti između mesa i brze hrane je netačno, jer brza hrana dovodi do većine neželjenih efekata zbog obrade i pripreme, a ne zbog životinjskog porekla.

Naravno, ključni problem je i količina koja se konzumira i jednoličnost koju takva ishrana predstavlja. Šta uopšte znači prikazivanje američkog fudbalera koji se hrani samo u Kentaki frajd čikenu ili Popaju. Uvek se mora govoriti o kvalitetu hrane i načinu pripreme (na primer roštilj proizvodi kancerozne materije, koje nemaju veze sa mesom) . Nije dobro ni pomisliti da je biljna hrana sama po sebi zdrava. To je verovatno jedan od razloga zašto je u SAD ima toliko malo na trpezi.

Činjenice zasnovane na dokazima

Pominjanje endotelne disfunkcije i erekcije je prilično komplikovano za razumevanje i za stručnu publiku, a kamoli za laike. Mislim da ima mnogo problema da bi vodili pravu diskusiju, a oni koji žele lako mogu da nauče više na pubmed-u. Slično je i sa tezom da vegani imaju više testosterona. Naime, za sve ove tvrdnje potrebni su radovi zasnovani na dokazima, jer recimo stručni rad koji navode u filmu kaže da su i vegani i oni koji jedu meso imali istu količinu slobodnog testesterona, što autori filma nisu naveli, već iskoristili samo deo koji njima odgovara. Naravno, nema ništa protiv da diskutujemo i o endotelnoj funkciji i erekciji.

Konflikt interesa

Možda je najveći problem konflikt interesa koju imaju autori. Naime, Džejms Kameron je osnivač jedne od najvećih kompanija za proizvodnju biljnih proteina Verident u Severnoj Americi. Kao veliki znalac marketinga znao je da će ovakav film uzbuditi duhove, vratiti uloženo i povećati zaradu.

I svi ostali učesnici direktno zarađuju od hrane bazirane na biljkama. Dr Din Orniš - autor nekoliko knjiga, koje govore o lečenju hroničnih bolesti sa hranom baziranom na biljkama. Dr Aaron Spic - autor „Knjige o penisu“ je veliki pobornik biljne ishrane za optimalnu funkcija penisa. Dr Robert Vogel - kardiolog je usredsređen na ishranu na bazi biljaka. Dr. Kaldvel Eselstin – slično Vogelu prodaje DVD-ove s knjigama i reklamira programe za lečenje srčanih bolesti putem biljne ishrane. Naravno da je dobro da veganski „stručnjaci“ razgovaraju o veganstvu. Ali za bilo koju istinu važno je čuti obe strane a ne samo one koji zarađuju novca od veganske ishrane.

Konačno najkomičnija je pojava Švarcenegera, koji je kroz život pojeo tonu mesa i dopingovao se kontinuirano anabolicima, tako da je dobio i bajpasove i operisao srčane valvule. Jednostavno njegova argumentacija je lako mogla da bude zamenjena nekim sportistom koji zaista živi na ovaj način, kao na primer naš Novak Đoković. Konačno, i Švarcenger zna da pojednostavljenje priče o zdravlju i sportskoj sposobnosti u smeru ishrane koja se bazira samo na biljkama nije moguće, jer svaki zdrav životni stil podrazumeva redovan trening, kontrolisan oporavak, dobar san i balansiranu ishranu.

I možda nešto iz naučno fantastičnih filmova. Smanjenje mesa u ishrani stvoriće populaciju ljudi koju je lakše kontrolisati, koji će biti sporiji, manje agresivni, možda i manje inteligentni. Međutim, to je već teorija zavere, a naš život treba da bude takav da možemo da odlučujemo slobodno i budemo zdravi.

(Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum)