Intenzitet je suština treniranja ili fizičke aktivnosti

Da li je fizička aktivnost zapravo trening ili je trening nešto više od toga? Nova kolumna Dr Nenada Dikića otkriva dileme oko ove stvari

Prošla kolumna je proizvela mnogo komentara vezanih uglavnom za dilemu da li se fizička aktivnost može nazvati treningom i obrnuto, kao i šta je onda fizička sposobnost.

Pošto smo o tome Prof. Slobodan Živanić i ja puno razmišljali prilikom pisanja prvog udžbenika iz sportske medicine, dobro je da se podsetim zbog svih koji o tome razmišljaju: „Prema Oksfordskom rečniku sportskih nauka i medicine, fizička aktivnost je bilo koji oblik telesnog kretanja povezan sa značajnim metaboličkim zahtevima.

Pored sportskih aktivnosti, obuhvata naporne profesionalne i kućne poslove, kao i druge aktivnosti u slobodno vreme koje zahtevaju fizički napor.” *

U prevodu, fizička aktivnost obuhvata sve - i trening i kućne poslove i šetnju. Možda je to delimičan odgovor zainteresovanim prijateljima sa Facebook-a. Međutim, ono što uvek nedostaje je doziranje fizičke aktivnosti, jer je tek onda to trening. Ne znam zašto je to većini ljudi, a i studentima, toliko komplikovano. Amerikanci su verovatno zbog lakšeg razumevanja uveli mnemotehničku formulu FITT, što je skraćenica od učestalosti (eng. Frequency=F), intenziteta (eng. Intensity=T) vremena (time=T) i vrste trening (eng. Type=T).

Šta ako na primer, fizička aktivnost umerenog intenziteta kao brzo hodanje ima povoljan uticaj na zdravlje i može se smatrati treningom. Ako se zna koliko minuta traje i koliko se često nedeljno primenjuje u potpunosti je definisana, što i jeste cilj. Inače se treningom smatra fizička aktivnost koja je planirana ili organizovana u cilju povećanja ili održavanja jedne ili više komponenti fizičke sposobnosti.

Fizička aktivnost i trening su navike vezane za životni stil, dok se fizička sposobnost odnosi na individualni fizički kapacitet neke osobe da izvede određenu fizičku aktivnost. Suštinski fizičku sposobnost je teže definisati jer nije univerzalni fenomen, već je treba povezivati isključivo sa definisanim oblikom fizičke aktivnosti.

S tim u vezi, sposobnost za obavljanje određenog oblika fizičke aktivnosti, najčešće ne znači sposobnost za obavljanje neke druge fizičke aktivnosti. Tako je npr. Novak izvanredan teniser, ali verovatno ne tako dobar penjač. Mada se to u njegovom slučaju nikad ne zna, jer je multi talentovan za mnoge sportove.

Fizička sposobnost  se bazira na prilagođavanju organizma zahtevima određene fizičke aktivnosti. U taj proces adaptacije uključeni su gotovo svi organski sistemi, pre svega kardiovaskularni, respiratorni, lokomotorni, endokrini i nervni. Dakle, fizička sposobnost zavisi od funkcionalne sposobnosti i adaptabilnosti ovih organskih sistema.

S druge strane na fizičku sposobnost značajno utiču veličina, masa i struktura sastava tela. Smatra se da se fizička sposobnost sastoji od pet osnovnih komponenti: aerobnog kapaciteta ili izdržljivosti, mišićne snage, mišićne izdržljivosti, fleksibilnosti i sastava tela, i da je uslovljavaju četiri osnovne kategorije determinanti - somatometrijske, funkcionalne, bioenergetske i psihološke. I to je suština sportske medicine.*

*  u pisanju korišćena knjiga Sportska medicna : Živanić Slobodan i Dikić Nenad (https://books.google.ca/books?id=fXtjAgAAQBAJ&lr=)

(Prof.Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum)