Zovu ga "Mašina", radio na gradilištu kako bi preživeo, a sada postao UFC šampion: Ko je Merab Dvališvili?

Merab Dvališvili, poznat pod nadimkom "Mašina", nije samo još jedan šampion u UFC-u, već pravo oličenje volje, discipline i filozofskog pogleda na svet koji se retko sreće u sportu.

Podsećanja radi, Dvališvili je postao UFC-ov šampion na nedavno održanom UFC-u 306 u Las Vegasu, gde je slavio protiv Šona O'Mejlija odlukom sudija.

Preporučujemo

Njegov put do vrha nije bio lak – od skromnih početaka do titule, Merab je živi primer da je najteža borba ona sa samim sobom.

Od gradilišta do oktagona

Rođen u Gruziji, u zemlji poznatoj po teškim životnim uslovima, Merab je od detinjstva naučio vrednost napornog rada. Odrastajući u vremenima političkih previranja, morao je da se snađe na ulicama Tbilisija, a kada je emigrirao u SAD, suočio se sa novim izazovima. Rad na gradilištima u Americi, među skelama i alatima, bio je više od fizičkog posla - bila je to mentalna i fizička priprema za ono što ga je čekalo u oktagonu.

Merab je svakodnevno radio pod suncem, vetrom i kišom, dok je izgrađivao ne samo svoje telo, već i um. Umesto da se žali, Merab je prihvatao izazove kao deo svog puta ka uspehu, što mu je kasnije postalo ključno oružje u borbama.

Kada je napustio Gruziju i stigao u SAD, nije znao jezik, niti je imao novca. Ipak, ni to ga nije pokolebalo. Sa fokusom na ono što može da kontroliše - trening i neprestani rad - Merab je polako gradio svoju borilačku karijeru, uvek sa jednim ciljem pred očima: biti najbolji.

Težak start u UFC-u

Merabov početak u UFC-u bio je pun izazova. Prve dve borbe završio je porazima, što bi mnoge slomilo, ali ne i njega. Debitovao je u decembru 2017. protiv iskusnog Frenkija Saneza, gde je uprkos naporima, izgubio odlukom sudija.

Naredna borba protiv Rikija Sajmona u aprilu 2018. bila je još teža. Iako je Merab dominirao tokom većeg dela borbe, na samom kraju Sajmon je uspeo da ga uhvati u "submission" i Merab je na trenutak izgubio svest. Iako je to moglo biti prekretnica koja bi slomila mnoge borce, za Dvališvilija je to bila prilika da se još više ojača.

Ipak, iako bi ovo mnoge pokolebalo, Merab je prihvatio poraze kao lekcije, prilagodio svoju strategiju i vratio se u oktagon jači nego ikada.

Stil koji ne oprašta - stalna promena u akciji

Merabov stil borbe je specifičan - zasnovan na neumornom rvanju i stalnom pritisku. Nikada ne ostaje na istom mestu, stalno menja taktiku, pokret i pritisak na protivnika, ne dopuštajući im trenutak predaha.

Iako mnogi kritikuju njegov stil kao nedovoljno atraktivan, Merab koristi svoju rvačku tehniku ne samo da bi fizički nadvladao protivnike, već i da ih mentalno iscrpi. Njegova neprestana obaranja i stalne promene pozicija iscrpljuju rivale do tačke u kojoj ostaju bespomoćni. U svetu gde publika traži spektakularne nokaute, Merab pokazuje da je prava borba ona koja se vodi podjednako sa umom i telom.

Uspon do šampionskog trona

Kada je Merab Dvališvili konačno podigao UFC titulu, bio je to vrhunac godina mukotrpnog rada. Njegov rvački stil, iako često osporavan, pokazao se kao ključno oružje u borbi. U trenutku kada mu je ruka podignuta u znak pobede, dokazao je da pravi trijumf dolazi onima koji ne traže prečice.

Zanimljivo, a svakako vredno pomena, jeste i to da je Dvališvili postao tek drugi UFC-ov šampion iz Gruzije, nakon Ilije Topurije.

Merabova priča, od skela do svetskog prvaka, inspiriše. Ona pokazuje da su najvažnije životne bitke one koje vodimo sa sopstvenim ograničenjima, i da se uspeh gradi na temeljima discipline, strpljenja i stalnog usavršavanja.

(Telegraf.rs)