Čovek koji je ubijao bikove jednim udarcem: Zvali su ga "ruka boga", a veliku moć je dobio na čuvenoj planini

On je Mas Ojama, osnivač kjokušinkai karatea

Živeo je na planini Minobu godinu i po, sam, bez igde ikoga; na istom tom vrhu, surovom i hladnom, veliki Mijamoto Musaši dodirnut je proviđenjem i smislio sistem dva mača.

Punih 18 meseci je na planini svoje telo testirao kao niko pre njega. Vežbao je tehnike karatea stojeći ispod ledenog vodopada. Skakao je neprestano preko grmova i stena. Udarao je svom silom, rukama i nogama, u drveće i kamenje, kako bi pojačao kosti i zglobove. Trčao je neprestano niz padine planine, i onda opet uz njih. Dizao je teške stene svakog dana, po više stotina puta.

Preporučujemo

Ustajao je u pet ujutru, trenirao satima i satima, a kad bi, posle 14 sati mučenja svog tela, završio sa fizičkim delom treninga, čitao bi priručnike o borilačkim veštinama i budističke tekstove. Dan bi završavao gledajući zalazak sunca, duboko u meditaciji.

U jednom takvom danu došao je do inspiracije za sopstveni stil karatea - kjokušin, i rodila mu se ideja da svoje novostečene sposobnosti testira u borbi sa bikom. Goloruk.

Kad je posle 18 meseci napustio planinu i vratio se među ljude, prijavio se na Svejapanski karate turnir u Kjotou. Ubedljivo je pobedio, ali još nije bio zadovoljan sobom, pa se vratio na planinu - ovog puta planinu Kijosumi, na još godinu dana nadljudskog treninga.

Posle ovoga, kažu, bio je nepobediv.

On je Masutasu Ojama, ili Mas Ojama, a svi ga znaju kao osnivača kjokušinkai karatea.

Rođeni Korejac, sa imenom Čoi Jeong-eui, svet je ugledao 1923. godine u Kinteiju, korejskom gradu koji je tada bio deo Japanske imperije. Kao dečak, poslat je u Mančuko (Mandžurija) kod sestre. Tu je upoznao majstora kineskih borilačkih veština, Lija, i već sa 9 godina počeo je da upija sve tajne borenja.

Prema jednoj ispovesti, Li je svom učeniku kao dečaku dao seme biljke i instrukciju da ga zasadi i da ga svakog dana preskače 100 puta. Kako je biljka rasla, tako su rasle i Ojamine sposobnosti. "Na kraju sam mogao da skačem između zidova, lagano", pričao je kasnije Ojama.

Sa 15 godina, otišao je u Japan i prijavio se u Imperijalnu avijacijsku školu Japanske armije. On je tu izabrao i svoje japansko ime - Masutasu Ojama, što u prevodu aludira na drevno korejsko kraljevstvo Baedal.

Posle kraja Drugog svetskog rata, Ojama se preselio u Tokio, oženio se i krenuo da pohađa školu Šotokan karatea, kod sina osnivača ove škole Gičina Funakošija. Posle je izučavao i Godžu-rju karate, pa u dodžou Kanbukan, gde se vežbalo sa zaštitnom opremom, što je omogućavalo karatistima da se udaraju punom snagom.

Tokom ovog perioda, Ojama se često tukao sa američkom vojnom policijom, po predgrađima Tokija.

- Izgubio sam mnogo prijatelja tokom rata. Bili su Kamikaze. Ujutru bismo doručkovali zajedno, a uveče bi njihova sedišta bila prazna. Posle rata sam bio toliko ljut na Amerikance, da sam ih tukao gde god sam mogao, sve dok ceo grad nije bio izlepljen mojim posterima - pričao je posle Ojama.

Početkom 1953. godine, Ojama je otvorio svoj dodžo, ali je krenuo i u svetsku turneju, tokom koje je demonstrirao svoju veštinu i snagu, često se boreći goloruk s bikovima, koje je ubijao jednim udarcem, ili im je lomio rogove.

Nije se borio samo sa bikovima, naravno: putujući svetom, pobedio je u više od 270 borbi, od kojih je većinu završio posle nekoliko sekundi, prvim udarcem. Nijedna nije trajala više od 3 minuta.

Uskoro je njegov stil karatea postao poznat širom Japana i sveta, po grubosti, povredama, i teškim udarcima koje su deljeni na treninzima. Akcenat je bio i na lomljenju predmeta udarcima, kako bi se razvio što jači udarac. Ojama je verovao u praktičnu upotrebu karatea, i sve ovo je dovelo do zvanične registracije novog karatea - Kjokušinkaija, koji se poput požara uskoro proširio Japanom i celim svetom.

Ojama je u zrelim godinama oboleo od osteoartritisa, ali uprkos bolesti, nikad nije prestao da trenira. Umro je 1994. godine od raka pluća. Danas Međunarodna karate organizacija Kjokušinkaikan, ima ogranke u više od 100 država, sa više od 12 miliona registrovanih članova.

(Telegraf.rs)