Proslavili su se u čuvenom meču, prošli kroz životni pakao, a onda je usledio epski susret legendi u bolnici

Borba Dona Fraja i Jošihira Takajame će se zauvek pamtiti

Tanka je linija između priča iz filmova i relanosti. Toliko tanka da i za one koje su potpuno realne, teško je poverovati da su se zaista dogodile.

Jedna baš takva, dolazi nam iz borilačkog sveta, tačnije iz MMA sfere, a sve je počelo, sada već daleke 2002. godine.

Preporučujemo

Tog 23. juna, u Saitami, u Japanu, održana je jedna od najkultnijih, i najlegendarnijih borbi u istoriji MMA sporta.

Organizacija "Prajd", tada je bila jedna od najpopularnijih borilačkih organizacija na zemaljskoj kugli, inače preteča današnjeg UFC-a.

Upravo na "Prajd 21" događaju, svoje rukavice su ukrstili Amerikanac Donald Don Fraj i  Japanac Jošihiro Takajama.

Tu počinje ova epska priča.

Meč koji će se večno pamtiti

Ovaj legendarni meč, ostaće upamćen večno, pogotovo među onim starijim ljubiteljima borilačkih sportova.

Samo što je sudija označio početak borbe, Fraj i Takajama su razmenili tek po koji udarac sa distance, a onda je krenuo pravi "rat", i to doslovno.

"Razmahali" su se obojica, letele su pesnice na sve strane, dok je publika gromoglasno navijala gledajući pravi spektakl.

Nakon nešto više od pet minuta borbe, Takajama i Fraj su se našli na podu, ali je Amerikanac bio u boljoj poziciji, što je i iskoristio.

Usledili su moćni udarci Fraja, dok je Takajama samo prekrio već "unakaženo" lice koliko je mogao, da bi na kraju sudija bio primoran da prekine meč.

Posle šest minuta i deset sekundi krvavog "rata", Fraj je slavio tehničkim nokautom. Koliko je meč bio spektakularan, potvrdila je i reakcija sudije, Iujia Šimade, koji je čak i zaplakao tokom borbe, a nakon meča, rekao je "da mu je bila čast biti deo te borbe".

Ipak, Fraj je morao da prođe trnovit put, da bi ušao u legendu.

Trnovit put Fraja

Fraj sada živi mirnim životom u Katalini, u malom mestu severno od Tusona. Voleo je sport, uspeo je u njemu, ali je na tom putu, prošao kroz pravi "pakao".

Imao je Fraj specifičan način razmišljanja - "Glavu dole, rep gore i jurišaj". To je proizvelo zaista spektakularne borbe, ali ono što je zapravo stvaralo taj unutrašnji bes u Fraju, bila su njegova iskustva iz mladosti.

Ono što mnogi o Fraju nisu znali, jeste da je bio zlostavljan tri puta kao dete. Prvo ga je sa 6 godina zlostavljao porodični prijatelj, potom je sa 8 godina zlostavljan od strane rođaka, a onda i sa 10 ili 11 godina, dok je radio kao perač sudova u hotelu.

Zajedno sa svojom porodicom, borio se da podigne tužbu, ali ništa od toga nije materijalizovano, te su usledili novi problemi. Fraj je u petom razredu počeo da pije alkohol, koji je video kao neki način terapije.

- Nekoliko puta su me maltretirali dok sam bio dete, tako da vas to malo naljuti. Ili će te naterati, ili slomiti, a ja sam imao sreće - nateralo me je. To mi je dalo nešto zbog čega bih bio ljut i motivisalo me - rekao je Fraj u jednom intervjuu.

Isti taj bes, pratio ga je i tokom njegove karijere, i doveo do glavne uloge u filmu sa Majklom Pareom, o pronalaženju i borbi protiv pedofila. Kako je sam rekao, ulogu je preuzeo isključivo zbog radnje filma, bez neke novčane ili materijalne motivacije.

- Nisam ja to izabrao, ono je odabralo mene - rekao je Fraj. Nakon toga, usledila je karijera u UFC-u, koji se tek "rodio".

Te 1993. godine, kada je UFC pokrenut, to je bio pravi "divlji zapad". Nije bilo težinskih kategorija, a uz to, mnogi potezi koji su danas nelegalni, tada su bili u potpunosti dozvoljeni i koristili su se.

Ipak, treba istaći da je Fraj bio jedan od pionira u ovom sportu, jedan od prvih pravih MMA boraca, čija je tehnika kasnije postala osnov modernog MMA sporta.

Popularni "Predator", imao je skor 20-9-1, i to bez takmičenja. Borio se u čak 11 različitih promocija, ali svakako da je najveći trag pstavio u UFC-u, Prajdu i Nju Japan Pro rvanju.

Ipak, da nije bilo Dena Severna,  člana UFC Kuće slavnih, Fraj možda nikada ne bi ni osetio šta znači žar borbe.

- Den mi je promenio život - rekao je Fraj jednom prilikom.

Od svog pojavljivanja u UFC-u, Fraj je važio za jednog od najkompletnijih boraca, u to vreme, što je potvrdio i njegov skor u popularnoj organizaciji - 9-1. Njegova karijera i harizma, pretvorili su ga u ikonu u inostranstvu, pogotovo u Japanu, gde se borio nakon UFC-a.

Ono što je bilo malo poznato, jeste čime se Fraj bavio van borbi. Radio je kao kovač, vatrogasac, barmen, ali i mnoge druge stvari, ali mu na kraju ni to nije pomoglo, već je njegov život doživeo novu promenu.

Učestale svađe, dovele su ga do razvoda sa suprugom, nakon čega je u potpunosti ostao bez novca.

- Nisam imao novac. Kada sam slomio kičmu, prvi put nisam znao, šepao sam okolo dve, dve i po godine. Bivša žena bila biljubazna i brižna pred svima, ali kada bi bili sami... Jednostavno više ne budeš čovek kakav si bio, ne budeš tako čvrst, nemaš tolerancijuna bol koju si imao... Nisi više muškarac - rekao je Fraj jednom prilikom.

Ipak, UFC mu je još jednom promenio život, i to 2016. godine, kada je primljen u Kuću slavnih.

- Mentalno sam bio u toaletu - rekao je tada.

Uz sve probleme, Fraj je imao i operaciju leđa, zbog koje je bio u bolnici čak tri meseca, od čega je većinu vremena bio u indukovanoj komi, zbog krvarenja u mozgu.

I tako, prošao je više od 50 operacija, a od 2011. godine, kada je penzionisan, mnogo vremena provodi po bolnicama.

Ipak, on nije jedini sa teškom pričom.

Njegovog rivala iz epskog meča, zadesila je takođe teška sudbina.

Teška sudbina Jošihira Takajame

Takajama je najveću slavu stekao u Nju Japan Pro-rvanju, gde je postao apsolutna legenda. Nakon debija 90-ih godina prošlog veka, Jošihiro se borio uglavnom po japanskim profesionalnim rvačkim organizacijama, da bi se pronašao upravo u gore pomenutoj promociji.

Tamo je postao tek jedan od svega pet muškaraca, koji je uspeo da objedini tri najveće titule u svom vlasništvu. Ipak, postao je nadaleko poznat tek kada se upustio u svet mešanih borilačkih veština, odnsono MMA.

I baš na Prajdu, kada je borio protiv Fraja, Takajama je stekao svetsku slavu. Ostao je upamćen kao čovek koji može da primi neverovatno veliki broj udaraca, i ostane na nogama, što još jednom govori koliko je čvrt bio ovaj japanski div.

Nakon Prajda, Takajama je imao priliku da se bori sa izuzetno velikim imenima borilačkog sporta. Tako se 2002. godine borio protiv velikana ovog sporta, Boba Sapa, od kojeg je na kraju i izgubio, nakon što se predao posle "armbara" koji je izveo ogromni Sap.

Svoju poslednju profesionalnu borbu u MMA, Takajama je imao 2013. godine, kada se borio protiv Hikarua Sata. Na kraju, Jošihiro je uspeo da savlada Sata, i to "supleksom", što je ujedno bila Takajamina prva, i jedina pobeda u MMA karijeri.

Nakon toga, Takajama se ponovo bavio Pro rvanjem, i to prilično uspešno, sve do teške povrede.

Nesrećni Japanac, povređen je 4. maja 2017. godine, kada je tokom meča Pro-rvanja, tokom izvođenja svog zaštitnog poteza, sleteo na glavu. Meč je odmah prekinut, a Takajama je hitno prevezen u bolnicu.

Tamo mu je dijagnostifikovana "povreda vratne kičmene moždine usled degenerativne cervikalne spondiloze". Narednih meseci, bio je prikovan za krevet, a javnost nije bila upoznata sa stepenom njegove povrede.

Ipak, 6. avgusta objavljeno je da je zbog ove teške povrede, Takajama ostao paralizovan od vrata nadole, čime je i prekinuta njegova profesionalna rvačka karijera.

Mesec dana kasnije, objavljeno je da Takajama može i samostalno da diše, ali je i dalje bio paralizovan od ramena nadole, i nije bilo za očekivati da bi mogao da se oporavi.

Ipak, uprkos svim izgledima protiv njega, Takajama je u maju ove godine pušten iz bolnice. Tračak nade za potencijalni oporavak i dalje postoji, i ima nadu da bi jednog dana mogao da pomeri udove, ili čak i prohoda.

Ponovni susret legendi

Ipak. koliko god bilo teško, kako jednom, tako i drugom, život im je ponovo ukrstio priče.

Don Fraj je tako posetio Takajamu, koji se u bolnici oporavljao od operacije. Bio je to pravi epski susret, baš kao i meč, koji ih je proslavio. Susret dva velikana, dve legende borilačkog sporta.

Iako u nešto drugačijim, i znatno težim okolnostima, to ih nije sprečilo da se nasmejani prisete borbe, i momenata koje bi sigurno, želeli ponovo da prožive.

Razgovarali su dugo, Fraj je ispričao svoju priču, dok je Takajama pomno slušao, a sve to, zabeležile su i kamere.

Eto koliko zapravo sudbina može biti nepredvidiva. Zajedno su se proslavili, a onda zajedno, ali u odvojenim pričama, proživeli "pakao".

A na kraju, priče su im se ponovo ukrstile...

(Telegraf.rs)