Uzbudljivi mečevi na grepling turniru u Beogradu: Pronašli smo Amerikanca koji želi samo da bude srpski borac

Grepling kombinuje različite tehnike borilačkih sportova, a jedna od najpoznatijih je brazilski džiu džitsu

Bacanje, poluge, hvatovi i tranzicije - uzbudljiva atmosfera bila je juče na grepling turniru ADCC Serbia Open 2022, koji je juče održan u Bel ekspo centru u Beogradu.

Preporučujemo

Premda je najviše takmičara bilo iz Srbije, turnir je bio međunarodni, pa su se mogli videti učesnici i učesnice iz Bugarske, Slovačke, BiH, Hrvatske, Severne Makedonije, Grče, Rumunije, Rusije, pa čak i iz Italije, Indije, Amerike i Australije.

Tokom dana takmičari su imali borbe na više borlišta, a pravi spektakl bio je završnica turnira, kada su se odigravale finalne runde.

- Cilj nam je bio da približimo ovo takmičenje i ljudima koji ne znaju ništa o greplingu, jer želimo da ovo podignemo na malo viši nivo. Prošle godine smo imali turnir u Kovinu i tada smo probili rekord u broju takmičara, a ove godine smo to premašili za nekih 25 posto. Imamo 455 prijavljenih - ispričao nam je Bojan Golubović.

Grepling kombinuje različite tehnike borilačkih sportova, a jedna od najpoznatijih je brazilski džiu džitsu.

- Po prvi put na ovakvom takmičenju vidite pojas, to nije nešto što je specifično za grepling na ovom nivou. Uveli smo to kod nas da bi bilo malo atraktivnije i da bismo ljudima dali malo više motivacije - priča Golubović.

Postoje četiri kategorije takmičara - od juniora do profesionalnih boraca, a sve je više i žena među takmičarima. I naši takmičatri odlaze u svet i osvajaju medalje, priča nam Golubović.

- Ovo je pravi ADCC turnir svetskih razmera. Kad vidiš da su skoro iz celog sveta ljudi došli u Beograd, da su željni borbe, da je došlo dosta crnih pojaseva, imamo i neka imena koja su dosta poznata i, naravno, cela domaća scena, milina je gledati - ispričao nam je Luka Aleksić, takmičar iz kluba Vin.

Žene razbijaju predrasude

Gotovo u svakom trenutku mogli ste videti i ženski par u borbi. Mnogo je manje devojaka, nego momaka, ali su i te kako borbene. Jedna od njih je Vasilija Marojević iz Beograda, iz kluba "10th Planet".

Kako kaže, odmalena je u borilačkom sportu - od sedme do 19. godine trenirala je džudo, napravila je pauzu, pa se odlučila za grepling.

- Žena sigurno ima manje, ali ja mislim da žene dosta više nauče da rade tehnički džiu džitsu, jer difoltu si manji, fizički si slabiji i ti moraš da naučiš da preživiš - ispričala nam je.

Ovaj sport traži snagu, a sama priroda borbe nosi i rizik od povreda.

- Ono što sam ja primetila kod svojih povreda je da je tro uglavom do mene, ako ja nagazim nekoga ko je mnogo jači od merne i pomislim "sad ću ja da ti pokažem da sam jača", a to nije tako, dešavaju se povrede. Nekako sam prestala da dozvoljavam da me ego povređuje.

Njeni prijatelji i porodica su navikli na to da se bavi borilačkim veštinama i sportom, ali, kako kaže, novi ljudi koje upozna često su podozrivi, ali im ne ostaje dužna.

- Posebno muškarci, prvo pitnje koje se postavlja je "je l' možeš da me prebiješ" i ja uglavnom odgovorim: "Da". Džitsa i generalno borilački sportovi ti daju neko samopouzdanje, samopoštovanje koje se vidi i koje ljudi prepoznaju i poštuju. Čudno te gledaju, to je istina, procenjuju šta to znači, da li su to veštine koje su manje agresivne i nasilne ili više, a džitsa je takva da moraš da budeš jak. Ljudi smatraju da kad treniraš i kažeš da treniraš borilački sport pretpostavlja se da si agresivnija, a ja se u životu nisam potukla - kaže.

Jelena iz Novog Sada kaže da devojaka ima manje jer je reč, kako mnogi misle, o "opasnijem sportu".

- Ovo mi je prvo takmičenje i baš sam zadovoljna. Baš nas je malo privaljenih, ali to je zato što se devojke plaše, malo je opasniji sport, da tako kažem. Ljudi iz moje okoline su malo iznenađeni, nisu baš srećni oko toga, ali dosta ima mladih ja mislim da sam ja najstarija od devojaka koje su se prijavile.

Amerikanac pod srpskom zastavom

Na turniru smo susreli i jednog momka američkog imena i srpskog prezimena. Kaže, takmiči se uvek pod srpskom trobojkom!

- Ja sam Amerikanac, ali moj otac je Srbin, imam srpsko prezime i moja krv, moje srce, sve je srpsko, samo sam rođen u Americi, to je samo lokacija - prila nam Dilan Andrejić (25), rodom iz Nju Džersija.

Ovaj momak sada živi u Nišu.

- Imao sam 18 godina kada sam bacio svoje pare i rešio da živim ovde u Srbiji i hoću da budem borac, to je moj san.

Dilan je izgubio borbu, ali priznaje da je imao "mnogo dobrog protivnika".

- Mnogo jak, mnogo dobar gard i "pressure" jedva čekam sledeće godine da dođem opet. To je život, brate, izgubiš i pobediš - kazao je Dilan.

O greplingu i ADCC

Borci koriste svoju snagu i tehniku da savladaju svog protivnika.

Borba u stojećem stavu podrazumeva tehnike bacanja, hvatova i poluge. U parteru se koriste tranzicije, hvatovi i poluge na različitim delovima tela i cilj je sticanje dominantne pozicije. Borac koji se nađe u goroj poziciji ima priliku da tehnikama prevrtanja i završnice preokrenu borbu u svoju korist.

ADCC organizacija je osnovana 1999. godine u Ujedinjenim Arapskim Emiratima od strane šeika Tahnun Bin Zajed Al Nahjana sa ciljem da grepling bude dostupan svim ljudima širom sveta.

U Srbiji ADCC Savez Srbije je osnovan 2013. godine pod vođstvom ADCC Evropske federacije i do sada je uspešno organizovano osam takmičenja na kojima svake godine prisustvuje preko 300 takmičara iz zemlje i sveta.

(Telegraf.rs)