Došao je iz drugog plana, pokazao "lavlje srce" i postao novi „Beogradski pobednik“

Nemanja Gavrilović iz drugog plana potpuno neočekivano osvojio prestižni beogradsku turnir

Uzdigao se iznad svih, hrabrošću, žarom, energijom, snagom. Iz drugog plana, za bokserske sladokusce potpuno neočekivano, u konkurenciji 157 asova, krčio je put ka Olimpu i na kraju podigao pehar 57. po redu „Memorijala Branko Pešić – Beogradski pobednik 2019“, borac lavljeg srca, mladi reprezentativac Srbije, 19-godišnji Nemanja Gavrilović.

U finalnoj borbi u prepunoj hali SC „Šumice“ bokser BK Despot iz Smedereva pokazao je kako se bori srcem, kako je sve moguće kada se istinski želi i veruje u sebe, dokazao je da je najbolji iako mlad i tek na početku jedne verujemo velike bokserske priče.

Preporučujemo

STAO UZ RAME LEGENDAMA

Ušao je u red legendi ovog drugog najstarijeg međunarodnog turnira za boksere u Evropi i jednog od najznačajnijih međunarodnih turnira na Starom kontinentu savladavši u finalu, u kategoriji do 60 kilograma, predstavnika Turske Hakana Dogana 3:2.

- Još uvek sam pod jakim utiskom, srećan, jako srećan. Sada vidim, sada znam da se svaki minut, dan, godina provedeni u sali, u ringu, svaki trening isplate, jer ovaj osećaj nakon pobede je neopisiv, prelep. Nakon pobede u kvalifikacijama i plasmana u polufinale kroz glavu mi je prolazila misao da je došao taj trenutak, da mogu do velike pobede i to me nije napuštalo sve do kraja.

- Vredno sam radio, pripremao se, svakim danom sve više verovao u sebe i govorio samo je nebo granica, možeš, moraš, ideš, ovo je tvoj put i hrabro gazi njime do konačne pobede. Najveći izazov u mojoj dosadašnjoj karijeri sam pretvorio u najlepšu noć u mom životu.

- Stigao sam do cilja, osvojio trofej „Beogradskog pobednika“, sada se odmah okrećem novim zadacima, jer uskoro sledi Prvenstvo Srbije koje sam osvajao poslednjih četiri godine i sada imam dodatni motiv i obavezu da nastavim istim putem. Hvala mojoj porodici, treneru Bojanu Arsiću, timu, publici, Bokserskom savezu Srbije, selektoru Perunoviću i predsedniku Borovčaninu koji je za kratko vreme oživeo boks u našoj zemlji. Najveća zahvlanost ide mom ocu, koji je od početka karijere najviše verovao u mene“ – kaže Gavrilović.

Doživeo je ovacije ljubitelja boksa koji su do poslednjeg mesta ispunili halu „Šumice“ u noći koja nam je donela novog boks asa Srbije, novu nadu za člana posade Olimpijskih igara što i jeste san svih naših reprezentativaca.

- Učestvovao sam na evropskim i svetskim prvenstvima, dugogodišnji sam član Bokserske reprezentacije Srbije. Uvek, na svako takmičenje sam išao da dostojanstveno branim boje Srbije i sa ciljem da dođem do samog kraja. San svakog od nas reprezentativaca je da se jednog dana nađemo na Olimpijskim igrama, to je bio naš put do sada, tako će biti i svaki naredni dan, dok ne ostvarimo zacrtano.

- To je težak put, popločan trnjem, ali nakon čarobne večeri u „Šumicama“ znam kako je kada šampionska krv prostruji venama, sada znam kakav je taj trenutak kada podižeš pehar namenjen veliko pobedniku, zato će mi svaki dan treninga biti lakši i neću odustajati od sna, biću posvećen tome da jednog dana ne samo budem učesnik Olimpijskih igara već Srbiji donesem jednu od medalja – istakao je mladi lav srpskog boksa Gavrilović kome je uzor višestruki svetski šampion, Kazahstanac Golovkin.

(Telegraf.rs)