Bio je na samrti, sa aparata je otišao u ring kako bi zaradio i deci kupio poklon za Božić! Jutro posle je samo rekao - UMIREM!

Godišnjica najtužnije sportske priče svih vremena nije zaboravljena...

Novembar je već izbrojao polovinu svojih dana za 2018. godinu, a kao i svaki prethodni tako je i ovaj probudio sećanje na možda i najtužniju sportsku priču svih vremena.

Ona nije izbledela ni posle 94 godine, a govori o čoveku koji je samo želeo da usreći porodicu. Iako je znao da će mu to ubrzati smrt.

Ovo je priča o velikom bokseru Biliju Miškeu - Gromu i Sent Poula, i njegovoj borbi koja se odigrala 7. novembra 1923. godine.

Da bi objasnili sve on što se te noći dogodilo, vratičemo se u 1918. godinu kada je doktor rekao Miškeu strašnu vest: ''Tvoji bubrezi otkazuju, imaćeš sreće ako budeš poživeo još pet godina.''

Predložio mu je da pronađe neki lep kauč i u društvu porodice mirno dočeka kraj života. Tužno, zar ne?

Još tužnije je bilo to što je Bili bio u dugovima. ko bokser je bio odličan, ali njegov salon za prodaju automobila nije baš najbolje radio. A dug od 100.000 je bio tu...

Upravo to je Bilija ''nateralo'' da vesti o bolesti ne saopšti nikome. I nije. Borio se barem još 30 puta od momenta kada mu je doktor rekao da umire. I to sa tadašnjim velikim imenima kao što su Tomi Gibons i Džek Dempsi.

Dempsi je bio od onih boksera čije su pesnice udarale kao autobus. Tokom njihove borbe za pojas Dempsi je toliko jako udario Bilija u grudi i sastavio ga sa podom. Sudija je odbrojao do devet kada se Meške pridigao, iako su mi grudi za tih devet sekundi poprimile ljubičastu boju. Minut kasnije, Dempsi ga je sada udario u vilicu.

- Plašio sam se da sam ga ubio i želeo sam što pre da završimo kako niko ne bi bio mrtav - rekao je posle.

Bilijevi bubrezi su se sjajno držali, ali su se u jesen 1923. javile komplikacije. Izgubio je na težini i nije imao snage da se bori. Jedina stvar koja je bila tanja od njega jeste njegov novčanik. Nije se borio od januara što je bio problem s obziromna tod a je Božić nailazio.

Nemanje novca ga je najviše bolelo. Nije želeo da poslednji Božić sa porodicom, suprugom Mari, decom Bilijem Juniorom, Daglasom i Donom, bude jadan. Uzeo je telefon, pozvao dugogodišneg menadžera Džeka Redija i zatražio poslednju borbu.

- Nema šanse - rekao je Redi: - Ukoliko uđeš u ring, u tom stanju, umrećeš.

Na to je Bili rekao:

- U čemu je razlika? Bolje je ovako nego da čekam smrt u kolicima.

Redi se premišljao, ali je na kraju predložio Biliju da ode u teretanu i počne da vežba.

- Ako popraviš kondiciju, onda ćemo videti da zakažemo nešto.

I zakazao je za 7. novembar te godine. U Omahi protiv Bilija Brenana koji je nešto ranije izdržao 12 rundi sa Dempsijem.

Međutim, Bili se nije ni primakao teretani. Jedini što je ''vežbao'' bio je odlazak od kreveta do toaleta. Samo je jeo supu i ribu i bio zakačen za respirator.

Ali je imao snage da pobedi Brenana, tako što ga je nokautirao u 4. rundi.To mu je donelo ček na 2.400 dolara i najlepši Božić za Miškejeve ikada.

Deca su ujutru sišla niz stepence i pored jelke su videli poklone koje su dobili od oca. Jeli su kao Rokfelerovi, pevali su kao anđeli i smejali se celi dan. A Bilijev osmeh je svakako bio najveći. Nema sumnje da je bio srećan.

Ipak, sledeće jutro Bili je pozvao Redija i samo šapnuo.

- Dođi po mene Džek, umirem.

Redi je stigao brzinom munje i odveo je svog prijatelja u bolnicu. Jasno je svima bilo da doktori nisu mogli ništa da urade.

Bubrezi su otkazali za novogodišnju noć i Bili Miške je zvanično preminuo 1. januara 1924. godine. Imao je samo 29 godina...

Život je završio sa skorom od 72 - 15 - 14, uz 33 nokauta. Pre pet godina, tačnije 28 septembra 2012. godine primljen je u Boksersku kuću slavnih.

(M.M.)