Kralju, tabla je crno-bela

Ovaj impuls je jedino što je moglo da im se u nekom univerzumu vrati na dobro, ali... Čini se da nije. Još više su sada uplašeni dolaska u Beograd

U zetskom području narod ima običaj da te umesto brate, buraz i prijatelju nazove "kralju". Ovaj kralj od sinoć je ostao go po svim parametrima, a na Partizanu je ostalo samo da ga skine sa trona po ukazu beogradskih kneževa, pa neka se ljuti i bije po terenu koliko god želi.

Možda, ali baš možda je mogla da se izbegne ova čitava gužva koja se desila u Madridu.

Preporučujemo

Publika gluva i tiha na Željkovom času košarke je videla jedno stanje rastrojstva domaće ekipe. Kevin Panter se suzdržao da ne udari Ljulja koji ga je provokativnim faulom isprovocirao u madridskom stilu.

Kakav je to madridski stil?

To je klasičan stil provokativnog ponašanja na košarkaškom borilištu koji već deceniju i nešto gaje upravo ti kvalitetni izdanci španske košarke - Ljulj, Fernandes, ranije i Rejes, Garbahosa...

Kada ne ide, spremni su da promešaju strasti nekim "piljkanjem", gurkanjem, bezrazložnim faulovima, mimikom, gestikulacijom prema protivniku i publici. Sve su to male i bezazlene igrice dok se ne desi ovo što se desilo sinoć.

Kada epilog grčko-rimskog zahvata Jabuselea bude ozbiljnija povreda protivničkog igrača, onda to više nije bezazlena priča.

Ne može biti bezazlena storija prekid meča zbog nesportskog akta. Tu se već prelazi granica ukusa, a dve gorke pilule za Real izgleda su dovele do povraćanja i gubitka svesti o veličini momenta i takmičenja.

Previše je Real bio samouveren da će odbraniti svoj teren i da će onda ganjati tu treću pobedu u Beogradu.

Svako, kaže jedan veliki šampion boksa, ima plan dok ne dobije udarac u lice. Kralj je zaradio jedan aperkat od Pantera koji ga je povukao u svoje odaje da dobro razmisli o toj ulozi favorita.

Psiholigija tu radi, svest se vraća u svest, a to je da narednog kiksa ne sme biti, inače će stvari otići predaleko.

Odavno kralj nije viđen u takvom strahu od poraza, a ko za inat, Panter, Eksum i drugovi su namirisali krv i krenuli da zatrpavaju koš.

Kada je to viđen kralj da je konstantno na dvocifrenom minusu u svojoj kući u ovako bitnim momentima za evropsku košarku? Na kolenima, potučen i bez žezla.

U poslednjoj deonici drugog susreta ušlo se u neku totalnu letargiju, Partizan je pustio Madriđane kao brodiće niz brzu reku. Ono, svi već vide da odlaze i da je priča gotova, da nema povratka iz poraza.

Ta nemoć Realovih igrača čučala je i čekala ovaj momenat koji se desio u poznim sekundama meča. Samo taj trzaj Pantera bio je dovoljan da aktivira čitavo nezadovoljstvo.

Ako bi neko posmatrao pozitivan aspekt za kralja, onda je to da nema više šta da izgubi. Ovog puta nije car, nego je kralj go.

Ovaj impuls je jedino što je moglo da im se u nekom univerzumu vrati na dobro, ali... Čini se da nije. Još više su sada uplašeni dolaska u Beograd.

Mateo i Fernandes su spustili loptu, izvinili se Partizanu, ali i naivni znaju da će puna Arena sada biti još glasnija i da će pakao biti još topliji.

Dolazak igrača na aerodrom je kroz navijače dao dodatnu snagu Željkovoj četi, uspeli su samo još više da utvrde kor pred moguće poslednju bitku.

Kralju se ova igra nije dopala, ali je sam pokrenuo.

Trebalo je kralj da zna da, na kraju krajeva, tabla je crno-bela.

(Telegraf.rs)