Kaboklo o Žocu, Srbiji, Jokiću i derbiju: Pričao sam sa Bogdanom pre Partizana, Jago kao sin ali "prebiću ga"
Centar Partizana u novogodišnjem intervjuu za Telegraf govorio je o malo poznatim detaljima iz svog života i karijere, NBA ligi i vremenu u Srbiji i Partizanu
Prošao je put od prašnjavih ulica Brazila, košarkaških terena u "zemlji sambe i fudbala", blistavih svetala NBA pozornice, pa sve do Beograda i Partizana. Porodica, igra pod obručima i devojka iz Srbije trenutno su njegov život. Bruno Kaboklo, reprezentativac, centar crno-belih, miljenik je mnogih navijača koji sa oduševljenjem prate njegove poteze, trojke i moćna zakucavanja.
Zatičemo ga između treninga, i odlaska na druženje sa prijateljima Jagom, Saldanjom i Palmaom koji čine njegov "mali Brazil" u Beogradu. Dočekuje nas sa širokim osmehom. Zajedno putujemo put karijere koju tek čekaju titule i uspesi.
- Dobro sam, jako sam uzbuđen. Igramo dobro. Jedva čekam iduću godinu - kaže Bruno dok sređuje opremu posle treninga i "doteruje" civilno odelo.
Bez obzira na taj osmeh, koji ga ne napušta, nije sve bilo tako lako kao što se možda čini. Kaboklo dobro pamti prašnjavu ulicu u kojoj je sve počelo, patike za fudbal koje nije mogao da obuje i viziju koju je njegova mama imala kada ga je upisala na košarku. O svemu tome, ali i o očekivanjima, prijateljstvima, emocijama, Željku, Partizanu, jednoj Karmen i navijačima, pričao je u novogodišnjem intervjuu za Telegraf.
- Moje detinjstvo je bilo jako zabavno. Bili smo na ulici celog dana. Igrao sam se sa prijateljima, različite vrste sportova. Sve osim košarke. Nisam se bavio košarkom uopšte. Ona je kasnije došla, iznenada, kada me je mama upisala na košarku. Tada sam prvi put igrao košarku, zaljubio sam se i ta ljubav je još uvek tu i sve je veća.
Opisuje i atmosferu te ulice... Malo mesto u Brazilu, koje ima dušu.
- Nisam živeo u velikom gradu. Daleko od toga. Bilo je farmi, neki ljudi su čuvali konje, koji tu trčali po ulici, bilo je i krava, koza. Životinje su bile oko nas na ulici. Moja ulica nije imala asfalt, on je došao kasnije, kada sam napunio 12 godina. Tada je bilo blalta, prašine i zemlje. Igrali smo fudbal svakog dana, odbojku takođe, kao i druge sportove.
Odbojka zauzima posebno mesto u njegovoj porodici.
- Tako je. Imam dve starije sestre. One se profesionalno bave odbojkom. Mislim da je sport počeo sa njima. Niko se pre njih u mojoj porodici nije bavio profesionalno sportom. Zahvaljujući njima, ja sam postao košarkaš.
- Bio sam prilično visok kada sam bio dečak. Stopala su mi bila velika kada sam bio jako mlad. Nosio sam broj 44. Ne znam ovde, ali u Brazilu je to prilično veliki broj. A, imao sam 12 godina. Patike za fudbal nisam mogao da obujem pa sam postao košarkaš - kaže Bruno.
- Kada se fudbal igra u Brazilu, sve staje. To su bili Ronaldo, Ronaldinjo, golmani, ma svi, A, u košarci Oskar Šmit. To je nekad bio moj idol, a sada Kevin Durent, Kavaj Lenard, Pol Džordž.
Najsrećniji i najtužniji momenat dobro pamti.
- Najgore je bilo vreme kada nisam dobijao vreme na terenu. Bilo je jako teško psihički. Ali, naučio sam neke trikove da nastavimo i koji mi daju motivaciju kako bih nastavio da radim svakog dana. A, najsrećniji, kada sam dobio vreme da igram i da budem na terenu.
NBA, Bogdan Bogdanović i Gudurić
Tokom karijere, Bruno je branio boje Hjuston Rokitsa, Memfis Grizlisa, Sakramento Kingsa i Toronto Reptorsa.
- NBA je vrlo drugačija košarka. Imao sam priliku da igram u mnogim zemljama i vidim kako se igra. U Brazilu se igra slično kao u NBA, ali u NBA je visok nivo učenja i svega ostalog. Mnogo sam tamo naučio. Ima dosta atleticizma.
Tokom boravka u Kingsima saigrač mu je bio Bogdan Bogdanović.
- Da, igrao sam zajedno sa Bogdanom Bogdanovićem u Sakramento Kingsima. I dan danas smo prijatelji. U Memfisu sam igrao sa Markom Gudurićem.
- Dve sezone sam proveo tamo, sprijateljili smo se. Ostao sam blizak sa Srbijom. Sećam se kako smo igrali zajedno. Na prošlom Svetskom prvenstvu smo igrali prijateljsku utakmicu. Pričali smo. Oni su odlični igrači i volim da igram sa njima, a i protiv njih. Lepe su to uspomene. Srbi su jako strastveni i uvek igraju dobro.
Pre dolaska u Partizan, bilo je savetovanja.
- Nisam sa Markom pričao, ali jesam sa Bogdanom. On mi je poslao poruku, poželeo mi je dobrodošlicu. Pričao mi je o svemu što će me sačekati ovde. Rekao mi je da će mi se dopasti, i tim i navijači. Rekao mi je kako su strastveni, kao i to, da bi trebalo da se potrudim. Ja upravo to i radim.
Nije lako protiv Jokića
Tokom vremena koje je proveo u NBA ligi, jedan duel, sa Nikolom Jokićem, posebno pamti.
- Igrao sam protiv Nikole Jokića i Denvera, a ja sam centar pa sam morao da ga čuvam. To je jako teško. Još uvek postajem pravi centar, trebalo bi da nabacim masu i jedem više. Teško je čuvati ga, ali je bilo dobro iskustvo.
- On je viši od mene, zna kako da igra jako dobro. Mislim da sam postao i sam bolji posle duela sa njim. Igrali smo egzibicionu utakmicu, pa je dobro što nije "zapinjao" i igrao kako obično igra u regularnom delu sezone.
Srbija i derbi koji dolazi: Navijači Zvezde mi dobacuju, a Grobari...
Danas, sa visinom od 208 centimetara, Kaboklo je košarkaš koji svojim načinom igre donosi mnogo svakom timu za koji nastupa u obe faze igre. Sa rasponom ruku od 231 centimetar i njegovim brzim refleksima Partizan je dobio igrača koji je jedan od važnih karika Željkovog tima. Ipak, navijači su glavni utisak.
- Navijači. Čim sam došao, naježio sam se. Kad god istrčimo na teren prirede nam prelep "šou" i neverovatno je ono što vidimo. To je jedinstveno i dešava se samo ovde i nigde više. Osećam se kao na fudbalskoj utakmici u Brazilu. Žurka koji navijači prave, navijanje i sve to. Mislim da je sve ovo ovde možda i bolje jer je reč o košarci.
Nastupi u NBA ligi, ako i partije i iskustvo koje nosi sa nedavno završenog Mundobasketa, svakako mu idu na ruku. Odličan primer viđen je upravo u duelu protiv Ibake i Bukera u Minhenu. Dvojac Bavaraca postigao je ukupno 19 poena, isto koliko i Kaboklo.
- Delovalo je sve dobro. Sve je lepo od kako sam došao. Trener i saigrači mi pomažu da budem sve bolji. Prvi meč je bio fenomenalan i nisam mogao da poželim ništa bolje.
O Srbiji i navijačima koji su ga sačekali, nije znao ništa.
- Ne. Nisam znao ništa. Kada sam došao ovde, video sam istoriju i koliko su svi kompetitivni. Nije šala, sve razumem više i više. Dok hodam ulicom, navijači Zvezde mi dobacuju, pomalo i vređaju, a navijači Partizana mi govore kako bi trebalo da pobedimo Crvenu zvezdu. Ozbiljno je to. Neki igrači su mi pričali priče od prošle sezone. Jedva čekam da sve to iskusim i jedva čekam taj meč.
Mali Brazil u Beogradu, Jago, Saldanja...
U tom meču, sačekaće ga njegov veliki prijatelj, Jago dos Santos, ali u dresu Crvene zvezde.
- Jago je moj veliki prijatelj. On mi je kao sin. Sada igramo u različitim timovima. Ali, van toga, mi smo veliki prijatelji. Ipak, kada je reč o košarci, rekao sam mu da ću igrati najjače moguće protiv njega. I u nacionalnom timu je tako. On je jako dobar igrač. Volimo da se takmičimo i jedva čekam meč.
Uvertira se već pravi.
- Pokušavam da zagrejem atmosferu jer neće biti "prijateljski" na terenu s njim. Rekao sam mu da ću mu "prebiti gu**cu" i da neće uspeti da pogodi ništa. A on, on meni kaže isto to. Kaže da će me pobediti - ističe Kaboklo u šali, uz prepoznatljiv osmeh.
Pored Jaga, u Beogradu ima još prijatelja, fudbalera Partizana Saldanju, a tu je i učitelj kapoere Meštre Palmao.
- Saldanja igra za Partizan jako dobro, a tu je i Meštre Palmao. Jago me je upoznao sa njima i od tada smo veliki prijatelji. Zajedno smo kao Brazilci. Dobro je, jer smo daleko od kuće. Mnogo su mi pomogli, dali su mi savete. Palmao mi je pričao o Novaku Đokoviću, rekao mi je da ga uči kapoeru i mislim da ću možda početi da učim kapoeru. Rekao mi je da je Novak drugačiji, poseban i pravi profesionalac.
O Željku Obradoviću: "Rekli su mi da ću igrati za najboljeg"
Kaboklo se afirmisao kao iskusan centar koji ima kapacitet da odgovori izazovima Evrolige i igračima koji će mu parirati u reketu, a poseban motiv da još više napreduje bio je dolazak među crno-bele i rad sa trofejnim trenerom Željkom Obradovićem.
- O njemu sam mnogo naučio kada sam potpisao za Partizan. Pre toga, moji prijatelji su mi pričali da ću igrati za najboljeg trenera Evrope. Zbog svih tih stvari sam jako uzbuđen, želim da učim. Sa njim je svakodnevno učenje. Njegov mozak je neverovatan i sve to koliko zna o košarci. Osećam se kao dete ovde. Svaki dan je nešto novo. Uči nas neverovatnim stvarima, a ja pokušavam da budem sunđer i upijem sve ono što nam daje.
Željko nije uvek u modu za vikanje, ipak, "dešava se" da podvikne.
- Uh viče dosta. Viče, po malo i na mene, ali manje od ostalih. Razumem sve to. Većina dobrih trenera je takva. Moramo da slušamo šta kaže i učimo sve ono što nam kaže.
Mnogo toga može da unapredi.
- Mislim da prikazujem različite stvari, ali mogu da uradim dosta toga. U svakoj utkamici pokušavam da dam više, da budem agresiviniji. Ima još dosta utakmica i pokušaću da napravim što više kako bih pomogao timu u takmičenjima. Zato samo ovde.
Euroleague Fantasy
Ove sezone je posebno aktuelan Euroleague Fantasy, a Kaboklo ističe da dosta ljudi u njegovom okruženju, i timu, igra ovu igricu. Često "mora" da ispuni očekivanja.
- Momci u svlačionici mi čestu kažu: "Hej, stavili smo te u Fantasy! Igraj dobro". Dajem sve od sebe tamo i zabavno je. Dosta ljudi iz "stafa" igra. Fizioterapeuti i ostali međusobno se takmiče i zabavno je. Samo mogu da obećam svima koji me imaju da ću dati sve od sebe.
A predviđanja indeksa u ovom duplom kolu...
- U sledećem meču 15 i više, a kada je reč o Crvenoj zvezdi, neka ostane iznenađenje.
Zaljubljen u Srbiju i Srpkinju
Kaboklo je privukao pažnju muškog dela navijača zbog svojih igara, ali i ženskog zbog svog izgleda. Ipak, kako kaže, zauzet je, a njegova devojka je Srpskinja.
- Da, imam devojku i zauzet sam, Ona je srpinja. Poznata je i bavi se rvanjem za WWA i bori se. Ima crni pojas trećeg dana i njeno ime je Karmen Petrović. Ona me uči srpski i učim malo po malo kako bih mogao da pričam sa narodom u Srbiji.
- "Kako si ti?", "igraj dobro", "malo sutra, to su neke reči na srpksom koje znam - kaže on.
Kako bi opisao saigrače u Partizanu?
Najbolje šale - Zek Ledej, sve što vidi izvrne na šalu i stalno se smeje.
Ko je najstrožiji?
- Džejms Naneli. On je pravi profesionalac.
Ko je najluđi u pozitivnom smislu?
- Najluđi i najzabavniji je Aleksa. Uvek je nasmejan i cool momak.
Ko jede najviše?
- Ja sam taj. Volim ćevape i palačinke.
Za sam kraj, poruka za navijače
- Želim svima srećnu Novu godinu, godinu napretka, uspeha i mnogo pobeda za Partizan.
(Telegraf.rs)