Detalji koje ste propustili na meču Orlova i Holandije: Jokić za primer, Srbi ujedinjeni, igrači oduševljeni

Igrači i navijači Sbrije napravili su pravi spektakl u O2 Areni u Pragu u prvom meču na Eurobasketu

Košarkaška reprezentacija Srbije upisala je prvu pobedu na Evropskom prvenstvu u košarci, i to, protiv selekcije Holandije 100:76.

Od prvog dana Eurobasketa, kada je reč o Srbiji, nije moglo više i bolje. Opšti utisak jeste da su Orlovi igrali onoliko koliko je trebalo. Glavni igrači ponovo su bili na visini zadatka. Za pohvalu je što su se svi igrači dobili svoje minute i upisali se na listu strelaca. Dok, na blagi oprez ukazuje 76 poena Holandije, što, ipak, nije malo od selekcije koja ne može da se svrsta u krug onih u kojima se igra kvalitetna košarka.

Nije sve statistika - Svi kao jedan

Naravno, brojke, statistika, pojedinačni učinak koji sve više ističu i pojedini stručnjaci, ali i navijači, nije ono što stvara kolektiv, nije ono što "pali" navijače kako to i sam selektor Pešić ume da kaže.

"Jeste, Srbija ima Jokića. Jeste, Srbija ima i Micića. Tačno je, tu su i kapiten Lučić i strašni Milutinov. U pravu ste, mnogo mogu i Gudurić i Nedović. Svi ostali...pa....mogu i oni da iskoriste svoju ulogu i iznenade...." - Ovo su samo neka od pitanja na koja mi, kao predstavnici srpskih medija često odgovaramo navijalima i kolegama iz drugih zemalja. Kao mantra ponavlja se ime fantastičnog Jokića koji je i ovog puta bio najefikasniji i strpao Holanđanima 19 poena.

Ali, mnogi kraj malih ekrana, koji su u petak uveče posmatrali prvi duel Srbije na Evropskom prvenstvu posle 5 godina, nisu mogli da vide sve ono van terena što krasi pravi tim. Taj tim činimo svi mi, i igrači i selektor sa stručnim štabom, ali i navijači, kao i novinari. Lični utisak je, da to, dugo nije bilo tako.

Osim velikih očekivanja, sada osećamo "dobre vibracije" i energiju jedinstva, sve manje ponavljamo "zlato", ali mu se nadamo i međusobno se hrabrimo. To je trenutno glavni kvalitet Orlova.

Mi smo ta ekipa

Uvertiru u sam meč napravili su navijači, naravno, Srbije. Od oko 5 hiljada navijača u hali, barem 4 činili su naši ljudi. Ogrnuti zastavama, sa svim mogućim obeležjima, sa dresovima, šajkačama i u narodnim nošnjama, pokazivali su da su deo nacije u kojoj je košarka sport broj 1. I...potpuno su opravdali očekivanja. Srbi su ovoga puta zaista primer kako se voli i navija za svoju zemlju, a to osećaju i sami igrači i selektor. I to jedinstvo hrabri, zar bi trebalo isticati da smo "najopasniji" kada se ujedinimo.

Uvod u meč i podrška našim košarkašima, bila je pesma Beogradskog sindikata "Mi smo ta ekipa". Češki DJ je dobro zagrejao nekoliko hiljada srpkih navijača u dresovima Srbije i Denvera.

Nikola Jokić - Igrač za primer

Dvostruki MVP NBA lige u svakom momentu svojim primerom pokazuje profesionalizam kakav se retko viđa, kao i želju i požrtvovanost da tim napravi što bolji uspeh. Uz to, Nikola je skroman, ne govori o svom učinku, nije prepotrentan, već je fokusiran na zadatak koji ima i sve pokazuje na terenu.

Tako, početna ludnica je nastala kada je popularni Džoker izašao na teren sat i po pre meča kako bi se zagrejao. Na opšte oduševljenje, hladnokrvno, kako to obično i radi, samo je dunuo u dlanove, a onda je nanizao 5 trojki, pa, uz par promašaja nastavio seriju uz pokliče onih koji su u tom momentu bili na tribinama.

Da, Jokić je na svoj način, svojim postupcima pokazao koliko voli Srbiju, koliko mu znače pravi navijači i ono što je najbitnije, koliko voli košarku. Sa druge strane, ljudi na tribinama mu uzvraćaju pokličima "MVP. MVP", i ta interakcija koja se vidi na licu mesta je neverovatna.

Zaslužio je Nikola sve to, i parole koje su mu najmlađi posvetili.

"Bože pravde"

Česte rasprave o tome ko peva himnu, da li peva i kako peva pratile su brojne selekcije naše zemlje. Ovoga puta, spontano, posle himne Holandije, koja je ispraćena aplauzom, O2 Arena je uglas zapevala himnu. Scena za pamćenje, a onda i visoko podignute zastave navijača iz Beograda, Novog Sada, Čačka, Smedereva, Smoljine, Gajdobre, i onih koji su došli iz okolnih zemalja....

Tokom samog meča, naravno, navijanje. Sa druge strane, Pešić je imao vremena da porazgovara pojedinačno i čuje komentare igrača koji su iz igre seli na klupu. U momentima kada se Vanja Marinković bacao po parketu za svaku loptu, na licu Svetislava Pešića video se širok osmeh. Malo, zbog odluke sudije da Marinkoviću dosudi faul, a mnoogo više zbog požrtvovanosti košarkaša kojeg su mnogi osporavali, a koji je Holanđanima ubacio 18 poena, i iz meča u meč podiže formu i napreduje.

Nespretni navijač Srbije

I u drugom poluvremenu, dok je sa tribina odjekivalo MVP, MVP, igrači sa klupe skakali su na svaki koš, sa mnogo emocija pratili su promašaje i bodrili jedni druge. Malo iznad njih, na tribinama, čirlidersice su na stepenicama đuskale i bile u zanosu sovje tačke tokom tajm auta. Jedna od njih udarila je rukom nonšalantnog Srbina koji je sa tri čaše pune piva, kao i velikim sokom pokušao da se promuva između njih.

Usledio je šok devojke, koja se dobro uplašila i zabrinula, a ispolivani navijač, umesto kritike se nasmejao neočekivanoj sceni i pokušao da plesačici pokloni ono što je ostalo od soka.

Hala u transu

Srbija je malo po malo do kraja meča povećavala prednost do konačnih +24, a publika je bila sve više u transu. Organizator meča u Pragu je pustio numeru koja je totalno raspalila navijače srpske selekcije.

Reč je o pesmi Gale "Freed from desire" koju su naši navijači, ali i simpatizeri Fulama, namenili Aleksandru Mitroviću, fudbalskom reprezentativcu.

U kasnijem razgovoru sa košarkašima, objasnili su nam kako su se i sami dobro zabavili uz ovaj hit i koreografiju Srba na tribinama, a svoje utiske podelio je i selektor Pešić na konferenciji z amedije posle meča.

Posle svega, nastavljamo dalje. Srbija sledeći meč na prvenstvu igra protiv domaćina Češke, a meč počinje u 17.30.

(Telegraf.rs)