Ko bi pobedio kada bi se petorka povređenih košarkaša Srbije sastala sa starterima tima koji se sprema za Eurobasket?

Košarkaši Srbije spremaju se za Eurobasket na kome imaju najviše ciljeve čak i kad nisu kompletni

Koga nema bez njega se može i mora, kaže stara srpska izreka i to su košarkaši Srbije prihvatili.

>>> Dođite na drugi sprat da se izljubimo ko ljudi! Najemotivnija priča o prijateljstvu košarkaša Srbije i Hrvatske u vreme rata u Jugoslaviji! (VIDEO)

Preporučujemo

Momci koji su u selekciji Srbije daće sve od sebe da naprave što bolji rezultat na Eurobasketu (31. avgust - 17. septembar) bez obzira na to što nema čak petorice planirani igrača. Suština svega je u PRILAGOĐAVANJU!

I ostale ekipe kubure sa povredama i zato će najbolji uspeh napraviti ne najbolji i najspremniji tim, već onaj koji se prvi prilagodi na uslove koji su ga zatekli i bude na visini igre u datom trenutku. Hm, zvuči lako, ali nije.

Bez obzira što našem timu nedostaju igrači, svi verujemo u ove momke koji će igrati jer oni su u ovom trenutku najspremniji i najbolji što naša zemlja ima.

Iako su mnogi, a i poneki mediji već naglasili da nam fali petorka za zlato, to možda tako deluje teoretski, a praksa je nešto drugo (Setimo se 2005 i EP u Beogradu gde smo sa najjačim timom ikada ispali u osmini finala).

Tako da bez obzira na sve među kandidatima smo za medalju, a koja će biti videćemo u Istanbulu.

Ipak, ne možemo a da se ne osvrnemo i na momke koji nedostaju, pre svega zbog povreda Teodosić, Simonović, Bjelica, Raduljica kao i Jokić koji nije mogao da igra plašeći se povrede.

E sad, možemo malo i da se igramo pre Eurobasketa i da uporedimo kako bi izgledao duel ove petorke i petorke momaka koja bi potencijalno trebalo da bude startna na mečevima (mada je u košarci bitnije koja petorka završi meč, a ne koja počne)

Naravno, hipotetički gledamo, jer se taj duel može desiti samo na treningu i nije isključeno da su već igrali jedni protiv drugih.

Sa jedne strane Teodosić, Simonović, Bjelica, Jokić i Raduljica, a sa druge Jović, Bogdanović, Lučić, Mačvan i Marjanović.

Na prvi pogled deluje da bi bili u egalu, jer bi Jović čuvao Tea, Bogdan - Simonovića, Lučić na  Bjelicu, Mačvan na Jokića i  Marjanović na Raduljicu.

Međutim, možda bi na bekovskim pozicijama i bili dosta tvrdo, ali bi pozicijama krila i krilnog centra bilo problema.

Naime i Bjelica i Jokić su izrazito viši od Lučića i Mačvana i znaju da igraju leđima i licem ka košu pa bi ih Mačvan i Lučić teško branili. Pod košem bi se Marjanović bi se lagano nosio sa Raduljicom, a Jović i Bogdan bi zaustavili Simonovića i Teodosića.

Na kraju krajeva šta vi mislite?

(Telegraf.rs)