Srbi ne umiru tako lako, ali potrebna nam je sveža krv da preživimo!

Orlovi su još živi i u igri za prolaz grupe, ali je malo falilo da nam sudbina ponovo bude u rukama drugih

"Srbi ne umiru tako lako" - moćno je u nekoliko reči selektor Dragan Stojković Piksi opisao utakmicu sa Slovenijom i poslednji sekund utakmice na Alijanc areni, gde je Luka Jović golom u 96. minutu doneo Orlovima bod koji ih je sačuvao u životu i od toga da im sudbina zavisi od drugih.

Da je Srbija izgubila, a potom Danska pobedila Englesku, za nas bi prvenstvo bilo završeno. Ovako smo i dalje živi. Nismo se predali.

Preporučujemo

Ipak, na meču sa Slovenijom se videlo da neštoi dalje ne štima u našem timu. Da li je došlo do zasićenja, ili odnosi među nekim od igrača koji su konkurencija jedno drugome nisu najbolji, može samo da se nagađa sa strane. Uvid u to najbolje ima selektor Dragan Stojković, koji je izvršio nekoliko promena u odnosu na meč sa Engleskom u startnoj postavi.

Iz startnih 11 je ispao indisponirani Sergej Milinković Savić, koji se ni kao rezervista u meču sa Slovenijom nije proslavio, takođe nije bilo ni Nemanje Gudelja, jedinog klasičnog zadnjeg veznog. Ideja Piksija je bila da se napadne Slovenija, ali je to ostavljalo mnogo prostora Slovencima i u odbrani je bila "promaja" zbog slabije defanzive veznog reda, ali i toga što se Vlahović i Mitrović u prvom poluvremenu nisu toliko vraćali da pomažu odbrani.

Imali smo tada i sreće u nekoliko navrata, a i Rajković je dobro branio i čuvao mrežu.

Utisak je da je Srbija posebno živnula tek u finišu meča, kada su u igru ušli Lazar Samardžić i Veljko Birmančević, kojima je trebalo nekoliko minuta na terenu da naprave neke od najkonkretnijih akcija na meču.

Ivan Ilić, takođe jedan od mlađih predstavnika nadolazeće generacije je "preorao teren", odigrao je odličan meč i na kraju je i nagrađen asistencijom za gol. Takođe i Luka Jović, koji je u senci dve glavne zvezde u napadu Orlova - Aleksandra Mitrovića i Dušana Vlahovića.

Srbiji pred poslednje kolo odgovara samo pobeda, a Danska je izuzetno opasna reprezentacija, posebno kada je u pitanju taktički deo, trčanje i disciplina, tako da bi srljanje i igra pod parolom "svi u napad" bila pogubna.

Imali smo prilike da vidimo kako je to izgledalo pre dve godine u prijateljskom meču protiv njih, kada su nas razbili sa 3:0, a rezultat je mogao da bude i ubedljiviji.

Selektor pred sobom sada ima ozbiljan zadatak, da pronađe balans između tima. Utisak je da bi Lazar Samardžić i Veljko Birmančević mogli da "razdrmaju" Orlove, posebno ukoliko bi počeli od starta.

Obojica su imali odlične sezone, a za desetak minuta na terenu su pokazali više od nekih koji su na obe utakmice imali veliku minutažu.

Svojevremeno je tu "šok terapiju" izveo legendarni Radomir Antić na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi, kada je posle poraza od Gane od 1:0, za meč sa Nemačkom u startnu postavu uvrstio Miloša Ninkovića, što je bilo ogromno iznenađenje za sve. A upravo Ninković je na tom meču bio i najbolji igrač Srbije.

Zašto tako nešto ne bi 25. juna na Alijanc areni bio Lazar Samardžić ili Veljko Birmančević?

Selektor je lepo rekao, "Srbi ne umiru tako lako", ali su u životu ostali kada su dobili "svežu krv" u vidu pomenutih igrača koji su ušli sa klupe - Jovića, Samardžića i Brimančevića. Da bismo preživeli, potrebno nam je da ta sveža krv bude od starta prisutna od samog starta.

Meč između Srbije i Danske igra se u Minhenu na Alijanc areni od 21.00, a Orlove samo pobeda vodi u drugi krug.

(Telegraf.rs)