Koja je poenta svega ako se ne "ložimo" da možemo da pobedimo Engleze?

Pred nama je jedan od najvažnijih mečeva u karijerama većine reprezentativaca

"Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka!" Reči čuvenog Petra Petrovića Njegoša iz Gorskog vijenca verovatno su najbolje moguće za ilustraciju i najavu utakmice između Srbije i Engleske na Evropskom prvenstvu, koja se igra u Gelzenkirhenu na Aufšalke areni od 21.00.

Englezi su glavni favoriti za osvajanje turnira, sa nikad jačom i talentovanijom generacijom u istoriji, prepunom zvezda i igrača koji su lideri u najjačim evropskim klubovima.

Preporučujemo

Svaki igrač je faktički i oružje u rukama selektora Gereta Sautgejta i može da bude opasnost po gol. Zbog toga je Srbiji, iako poseduje neosporan kvalitet i takođe sjajne i talentovane igrače, potrebno "srce u junaka". Piksijevi momci moraju da odigraju iznad svojih mogućnosti, da pokažu zajedništvo, da dišu kao jedan, da se brane i napadaju sa 11 igrača i da hrabrošću i srcem nadoknade igračku nadmoć koja je, bar na papiru, na strani Engleske.

Orlovi su ispraćeni u tišini. Otpisani. Malo ko i ima očekivanja, jer smo se već nebrojeno puta tako opekli, kada smo otišli na veliko takmičenje sa ogromnim ambicijama i očekivanjima, a onda doživeli šamar i hladan tuš. Ne tako davno, pre godinu i sedam meseci u Kataru, pevalo se "Dajte Brazil da se igramo", a onda smo već posle grupne faze završili takmičenje, uz šamare od Brazila, Kameruna i Švajcaraca.

Nismo se proslavili ni u kvalifikacijama u nikad lakšoj grupi. Dva puta su nas osredni Mađari pobedili, a drhtali smo u Leskovcu i od nikad slabijih Bugara, koje je selektor debelo potcenjivao pre meča i dodatno ih motivisao.

Onda nam je došao žreb i veoma teška grupa u kojoj su prvi favorit turnira, ali i Danska, koja je ozbiljna reprezentacija i prema procenama kladionica 10. favorit Eura.

Tu je i Slovenija, za koju se priča da ima vrhunsku atmosferu u timu i sigurno će i oni biti tvrd orah.

Iako je malo ko ispratio Orlove sa velikim očekivanjima, ono što budi nadu jeste da konačno deluje kao da nema nikakvih afera, zavera, spletki i sličnih stvari unutar tima.

Atmosfera deluje odlično, na treninzima se vredno radi, a navijači pružaju našem timu ogromnu podršku. Upravo ti navijači mogu da budu i velika pokretačka snaga Orlova.

Srbija je na Euro čekala 24 godine! Isto toliko čeka da prođe grupu na velikim takmičenjima! Neka se ove 2024. konačno to i ostvari! I vreme je da padne i jedan veliki "skalp" i neka od najjačih reprezentacija, jer smo poslednji put pobedili Nemačku 2010. godine u Južnoj Africi.

Ima i Srbija svoje adute, Vlahović i Mitrović su napadači koje bi poželela svaka reprezentacija, takođe i Dušan Tadić, Sergej Milinković Savić, Filip Kostić... imamo i nikad bolju konkurenciju među golmanima.

Većina igrača je igrala i u Kataru, mnogi i u Rusiji na poslednja dva Mundijala, tako da su neke poruke naučene i to iskustvo može da se prenese i već u Gelzenkirhenu.

Englezi jesu favoriti, niko od toga ne beži, ali ako je neko znao da u prošlosti pomrsi konce favoritima, to je bila naša reprezentacija. Nekada je Piksi to radio kao igrač, vreme je da to uradi i kao selektor.

Fudbal je takva igra da i "slabiji na papiru" često ume da napravi čudo. Zbog toga je i "najvažnija sporedna stvar na svetu". A nama malo treba da od totalnog pesimizma prebacimo u "dajte Engleze da se igramo". A koja je i poenta ako se unapred predaješ i ne "ložiš" da možeš do pobede!

Srbi su kroz istoriju znali da budu "tvrd orah" i "voćka čudnovata". Na nama su mnogi tokom istorije "polomili zube", a posebno najmoćnije nacije koje su želele da nas gaze u ratovima.

Vreme je da i u "fudbalskoj borbi" pokažemo taj inat i karakter slavnih predaka.

"Neka bude borba neprestana, neka bude sto biti ne može"!

(Telegraf.rs)