Inspirativna priča fudbalerke Danske: Oca joj ubili Talibani, cenjeni je hirurg i govori 9 jezika

Ona je ovog leta mogla da juri medalju i pehar, ali je odlučila da je vreme za nešto duži odmor

Pandemija je prošle godine potpuno poremetila svetske sportske kalendare. Ovih dana se za titulu najboljih u Evropi bore fudbaleri, a bilo je planirano da to učine i pripadnice lepšeg pola. Međutim, to se neće desiti, na veliku žalost Nadije Nidam, danske reprezentativke, budućeg hirurga i jedne od najuticajnijih žena u svetu sporta.

Njoj su danas već 33 godine, što bi mnogi okarakterisali kao pozne igračke godine, naročito u fudbalu. Ali njena priča je mnogo više od samo pukih brojki. Rođena je u Avganistanu, gde su joj Talibani već u ranoj mladosti "smakli" oca, a ona je zajedno sa majkom i četiri sestre uspela da pobegne u Dansku, gde je sve počelo.

Preporučujemo

- Nakon dva meseca stigle smo u Dansku, napaćene, iscrpljene i gladne. Ugledao nas je policajac i doneo nam malo banana, mleka i tosta. Bio je to mali gest, ali i najljubaznija stvar koju je iko ikad napravio za mene - rekla je Nadim da jednoj TEDx konferenciji pre tri godine.

Izbeglički kamp nalazio se relativno blizu fudbalskih terena na kojima su igrala lokalna deca. Nadija ih je stalno gledala kroz ogradu i želela je da bude poput njih, ali nije imala loptu za tako nešto. Posle treninga, zajedno sa drugarima je išla okolo da traži one koje su završile preko tribina i sa 17 godina počela je da se organizovano bavi fudbalom.

Osim u Danskoj, nastupala je za klubove iz SAD, u Mančester sitiju, a prošle dve godine igrala je za jedan od najbogatijih klubova današnjice, PSŽ sa kojim je početkom ovog meseca osvojila prvi, istorijski pehar u Francuskoj. Za Dankinje je odigrala 98 utakmica, postigla je 38 golova, što je samo deo od ukupno 200 pogodaka koliko ima u karijeri.

Dok je gradila svoju karijeru, paralelno je studirala medicinu i mnogi su joj govorili kako mora da prelomi i izabere između jedne od dve branše. Prošle godine je stažirala prilikom jedne rekonstruktivne operacije, a iako je jedna od najplaćenijih fudbalerki sveta, odbijala je ponude koje bi je učinile najplaćenijom.

- Ne igram zbog novca. Dovoljno ću zaraditi i u budućnosti kada budem bila doktorka - rekla je svojevremeno.

Danska joj je omogućila novi početak i uspeh u svim poljima u kojima je želela da se oproba. Morala je do punoletstva da čeka na državljanstvo, koje je dobila dve godine kasnije. FIFA joj isprva nije dopuštala da za njih i igra, ali je žalba urodila plodom, pa je odluka čelne kuće fudbala ukinuta i Nadim je postala jedna od glavnih u svojoj reprezentaciji.

Osim što je vrhunska fudbalerka i hirurg, Nadim govori devet jezika, a Forbs je uvrstio među 20 najuticajnijih žena u svetu sporta. Ujedno je proglašena za osobu godine u Danskoj. Pre dve nedelje potpisala je ugovor sa Rasing Luisvilom, čime će se nakon četiri godine vratiti u SAD. Nije ipak zaboravila svoje korene, pa u saradnji sa PSŽ-om i organizacijom KLABU pokušava da pomogne deci u izbegličkim kampovima.

- Dok smo bežale iz Avganistana, u glavi mi je bila samo želja za preživljavanjem i nada u bolje sutra. Verujem da je tako i mnogima od te dece. Nikad nemojte dopustiti da vam netko oduzme snove - zaključila je Nadim.

(Telegraf.rs)