Dan kada je otišao najveći vozač Formule 1: Pre tačno 28 godina stradao je Ajrton Sena

Prvog maja 1994. godine u 18.30 tog dana stalo je srce Sene

Ajrton Sena, nekadašnji šampion i jedan od najboljih vozača u istoriji Formule 1 poginuo je na današnji dan pre 28 godina.

Prvog maja 1994. godine, u trci na popularnoj stazi Imola, u krivini Tamburelo Sena je izgubio kontrolu nad vozilom pri brzini od 307 kilometara na čas, te je udario u zid, posle čega  je izgubio život.

Preporučujemo

Ovaj udes nije bio prvi  na toj stazi, pošto je samo dan ranije nesreću doživeo i Austrijanac Roland Recenerger, da bi dan kasnije ista sudbina dočekala i Senu, koji je imao 34 godine u tom trenutku. Posle trke, otkriveno je i da je Sena kod sebe u bolidu imao zastavu Austrije koju je hteo da iznese kada srigne do cilja ali nažalost, to nije dočekao.

Senina nesreća se dogodila oko 14.20 tog dana, kada su televizije širom sveta emitovale snimak slupanog bolida, dok je taj isti svet nemo gledao i nadao se najboljem, za najboljeg u tom trenutku. Bolid je bio uništen do tančina, ali su se nadali da ima spasa, ali...

Već u 18.30 tog dana je stalo srce velikog Ajrtona. Jak udarac mu je slomio lobanju, a nosač je čak probio i zabio mu se tek nešto iznad oka. Tri povrede glave bile su kobne.

- Izgledalo je najpre kao da spava. Podigao sam mu kapke i istog časa mi je bilo potpuno jasno da ima teške povrede mozga. Mi smo ga istog trenutka izneli sa sedišta, položili na zemlju... Dok smo to radili tačno sam osetio kako mu duša izlazi iz tela! A ja nisam religiozan... Umro mi je na rukama. Ne, ne mogu da verujem i dalje. Umro mi je na rukama, čoveče... -  poručio je Sid Votkins, neurohirurg koji je pokušavao da spasi čuvenog vozača.

Sahrana Ajrtona Sene ispraćena je širom cele planete.U Sao Paulu preko milion ljudi okupilo se na groblju da poslednji put pozdrave legendu. Još nekoliko miliona izašlo je na ulice širom Brazila, a vlada ove države proglasila je trodnevnu žalost. Broj onih koji su tugovali za Senom ne treba da iznenadi, bio je nacionalna ikona i heroj mnogima – od odrastanja u favelama do piedestala Formile 1 svojim uspesima insprisao je druge.

- Bog je dugo vremena čuvao svet Formule 1. Ovog vikenda to nije činio – rekao je trostruki šampion Niki Lauda.

Nakon njegove smrti, njegova sestra Vivijen otvorila je fondaciju Ajertona Sene koja je do današnjeg dana pomogla u školovanju preko deset miliona brazilske dece. Jedan od voditelja fondacije od prvog dana je i Alan Prost.

Počeci karijere i trka u Monaku, gde je pokazao da pripada najvećima

Karijeru vozača Formule 1, Sena je počeo u maloj momčadi nespretna imena Toleman, a prve poene osvojio je 7. aprila 1984. godine na Velikoj nagradi Južnoafričke Republike. On je, ipak, svoje umeće pokazao na Velikoj nagradi Monaka. Sena je startovao trinaesti, a trka je bila obeležena ogromnim pljuskovima. Ko makar površno prati Formuli 1, zna da je staza u Monaku poznata kao potpuno nemoguća za preticanje i po suvom, a kamoli po kiši. Ne i Seni koji će zbog neverovatne hrabrosti na kiši, koja se često graničila s ludošću, dobiti nadimak “kišni čovek”.

Kad neko sagradi zid, taj zid je na to mesto postavljen sa ciljem da se što je duže moguće ne pomera. Kada je, kao vozač Tolmana, Sena trku za Veliku nagradu Dalasa 1984. godine završio nakon što je udario u zid u 47. krugu, Sena je iznenadio sve kada je, nakon što je polomio točak usled kontakta sa zidom, rekao „ne mogu da razumem kako sam zakačio zid. Mora da je pomeren.“

nakon toga, ubrzo je ekipa predvođena tadašnjim Seninim inženjerom za trke Petom Simondsom otišla da pogleda zid, i bila u čudu nakon otkrića da neko zapravo i jeste udario u zid na drugom kraju, dovoljno jako da čitavu konstrukciju pomeri za nekoliko milimetara, tačno na mesto gde je Sena iz kruga u krug prolazio automobilom kako bi na najbolji mogući način iskoristio putanju..

(Telegraf.rs)