Rukavice se tope od vatre, telo se opušta, mislio sam "umirem": Grožan detaljno opisao horor nesreću

Pomirio se sa sudbinom, ali se onda setio dece...

Vozač Hasa Roman Grožan prošao je gotovo neokrznut kroz jedan od najgorih udesa u skorijoj istoriji Formule 1 i već danima se priča o tome kako mu je "halo" zaštitio glavu dok je proletao kroz zaštitnu ogradu i kako ga je specijalno odelo spasilo teških opekotina.

U nedelju je u Bahreinu Grožan posle sudara sa Danilom Kvjatom sa 140 milja na sat, odnosno 225 kilometara udario u ogradu i njegov bolid se odmah prepolovio i zapalio.

Grožan kaže da je u jednom trenutku prihvatio da će umreti dok je velikom brzinom jurio ka ogradi.

- Gledao sam desno i levo i levo video vatru. Tad sam rekao sebi "ok, nemam vremena da čekam ovde". Zato je sledeća stvar koju sam uradio bila da ustanem malo ka desnoj strani. Neće. Opet levo, neće ni to.

- Seo sam nazad i onda pomislio na Nikija Laudu i njegovu nesreću. Govorio sam sebi "ne mogu da završim tako, ne može ovo da mi bude poslednja trka, nema šanse" - priča Grožan za Skaj sport F1.

Lauda je doživeo nezgodu na Nirburgringu 1976. godine, ali je i on poput Sene ostao večito utkan u istoriju moto-sporta kao veliki vozač.

- Zato sam probao opet da izađem i opet sam zaglavljen. Vratio sam se opet nazad i tada je nastupio jedan neprijatan momenat kada je telo počelo da mi se opušta. "U miru sam sa sobom i umreću" mislio sam. Postavio sam sebi pitanje "hoće li prvo da mi pregori čizmu, stopalo ili ruku? Hoće li da bude bolno i gde će da počne - kaže Grožan.

Za njega je sve to izgledalo kao da su prošle dve, tri ili četiri sekunde, a stvarnost je bila malo brža od toga.

- Tada sam se setio i dece i rekao sebi "ne mogu da ostanu bez oca danas" - rekao je Grožan.

Trideset četvorogodišnjak je uspeo nekako da se izvuče iz bolida i tek toliko da gleda kako mu se rukavice tope na rukama. Izvukao se tako što je okretao ramenima levo i desno dok se nije iskobeljao.

- Ne znam zašto, ali sam odlučio da okrenem šlem ulevo i da idem gore a onda da okrenem i rame. To je uspelo i shvatio sam da mi je stopalo zaglavljeno u autu. Zato sam povukao iz sve snage i izvukao stopalo iz čizme. Kad sam sledeći put to uradio, ramena su prošla i znao sam da se izvlačim.

- Obe ruke su mi bile upaljene, rukavice su menjale boju, jedna je počela da se topi i postajala crna. Osećao sam bol, ali i olakšanje jer sam izašao. Došao sam do ograde i Ijan Roberts me je povukao preko. Više nisam bio sam i laknulo mi je. Ali kad sam sleteo na zemlju, prošlo mi je kroz glavu "s*anje, pa ja sam trčeća vatrena lopta" - ispričao je Grožan.

U toj situaciji je tražio da hoda do ambulantnih kola, umesto da ga samo pokupe nosilima.

- Nije to bila savršena odluka s medicinske strane, ali su razumeli da je za mene to bilo važno, da ima slika gde hodam ka sanitetu. Iako sam izašao iz vatre, morao sam da pošaljem jaku poruku da sam ok i da mogu da hodam - pojašnjava Grožan.

On je samo nekoliko dana kasnije, u sredu pušten iz bolnice i već je počeo da planira povratak na stazu. Vratio se i na onu u Bahreinu u četvrtak, gde se fotografisao sa delom medicinskog tima koji mu je pomogao, uključujući i spomenutog Robertsa.

(Telegraf.rs)