Ti nosiš kišu...
Pošto je u Srbiji tačno pet sati ujutru dok kucam ove redove, verovatno će mnogi uz kafu saznati da je Australijan Open u samo sat vremena počeo i prekinuo se. Tačno do mog radnog mesta u medija centru nalazi se ogroman prozor koji gleda ka Rod Lejveru i KIA Areni i sve što vidim trenutno je kako ljudi trče levo-desno od nadstrešnice do nadstrešnice. Oluja je bukvalno zgrabila Melburn, prežvakala ga i ostavila pod sivim oblacima. Biće valjda nekog tenisa...
Kada mi se um dovede u neku lagodnu poziciju, postajem rob nasumične misli koje vezujem za neke druge nasumične misli. Praktično, možete da mi kažete neki određeni termin koji će da me povuče u totalnu neku drugu priču i smer koji niste želeli. Kako god vam to sada zvučalo, pretežno naredna rečenica koju izgovorim u toj konverzaciji nasmeje ljude.
No, evo, dok satima pljušti ovde na jugo-istoku Australije, gledam kišu i pevušim istoimenu pesmu od Nevernih beba.
"Volim ga, volim nju, volim sve osim tebe, ti nosiš kišuuu...", pravo da vam kažem, ne interesuje me šta misle kolege iz Sjedinjenih Američkih Država koje sede do mene, ali valjda im jedini zaključak iz svega može biti da sam jako muzički netalentovan.
Hajde sada da pređemo malo na tenis iako trenutno tenisa slabo i ima.
Ovaj sport je osuđen na velikim takmičenjima da nemo posmatra kako priroda svojevoljno modifikuje ranije iskovan program i plan. Ovo je sada i dobro kako je nekada bilo. Sada, pričajući baš o Australijan Openu, imamo tri stadiona koja imaju krov i tu se u dvoranskim uslovima može pogledati kvalitetnih razmena.
Najviše pate oni koji nisu u samom vrhu belog sporta. Oni čekaju da se ovo sivilo suzdrži plača ili će satima biti na prstima dok čekaju svoj red da izađu, recimo, na teren 11 ili 12.
Na gubitku su teniseri, organizatori, publika... Svi su na gubitku osim onih ušuškaniš ljudi koji ovu nedelju provode od kreveta do sofe u dnevnoj sobi.
Pošto smo malo i videli mečeva, onda ćemo sumirati ono što se u generalnoj medijskoj aktivnosti dešavalo pred sami početak ovog Grend slema.
Novak je dobio svoj raspored, igraće protiv Nišeša Basavaredija sutra, a reklo bi se da ga njegov maksimum očekuje tek od četvrtfinala gde bi ga sačekao Karlos Alkaraz.
Kada nije na terenu, Đoković je opušten, šali se, ima vremena za sve, pa i da upada Zverevu na konferenciju. Isprva, pošto sam sedeo u prvim redovima sale, nisam ni shvatio da poslednje pitanje baš on postavlja.
Pojavio se u košulji prilično raspoložen, izgrlio se sa Sašom i nastavio sa svojim izlaganjem. Jedini momenat kada se ta neka zvanična harmonija prekinula jeste kada je jedna novinarka, koja se mimo protokola i bez predstavljanja, ubacila na kraju konferencije sa pitanjem o trovanju u Melburnu.
Nije prihvatala jednostavan odgovor. Da li je sama srž pitanja bila na mestu, ne bih davao sud, ali način i forma su bili totalno pogrešni. Đoković je zaključio na redovan način, bez mnogo uznemirenosti, a onda sa nama, srpskim novinarima, nastavio srpski deo izlaganja.
Koliko je opušten na vanterenskim aktivnostima, toliko je nervozan na samom terenu. Smeta mu svaka greška i to se mora ustanoviti.
Metod Endija Marija je, čini mi se, jako podoban za napredak. Stalno priča, stalno prilazi i daje savet, stalno je tu za dodatne analize. Prirodno mu, što kaže Novak, dolazi to da bude trener. Analitičan je i posmatra svaku razmenu.
Samo što, Đoković je na Rod Lejver Areni protiv Danila Medvedeva u sparingu, igrao 95 odsto poena na sjajan način, sa jasnom strategijom, a onda sa prilično nemuštim završnicima. Izgledalo je kao da mu nije stalo kako će da završi poen, iako je već na ziceru. Taj zicer se 9/10 vraćao u neutralno stanje i ponovne pokušaje, ali i izgubljene poene.
Nije da ga nisam navikao da je striktno tokom Grend slemova posvećen radu, da uvek želi bolje i da je usredsređen isključivo na mentalni mir između mečeva i treninga i totalnu koncentraciju na mečeve i treninge kada se odvijaju. To nekada izgleda prilično naelektrisano.
Ovde, po svemu sudeći, postoje četiri jasna favorita i svako može da udeli neke svoje razloge zbog čega misli da će neko od njih da nadjača ovu ostalu trojicu.
Novak je najbolji svih vremena, 10 puta je osvojio ovaj turnir i ništa više ne bi trebalo da se dodaje ovome da bi se opravdala njegova uloga favorita.
Janik Siner je prvi teniser sveta, aktuelni šampion Australijan Opena, dolazi iz godine gde je osvojio dva Grend slema, Dejvis kup i etablirao se kao sila.
Karlos Alkaraz nije na terenu bolje izgledao još od Vimbldona, a i sam je rekao da će napasti titulu u Melburnu. Takav Karlitos, koji takođe donosi dva Grend slema iz prošle sezone, ne može da ne bude viđen kao favorit.
Saša Zverev, večni trkač za tim trofejom Grend slema. Stigao je u Australiju kao drugi teniser sveta. Smiren je. Nekako, kao da ga je prošla oluja (kod nas i dalje pada kiša ovde, bukvalno). Ima dobru misao, ima samopouzdanja, nije mu loš žreb. Biće u priči.
Pošto sam Novakovu predturnirsku aktivnost opisao, preći ću na Sinera - Janik se definitivno nikada neće otresti teme dopinga.
Jeste, dozvoljeno mu je da igra. Jeste, sve svoje obaveze bez problema obavlja. Jeste, prvi je na svetu. Ne, nije bez loših misli. Rekao je da ga pogađa i dalje to. Na društvenim mrežama se ustalilo da mu stavljaju špriceve, da ga prozivaju. Ne samo obični trolski korisnici, nego i kolege... Dobro, Nik Kirjos baš prednjači u tome, ali dosta drugih to na mala vrata konstantno provlače kao notu obazrivosti.
Nijedna konferencija ne može da prođe bez pitanja vezanog za to. Janik više i ne zna šta bi novo rekao. Stalno ponavlja sada isto. Saslušanja ga očekuju, videćemo da li će još jedan turnir briljirati pod dodatnim pritiskom.
Iz senke, mislim da retko ko može da naudi ovoj četvorici, kakvih god unutrašnjih bitki vodili. Previše odmiču kvalitetom i samopouzdanjem. Eventualno, Tejlor Fric... Ili možda... Ma, nema razloga da se ograđujem u ovom ne baš "hot tejku". Prilično je jasno to i laiku.
Kiša se nastavlja u Melburn parku...
(Telegraf.rs)