Najbolji mladi teniser Australije je Srbin: Otac iz Titela, Novak mu uzor, a sam je svoj trener

Vreme čitanja: oko 2 min.

Mnogo se očekuje od Pavla, a već je u brzini koja mu može doneti veliki napredak

Foto: Telegraf.rs

Velika srpska dijaspora živi u Australiji, a to se najviše može videti kada Novak Đoković igra u njihovom dvorištu. Praktično, Melburn park je čitav obojen u trobojku, a to gledaju i naši mladi koji se ugledaju na najboljeg svih vremena. Jedan od njih je Pavle Marinkov, prvi juniorski reket petog kontinenta, što se kaže, naše gore list.

Pavle je odnedavno među 1000 najboljih tenisera sveta, 17 mu je godina i u Top 20 je juniora planete. Na Australijan Openu za vršnjake uspeo je da dođe do osmine finala i tamo tesno izgubi sa 2:1 od četvrtog nosica Sakamota.

U razgovoru za Telegraf otkriva svoje poreklo i svoja osećanja prema Srbiji.

- Moj otac Slavko je iz Titela, a majka Dragana je rođena u Gospiću. Došli su ovde pre 24 godine, a ja sam rođen i odrastao sam ovde, ali sam uvek bio ponosan na to što sam Srbin.

Kako si zavoleo tenis?

- Moja starija sestra je počela kada sam imao pet godina, onda sam ja uz nju. Baš sam zavoleo tenis i eto, ovde sam sada na tom putu.

Sada se mnogo očekuje od tebe?

- Prošla godina je bila jako dobra, baš sam zadovoljan, a ove ću samo pokušati da to nastavim. Pokušaću i da napravim dobre rezultate na Čelendžerima, da odigram dobro i na juniorskim i seniorskim turnirima. Ovo je jako dobar početak.

Da li imaš igrača čiji si stil hteo da "kopiraš"?

- Pa, nisam nikada gledao nikoga, uvek sam hteo da budem Pavle Marinkov. Ni Novaka, ni Federera, ni Nadala. Uvek sam hteo da budem to ja i uvek ću to biti ja.

Da li onda imaš ili si imao uzora?

- To je Novak! On je najbolji svih vremena i uvek je bio moj omiljeni igrač. Volim to što radi, ne samo na terenu, nego i u životu.

Rođen si i odrastao u Australiji, da li je bilo možda nekih kontakata sa Srbijom, da igraš za nju?

- Uvek sam se osećao kao Australijanac, nije me niko pitao da igram za Srbiju. Ali, uvek sam bio ponosan što sam Srbin i baš volim Srbiju. Svaki put kada idem tamo mi je lepo, jedva čekam i ove godine da dođem. Svaka podrška je jako dobra, pomogne. Ovo je jako težak sport, znam da će me ljudi iz Srbije podržavati, da ljudi iz zemlje mojih roditelja me podržavaju.

Da li imaš trenera ili tim?

- Prošle godine sam bio u akademiji u Brizbejnu, nacionalnu akademiju. Nakon toga sam se vratio kući u Sidnej, radio sa nekim ljudima sa kojima radim od svoje osme, devete godine. Sada sam sam sebi trener, imam pomoć od trenera, ali nije svakodnevno - zaključio je Marinkov.

(Telegraf.rs)