Najveća zvezda skoka udalj za Telegraf: "Gledao sam Španovićevu kao dete, Angelina Topić je za velika dela!"
Srbija ima Ivanu Španović, a kada biste otišli u Grčku i pitali bilo koga na ulici ko je Miltiadis Tentoglu dočekao bi vas širok osmeh i ponosan odgovor. Skok udalj je disciplina koju atraktivnom i popularnom među narodom čine velike zvezde, a ovaj Grk to definitivno jeste.
Tentoglu je to učinio u Grčkoj ono što Ivana kod nas, a na odličnom putu je da nastavi u tom maniru. Do sada je dva puta bio zlatan na Olimpijskim igrama, osvojio je Svetska prvenstva i dvoranska i na otvorenom, Dijamantsku ligu, Evropska prvenstva i unutra i napolju, kao i Evropske igre.
Jedna od tih nagrada je u Beogradu 2022. godine kada je postavio i svoj dvoranski rekord u skoku udalj od 8.55 metara, dok mu je najbolji zvanični skk 8.65 na otvorenom u Rimu.
Imali smo čast i privilegiju da porazgovaramo sa jednim od najvećih grčkih atletičara modernog doba, da ga pitamo o Srbiji, našim sportistima, njegovoj karijeri i navikama, ali na kratko da odemo u neki paralelni univerzum i izvidimo opcije. Uživajte...
- Već ste bili u Beogradu. Kako se sećate Beograda iz prošlosti?
- Sećam se da je to bilo odlično vreme za mene jer sam tu 2022. godine u Areni pobedio na svom prvom Svetskom prvenstvu u Štark areni, skočio svoj lični rekord u dvorani 8.55, a to je bilo i na moj rođendan. Bio je to zaista, zaista lep trenutak za mene, zabavio sam se, bilo je savršeno, sećam se toga, da.
- Kako vam se sviđa Beograd?
- Bio sam samo jednom, turistički, i sećam se da je bio prelep. Takođe je veoma blizu Grčke, moje zemlje, pa je definitivno veoma lep.
- Da li ste probali srpsku kuhinju ili noćni život u Beogradu?
- Ne, to nisam, jer kad dođem ovde, obično sam samo dva dana zbog takmičenja i obično nemam vremena za to. Možda nekada u budućnosti.
- Šta očekujete od ovog takmičenja?
- Ovo mi je prvo takmičenje ove godine i osećam se veoma snažno, ali ne znam tačno koliko sam jak, tako da nisam siguran, ne mogu da predvidim kako će biti na prvom takmičenju, ne mogu da predvidim koliko ću dobro ili loše skočiti. Mislim da sam trenutno oko rezultata koji bi mogao biti najbolji na svetu.
- Koji su vaši planovi za 2025. godinu?
- Plan je da idem na Evropsko prvenstvo u dvorani, Svetsko prvenstvo u dvorani i to su sve moje titule koje ću pokušati da branim, kao i Svetsko prvenstvo u Tokiju tokom leta. Takođe ću pokušati da ga branim. Imam veoma zauzet raspored.
- Kako se osećate zbog toga?
- Osećam se dobro. Osećam se spremno. Nikada ne prestajem da se trudim. Nikada ne prestajem da treniram. Ne znam zašto. Neki ljudi, kada osvoje toliko stvari, postanu opušteniji. Ali to nije slučaj sa mnom. Uvek pokušavam da dam sve od sebe.
- Dakle, rekli biste da ste takmičar kao osoba?
- Da. Potpuno sam se promenio kao osoba kada sam na takmičenju. Van takmičenja, vrlo sam miran tip. Ne radim mnogo, znate, nisam baš aktivan. Ali unutar takmičenja, kao zver sam. Strašna zver.
- To je lep način da se to kaže. Recite mi, da li ste ikada sreli nekog srpskog sportistu van atletike? Ne znam, možda na Olimpijadi ili... Ne, Đoković, Nikola Jokić.
- Video sam ga, ali nikada nisam razgovarao s njim. Video sam ga u Olimpijskom selu u Tokiju, sećam se, video sam ga. Ali nisam razgovarao s njim, naravno. I, naravno, razgovarao sam s Ivanom Španović. Kako se sada zovete? Španović? Video sam da je raskinula. Ivana Španović je jedna od mojih omiljenih sportistkinja uopšte.
- Naše nacije kažu da postoji mnogo sličnosti između Srba i Grka, da volimo možda isti sport i da imamo istu strast i sve. Da li vidite tu strast u svojim kolegama, kao što je Ivana Španović, znate je, da li je vidite?
- Da, mi na Balkanu smo vrlo slični ljudi. Poznajem mnogo Bugara. Moj trener je iz Bugarske. Vrlo smo bliski. Kao da pričam sa nekim iz naše zemlje. Mislim da je to jako lepo. Imamo drugačiji mentalitet ovde. Mi smo opušteniji, ponekad brutalniji. Drugačiji smo od ostatka Evrope.
- Da li ti se sviđa to?
- Da, mi smo drugačiji. To mi se dopada.
- Ko ti je omiljeni srpski sportista?
- Sportista? Ovo je teško pitanje. Mislim da moram da kažem Ivana Španović. Ona je skakačica u dalj, pobedila je u svemu. Gledao sam je dok sam bio dete, tako da mislim da je ona moja omiljena iz Srbije. Ali takođe sada volim Angelina Topic, mlada zvezda. Trenirala je sa nama u Grčkoj i ima ogroman talenat. Videćete to u budućnosti. Ona je kao srpski heroj.
- Mnogo je volimo, pa je bodrimo. Pre nego što ste postali profesionalac, bavili ste se parkourom, zar ne? Da. Solun izgleda kao veoma dobro mesto za parkour. Kako to ima veze sa skokom u dalj?
- Prvo, oba su skokovi. Morate imati veoma dobre sposobnosti za skakanje da biste se bavili oba. Definitivno mi je pomoglo kad sam bio mlađi jer nisam radio ništa drugo. Nisam igrao fudbal ili košarku. Samo sam se bavio sportovima poput skejtbordinga i parkura, biciklizma, BMX-a. Mislim da mi je pomoglo da razvijem atletske sposobnosti i da budem više slobodan, da imam svoj stil.
- Sa mog stanovišta, čini se da je rekord Pauela nepobediv. 8.95 izgleda kao skok vanzemaljca. Da li mislite da će taj rekord biti oboren jednog dana?
- Nisam siguran da imam odgovor na to još. Ne samo od mene, već ni od bilo koga. Ne znam. Možda je to van ljudskih granica.
- Šta mislite da bi trebalo da se menja da bi taj rezultat ponovo bio oboren?
- Neka pravila su promenjena i sada je teže to postići, zato ne mislim da će se desiti. Ako ništa ne bi promenili, rekao bih da je možda moguće to izvesti. Potrebna vam je ogromna brzina. Morate biti sprinter. I ako su uslovi savršeni, možda to možete da postignete. Možda ću to moći. Ali sada, sa svim tim promenama pravila, gubi se toliko slobode. Sada je to skoro nemoguće.
- Kako misliš da tvoj sport može biti interesantniji širim narodnim masama?
- Mislim da sportu treba superzvezda da bi bio zabavan. Tako da, ako imate Juseina Bolta, nije bitno, gledaćete ga. Čak i ako je sve isto ili dosadno, gledaćete jer je to Jusein Bolt ili neko drugi. Ali, na primer, u Grčkoj sada, svi gledaju skok u dalj jer sam to ja. Da nisam ja, naravno, niko ne bi gledao. Mislim da je to tajna. Potrebna vam je neka luda osoba. Morate imati sreće da imate nekog ludog u svom sportu.
- Rekli ste da vas svi gledaju u Grčkoj. Kako je to kad se probudiš kao najpopularniji u Grčkoj, kada se probudiš i popiješ jutarnju kafu. O čemu razmišljaš u tim trenucima, kako ti mozak radi?
- Van treninga i takmičenja, ja sam vrlo običan. Ne razmišljam o tome uopšte. Samo sam običan tip. Probudim se, ne... Ponekad kažem, oh, da, ja sam taj tip. Da, osvojio sam Olimpijske igre ili nešto. Ali obično sam samo običan. Ali kada je trening i takmičenja, imam tu samopouzdanje i znam ko sam. Tako da, da, ali inače sam običan momak, ništa specijalno.
- Hajde da pređemo na drugo mesto, kao paralelni univerzum. Da možete da se vratite u istoriju, bilo kad, bilo gde, da se takmičite u skoku u dalj, kada biste se takmičili?
- Takmičio bih se između 2000. i 2010. godine.
- Zašto?
- Zato što su Ivan Pedroso i Irving Saladino. Ta dva neverovatna sportista. Voleo bih da budem između njih, znate. Na kraju Pedrose i početku Saladina.
- To bi vas verovatno učinilo boljim sportistom?
- Možda, da. Ali čak i sada ima neverovatnih talenata, tako da dolaze i novi, mladi, pa mislim da sam na dobrom mestu sada.
- Vidite li neki mladi talenat koji može da postigne takve rezultate za 10, 15 godina, 5 godina?
- Za manje, za manje. Postoji Matija Furlani iz Italije, veoma talentovan. Takođe imate jednog, Luka Bošković, veoma talentovan momak. Mnogo puta sam trenirao s njim, veoma je dobar. On će uskoro skočiti 8 metara, siguran sam. Takođe, još momaka. Bugarski momak, Sarabojukov. Nisam video hrvatskog momka, Farkasa. Možda je dobar. Videćemo sutra ako je ovde. Ne znam. Ti momci su dobri.
- Pričali smo o bilo kojem periodu istorije. Da li postoji neko mesto gde biste voleli da oborite svoj najviši rekord? Ne znam, možda Ajfelov toranj, možda Maču Pikču. Znaš, nešto ludo, neko mesto koje ima neku auru?
- Rekao bih Japan, Tokio možda. Zato što je to mesto gde je rekord oboren, takođe volim Japan, možda u Tokiju da oborim rekord.
- Sada postoji mnogo sportova koji privlače mnoge ljude, mnoge navijače zbog, ne znam, kao što je trash-talking, znaš. Tu su MMA, boks i sve ostalo što sada postaje popularno. Nikada nisam video trash talk na TV-u u tvom sportu. U skoku u dalj. Ima li toga? Da li si kreativan u tome?
- Ne, ne moram to da radim. Ne dobijam ništa ako pričam loše o nekome.
- Ima li nekog... Ne moraš da spominješ imena.
- Ponekad, da, ima nekih momaka koji su vrlo provokativni. Provociraju te, ali... Obično ih brzo spustim na zemlju vrlo brzo i ne nastavim to. Nemam nikakvih nesuglasica sa bilo kim. Ako neko nešto započne sa mnom, odmah ću ga spustiti i to će odmah stati.
- Reci mi, van ovog sporta, svako ima loš dan, znaš, ne želiš da izađeš iz kreveta. Kada ne izađeš iz kreveta, šta želiš da radiš? Video sam te kako igraš video igre, League of Legends, je li tako?
- League of Legends, Path of Exile, mnogo igara igram. Da, to je ono što radim. Zamišljam se i opuštam kada to radim. Dakle, definitivno video igre. I gledanje anime.
- Gledanje animea? Koji ti je omiljeni anime?
- One Piece. Lako.
- Koji ti je omiljeni lik iz League of Legends? Imaš li neki?
- Obično igram Jinx, AD carry šampiona. To je onaj kojeg koristim da se popnem na rang.
- Koji ti je rang?
- Diamond 4 trenutno.
- Poštovanje.
- Dobro je. Moj vrhunac je bio High Diamond. Mislim Diamond 2, to mi je najbolji iz pre 2 godine. Ali obično odem do Diamond-a i onda prestanem da igram toliko. Da, rekao bih Jinx, verovatno. Pomogla mi je mnogo puta da se popnem, tako da Jinx.
- Osim League of Legends, da li voliš da igraš neku sportsku igru?
Sportske igre kao FIFA i košarka? Ne, ne igram sportske igre toliko. Ne, ne igram.
- Ne želim više da te mučim. Za šta si najviše zahvalan u svojoj karijeri, u svom životu? Ima li neko kome bi želeo da zahvališ?
- Mnogi ljudi su mi pomogli tokom svih tih godina. Moj prvi trener, koji je bio u mom rodnom mestu, Grevena, zvao se Evangelis Papanikos. On mi je pomogao da izrastem i nagovorio me da počnem i nastavim da se bavim atletikom i skokom u dalj. A zatim, naravno, trener koga sada imam, Maski Georgi, on je veoma dobar trener, puno mi je pomogao. I mnogi drugi ljudi i prijatelji i porodica koji su me podržavali. Svako je dao mali deo da bih bio ovde.
- Možda neki kolege?
- Naravno, mnogo njih! Neki rivali koje imam i dalje su mi prijatelji. Zahvalan sam im i dalje jer su mi pomogli da postanem bolji tokom treninga.
(Telegraf.rs)