Zlatna Angelina Topić stigla u Beograd, pa poručila: "Ovo je bila najteža borba u mojoj karijeri, hvala svima"

Srbija je ponosna na mladu atletičarku Angelinu Topić koja je uspela da postane prvakinja sveta na juniorskom prvenstvu u Limi. Ona je preskočila 191 centimetar i tako došla do jedine medalje koja joj je nedostajala u juniorskoj karijeri.

Angelina je napravila ogroman podvig samim tim što je pre samo mesec dana doživela veoma tešku povredu u Parizu na Olimpijskim igrama, kada je slomila zglob.

Preporučujemo

Uspela je srpska mlada heroina da se oporavi, a potom i pripremi za takmičenje u Limi. Ona je stigla i u Beograd iz Lime, gde je dočekana od strane brojnih medija, navijača, te predsednika Atletskog saveza Srbije Veselina Jevrosimovića.

Kakav je osećaj osvojiti zlato?

- Nije lako, nije lak put. Ovo je najteža borba sa kojom sam se suočila u celoj karijeri. Vrlo sam ponosna i više nego zadovoljna, na sreću ili na žalost, imala sam dug put dovde. I dalje sam pod velikom euforijom zbog svega što se desilo, ovih poslednjih mesec dana su bili kratki i činilo se da traju čitavu večnost jer sam se od samog dna popela na vrh i jaok sam ponosna zbog toga.

Da li je ovo najdraža medalja?

- Pa, sad... San mi je bila jedna malo veća, nedosanjana nažalost. Ako ubacimo u obzir put koji sam prešla u poslednjih mesec dana i šta sam sve morala da uradim da zaradim ovo, ovo je najteža zarađena medalja.

Ona je postala i prvakinja Evrope, ali i sveta.

- Nikada nisam mislila da ću uspeti u ovom podvigu, prva koju sam osvojila je medalja na Evropskom prvenstvu za mlađe juniore, onda sam za starije, a ove godine sam zaokružila juniorsku karijeru sa najvećim zlatom na Svetskom prvenstvu. Presrećna sam i nadam se da ću nastaviti.

Upitana je upravo i o tom oporavku.

- Da nisam verovala ne bih bila ovde, definitivno. Jedino sam imala tu veru i ogromna želja da uspem, ali šta mi je pomoglo? Pomoglo je što nisam bila sama, nisam se osećala da sam sama u ovome i da se sama borim, okružena sam bila ljudima koji su verovali u mene kad ja nisam i koji su svaku moju odluku podržavali i da sam odlučila da neću da se takmičim oni bi podržali. Odlučila sam da se takmičim, imala sam krug ljudi oko sebe koji su me trpeli svakog dana, trpeli su sve moje želje i tvrdoglavost. Zahvalila bih se i svim ljudima koje ne poznajem, ali koji su dali vetar u leđa u poslednjih mesec dana. Toliku sam podršku dobila da jednostavno ovaj put koji se samo pre mesec dana činio nemogućim je postao realnost.

(Telegraf.rs)