Posetili smo najlepši stadion na svetu: Krasi ga 60 predivnih statua, Musolini ga koristio za propagandu

Mesto koje kod sportista budi poseban osećaj

Nakon pedeset godina čekanja Rim je ponovo domaćin velikog takmičenja Starog kontinenta u "kraljici" sportova. Te 1974. godine Evropsko prvenstvo nije bilo ni blizu veliko kao danas sa oko 1600 učesnika, ali je i tada baš kao i sada vladala neka specijalna atmofsera među sportistima.

Preporučujemo

Razlog je sam dom u kom se održava turnir, odnosno kompleks "Foro Italiko" sa stadionom "Olimpiko" kao centrom svih dešavanja. Nedavno je ovde održan i teniski Masters, međutim ovih dana je sve u znaku atletike i to je primetno na svakom koraku.

I pored toga što Italija nije zemlja u kojoj je atletika sport broj jedan, uspesi koji se nižu godinama posebno u tehničkim disciplinama, zainteresovali su stanovnike u dobroj meri, pa je večernji program na ogromnom zdanju poprilično posećen.

"Foro Italiko" nudi mnogo više od samog doma Rome i Lacija, pa se tako pored teniskih terena, plivačkog centra i fakulteta tu može naći i prema opštem mišljenju najlepši deo kompleksa - Mermerni stadion (Stadio dei Marmi).

Ovo predivno zdanje nosi vrlo logično ime ako u vidu imamo ono što ga okružuje i čini njegov sastavni deo. To je čak 60 mermernih statua, koje vam svojim izgledom odaju utisak kao da se nalazite na nekom poznatom trgu, a ne na placu sportskog objekta.

Za potrebe Evropskog prvenstva Stadio dei Marmi je renoviran i prilagođen korišćenju atletičara, pa se tako na samom terenu osim prostora za trening i zagrevanje nalaze i šatori koji služe kao kamp reprezentacijama.

Istorijat krije vrlo interesantnu pozadinu i ideju za gradnju ovakvog stadiona. Arhitekta ovog, kao i velikog broja drugih objektata u okolini bio je Enriko Del Debio, a ideja se sastojala u tome da svaka tadašnja italijanska provincija pošalje po jednu statuu koja će krasiti stadion.

Inspiraciju su izabrani umetnici imali u Rimskom carstvu, a zanimljivo je da je upravo Benito Musolini ovim projektom i generalno čitavim kompleksom koji je služio za obuku mladih ljudi, sebe i fašizam hteo da izjednači i uporedi sa bogatom istorijom. Ipak, posle njega je tu ostalo samo jedno veliko i korisno umetničko delo.

Statue su dodavane do kraja tridesetih godina i svaka nosi naziv po provinciji koju predstavlja. Nemaju svoju sklupturu sve od tadašnje 94 pokrajine, međutim to ne umanjuje veličanstvenost celog projekta.

Korišćen je do sada u više svrha, 1960. godine kao teren za golf na travi na Olimpijskim igrama, a imao je namenu i u ragbiju.

Od 2013. godine pored originalnog nosi naziv i po legendarnom italijanskom sprinteru Pjetru Menei, koji je na 100 i 200 metara osvajao brojne medalje. Tako je 1980. na Olimpijskim igrama u Moskvi poneo zlato na 200, a nosilac je i tri zlata na EP u dve discipline, ali i na 400 metara u dvorani 1978. Osvojio je još oko dvadesetak značajnih odličja.

Stadio dei Marmi je brzo kupio sve atletičare, pa je svako maltene makar jednu fotografiju napravio na njemu. Italijanima posebno prija to što su domaćini i što se ovde pripremaju, pa je već izvesno da će biti najtrofejnija zemlja ovog EP.

(Telegraf.rs)