Kako je ostrvo od 70.000 ljudi dobilo svetsku šampionku: Od robovanja i uragana do najvećeg uspeha u istoriji!

Najlepša sportska priča iz Glazgova

Karibi imaju atletičarke za ponos. Džulijen Alfred je Svetoj Luciji (oko 170.000 stanovnika) donela zlato u trci na 60 metara tokom drugog dana Svetskog dvoranskog prvenstva u Glazgovu, dok je samo petnaestak sati kasnije Tija Lafond u troskoku ispisala istoriju Dominike!

Ona je u finalu skokom od 15.01 postavila lični rekord, najbolji rezultat na svetu u 2024. i tako svojoj ostrvskoj državi donela prvu zlatnu medalju sa Svetskih prvenstava ikada u bilo kom sportu!

Preporučujemo

Devojka koja sada već ima 29 godina je poprilično dugo na atletskoj sceni i nakon bronze i srebra iz 2018. odnosno 2022. sa Igara Komonvelta, kao i prvog mesta u Dijamantskoj ligi 2022. sada je probila novu granicu i svoj narod učinila ponosnim. Narod ostrva koje ima samo 72.412 stanovnika prema popisu iz 2021. godine.

Ko je Tija Lafond?

Rođena je 1994. godine u glavnom gradu Dominike Rozu. Njeni roditelji su odlučili da se presele u Sjedinjenje Američke Države kada je imala šest godina, najpre u Nju Džerzi, zatim i u Silver Spring u Merilendu.

Prema sopstvenim rečima, zlato Juseina Bolta u Pekingu ju je inspirisalo da počne da se bavi atletikom, pa je tako u srednjoj školi počela da se probija. Najpre se takmičila u skoku uvis i udalj, troskoku i trčala kratke distance sa preponama.

Sa 16 godina je dobila sugestiju od jamajkanskog trenera zanimljivog imena Krisa Pola kako treba da predstavlja svoju rodnu državu.

Ubrzo je debitovala na šampionatima za mlade, a neposredno pred Olimpijske igre u Rio de Žaneiru 2016. postavila je nacionalne rekorde u troskoku na otvorenom i u dvorani, pa je nastavila da se bavi upravo samo tom disciplinom.

U godinama koje slede promenila je trenerski štab i ostvarila pomenute uspehe na Igrama Komonvelta i u Dijamantskoj ligi, dok je u Riju odnosno Tokiju 2021. bila 18. i 12.

Tokom 2022. moglo se naslutiti da je u budućnosti čeka nešto veliko, pošto je Beogradu zauzela četvrto mesto, zatim 2023. u Budimpešti i peto, a uspeh je konačno došao u Glazgovu!

Dominika - vulkanski raj koji se izvukao iz ralja ropstva

Kao bivša britanska kolonija Dominika pripada zemljama Komonvelta, ali kroz istoriju su se vodile velike bitke oko ovog ostrva. Geografski pripada grupi Vindvord ostrva, a najbliže komšije su im i dalje francuske teritorije Gvadalupe i Martinik.

Ostrvo pokriva površinu od 750 kilometra kvadratnih i dugačko je tek oko 50 kilometara. Kao što smo istakli, ima preko 72.000 stanovnika, od čega su 94 odsto afrički doseljenici.

U pretkolonijalnoj eri indijansko pleme Aravak, konkretno domoroci naroda Kalinago naseljavali su teritoriju. Kristofer Kolumbo je opisao svoj put pored ostrva 1493. godine, a več početkom 17. veka počela su previranja u kolonijalnoj eri.

Tokom 1690. godine Francuska je prekršila dogovor sa Engleskom i uspostavila svoju vlast, ali je nakon Sedmogodišnjeg rata 1763. Pariskim sporazumom uspostavljena britanska predominacija.

U prvoj polovini 19. veka ropstvo je konačno ukinuto, međutim ostrvo se nije razvijalo željenim tempom sve do sticanja nezavisnosti trećeg novembra 1978. godine. U godinama koje su sledile oni su polako sebe uspostavljali kao državu koja nije previše zavisna od drugih, a svoj liberalni karakter ispoljili su 1980. godine kada je Judžinija Čarls postala prva žena premijer u čitavim Karibima.

Dominika je pretežno vulkanska zemlja pošto ih ima čak devet na svojoj teritoriji i prema opštem mišljenju je jedna od najlepših destinacija na svetu zbog prelepih plaža i vrlo ljubaznog stanovništva, o čemu smo već pisali.

Ostrvo poseduje čak 365 reka i na njemu ja zabranjena upotreba jednokratne plastike i stiropora zbog ekološke politike održivog razvoja. Obeležje Dominike je endemski papagaj siseru, koji se nalazi i na grbu i zastavi.

Makar pet jakih uragana pogodilo je ostrvo tokom perioda od sticanja nezavisnosti, što često predstavlja problem u dodatnom etabliranju turističkog raja kao stabilne zemlje.

Ko su najpoznatiji sportisti Dominike?

Verovatno najveći uspeh do sada takođe je upisan u atletici 1995. godine na Svetskom prvenstvu u Geteborgu kada je Džerom Romen osvojio bronzanu medalju, takođe u troskoku. Bio je učesnik i Olimpijskih igara u Atlanti i zauzeo je 12. mesto.

Bivši sprinter Kris Lojd je bio još jedan olimpijac iz Pekinga 2008, dok su njihovi jedini učesnici na ZOI u Sočiju 2014. godine bili muž i žena Geri Di Silvestri i Anđela Morone Di Silvestri.

Koliko je uspeh Tije Lafond velik dovoljno govore i njene reči pošto je i zvanično ponela titulu najbolje na planeti.

- Ja sam jedini sportista ovde iz svoje zemlje, tako da je privilegija izaći i postići najbolji mogući rezultat i staviti ovo malo ostrvo na mapu. Ovo je za moj narod - istakla je dama koja je već "naterala" stanovnike Dominike da izađu na ulice i proslave veliko dostignuće.

Bez dodatne simbolike nije mogao da prođe ovaj Tijin uspeh, pošto je na svetskom čelu zamenila legendarnu Venecuelanku Julimar Rohas. Interesantno je da su upravo ove dve zemlje u centru spora oko malenog ostrva Aves, koje zvanično pripada južnoameričkoj državi, ali su se tokom istorije i Amerikanci, Britanci i Holanđani borili za kontrolu.

(Telegraf.rs)