Goran Obradović po prvi put pustio suzu: "Za ono što se Ivani desilo 2017. ja snosim najveću odgovornost"

"Znakovi pored puta... Hteo sam da počnem time, sa znakovima koji su se pojavljivali ove godine, to Ivani nisam hteo da govorim, ali jednostavno kako se takmičenje približavalo, znakovi su bili jasniji"

Zlato Ivane Vulete na Svetskom prvenstvu u atletici duboko će ostati urezano u istoriji srpskog sporta. Budimpešta je bila svedok rezultata kakav se u našoj zemlji ne pamti i po prvi put možemo reći da kod nas živi planetarna pobednica.

Preporučujemo

Na konferenciji za medija Srpskog atletskog saveza u klubu kompanije Comtrade između ostalih je pričao i Ivanin dugogodišnji trener Goran Obradović.

Na samom početku izlaganja istakao je da je imao osećaj da će se sve završiti onako kako jeste.

- Znakovi pored puta... Hteo sam da počnem time, sa znakovima koji su se pojavljivali ove godine, to Ivani nisam hteo da govorim, ali jednostavno kako se takmičenje približavalo, znakovi su bili jasniji. Prvo bih hteo da kažem da sam izuzetno ponosan na 13-godišnju saradnju s Ivanom koja je iznedrila 15 medalja, da nam je tada neko ponudio i dve medalje, potpisali bismo pakt sa samim đavolom da vidimo te dve medalje, stigli smo do te 15. koja je i najsjajnija.

Vratio se nakratko Obradović u prošlost i na ružan detalj koji je svima ostao u sećanju.

- Ono na šta sam još ponosan jeste i konstantnost koju ima Ivana, daleko je bilo više razloga za slavlje, često se mediji uhvate za one tužne momente, Ivana je pokradena, Ivana je ovo, Ivana je ono... Desilo se samo jednom da se desio nesrećan splet okolnosti, kada se 2017. godine otkačio broj, ja snosim najveću krivicu za to, to neću zaboraviti, ko čeka taj i dočeka.

Konstantnost je vrlina koju Goran ističe kao najbitniju za sportistu i koja je krasila Ivanu čitavim tokom karijere.

- Ono što je najvažnije u sportu, jeste da sportista za svako takmičenje bude spreman da skoči koliko vredi, okolnosti su te da ne zavisi samo do sportiste i pripreme, zavisi i od konkurencije koja se nađe na borilištu, vama je važno da budete spremni uvek i da čekate momak. Ivana je sačekala svoj najveći momenat u Budimpešti i to nije slučajno. Budimpešta je drugo mesto gde smo trenirali i skakali svih ovih godina, dok nije bila dvorana 2012. godine i Beogradu 2016. sve vreme smo bili u Budimpešti i Bekeščabi, to su desetine godina. Znamo da Ivana voli da skače na domaćem terenu, u Beogradu je osvojila Evropsku i svetsku medalju, znali smo da je Budimpešta domaći teren - rekao je Goran Obradović uz dodatak da je prvi put zaplakao tokom godina saradnje.

- Pripreme u Turskoj smo odradili na sjajan način, svi su nas pitali, ja sam rekao da je sve na svojim mestima. Ja sam prvi put suzu pustio nakon svih ovih godina - reči su Gorana Obradovića.

(Telegraf.rs)