"Nosač torbi" i čovek koji je preskočio Marakanu: Život i karijera kao na filmu Nenada Stekića

Jedan od najvećih srpskih atletičara preminuo je u 71. godini

Jedan od najvećih jugoslovenskih i srpskih sportista u istoriji Nenad Stekić preminuo je 71. godini. Vest je potresla atletski svet jer se radi o jednom od najčuvenijih skakača udalj sa naših prostora i čoveku koji će zlatnim slovima ostati upisan u istoriji "kraljice sportova".

Ono što nikome nije pošlo za rukom u skoku udalj, ostvario je veličanstveni Stekić, koji je pet godina u nizu bio prvi na svetskim rang-listama tokom sedamdesetih godina prošlog veka. Rekord koji je on postavio, nijedan naš atletičar još uvek nije oborio.

Preporučujemo

Status atletske ikone potvrdio je na predolimpijskom mitingu u Montrealu 1975. godine skokom od 8,45 metara kojm je ispisao novi evropski rekord skoka udalj. U to vreme, ali i mnogo kasnije, bio je to drugi najduži skok udalj, tik iza Amerikanca Boba Bimona (8,90 metara).

Ispraćen kao heroj, dočekan uvredama

Sportski novinari su merili gradske autobuse, tvrdeći da je njegov maestralni skok duži. Premeravali su popreko i ulice, ističući da je Stekić bio u stanju da ih preskoči. Kada se vratio u Beograd, novine su bile pune naslova: "Stekić preskočio Marakanu" jer je pre toga trijumfovao i na mitingu u Rio de Žaneiru, dočekan je kao olimpijski pobednik.

- Stigosmo u Rio, oktobar mesec, i čim smo sleteli, osetismo neviđenu toplotu. Što se kaže, prostrujala je krv u meni. Na takmičenju pobedim srebrnog sa Olimpijskih igara u Minhenu, Nemca Baumgartnera. Skok od 8,24 metra. Rekord Brazila i najbolji rezultat na svetu te godine. I tad mi se javio osećaj da mogu da skočim 8,45 - prisetio se svojevremeno Stekić.

Svi su mislili da je dovoljno da se pojavi u Montrealu sledećeg leta da bi stvarno postao olimpijski prvak, ali sezona je počela ranije jer su tadašnji političari insistirali da Stekić skače na mitingu u Italiji i pokaže svetu šta to Jugoslavija ima.

To takmičenje je Stekića izbacilo iz ritma potrebnog za velike rezultate i na Olimpijadi nije skočio preko osam metara. Medalja mu je izmakla, a kod kuće su pljuštale uvrede bez obzira na to što je samo godinu dana pre toga bio heroj nacije.

- Nije bilo jednostavno kad sam se vratio u Beograd. Matija Ljubek je osvojio zlatnu medalju, njemu aplauzi i ovacije, a mene prozivaju: „Gde su ti pomorandže, a Stekiću?" Bilo je neprijatno, ali dobro. Shvatiš da je to način sportskog života. Danas te dižu do neba, a onda te gađaju blatom - sećao se Stekić.

"Kralj atletike" i "snaga koja se ne vidi"

Nenad Stekić je prozvan kraljem atletike zbog svoje fantastične eksplozivnosti, što je osobina koja ne može da se nauči, nego samo treningom da se stekne i nadogradi. Bilo je nabildovanih i tamnoputih Amerikanaca i Kubanaca, ali te 1975. godine nisu mogli da ga pobede, iako su bili brži od njega i bolje skakali iz mesta.

Sve predispozicije su bile na njihovoj strani, ali Stekić je bio bolji. Ruski novinari su ga opisivali kao "snagu koja se ne vidi". Dok se zagrevao za skokove sa svojim konkurentima, oni su ga onako bledog i krhkog gledali sa podozrenjem, pitajući se šta ovaj momak ovde traži.

Rusi su jako poštovali tehniku i proračune, ali Nenad je imao svoju definiciju skoka udalj. Ona glasi: brzina plus odskok uz održavanje maksimalne brzine u trenutku odraza. Ima takmičara koji smanjuju brzinu da bi se odrazili, a to umanjuje konačan rezultat. Nenad smatra da je neophodno da se postigne sinergija brzine i odraza.

Povreda kolena koja je sve promenila

Još kao dete je kod bake u Sremskoj Mitrovici preskakao konopce za veš, a kada je počeo da se takmiči, napravio je seriju obećavajućih rezultata. Pomerao je pionirske rekorde Srbije i predviđali su mu blistavu karijeru u skoku uvis, ali je Nenad povredio čašicu zgloba kolena i doktori su mu zabranili da skače pola godine.

Onda su ga društvo iz gimnazije i profesor fizičkog nagovorili da skoči udalj, pošto nije bilo kandidata za školsko takmičenje. Povreda mu nije smetala pošto se prilikom skoka udalj ulazi u odraz pod drugim uglom nego kod skoka uvis. Otišao je na takmičenje i skočio 6,73 metra!

Dužine su počele da se povećavaju iz takmičenja u takmičenje. Rekordi, ali sad u skoku udalj, počeli su da se preskaču kao od šale i tada se Nenad definitivno opredelio za karijeru skakača udalj.

Stigao u Zvezdu kao "nosač torbi"

Osim dobrih rezultata, vrlo interesantan splet okolnosti je uticao na njegovo sportsko opredeljenje. Nedaleko od njegove kuće se u komšiluku gradila neka samoposluga, pa je bilo peska u koji su momci iz kraja skakali. Nenad je uvek bio za 30-40 centimetara bolji od ostalih.

Tuda su prolazila braća Pera i Paja Petrović, obojica atletičari, skakač uvis i preponaš, koji su tada već trenirali u Crvenoj zvezdi. Gledali su Stekićeve skokove i rekli: "Nisi loš. Hoćeš li da treniraš s nama?" Međutim, postavili su mu jedan uslov - da im nosi torbe do stadiona. Tako je atletiku počeo da trenira kao nosač torbi i bio je srećan.

Voleo je atletiku i ništa mu nije bilo teško da zbog nje učini. Čuveni trener Aca Marinković ga je tada testirao. Nakon jednog dobrog skoka skoka uvis, rekao mu je: "Mali, nisi loš." Kako je bio je škrt na pohvalama, rekao mu je da se za tri dana pojavi na stadionu.

Bio je ponosan na svoj skok od 8,45 metara, ali i na svaku medalju koju je osvojio u dresu AK Crvena zvezda.

(Telegraf.rs)