Beogradski maraton dotakao dno: Nema stranih takmičara, ima dugova, uskoro i bez svetske licence

Loša slika poslata je u svet sa beogradskih ulica na 31. Beogradskom maratonu

Beogradski maraton, manifestacija kojom se, evo, tri decenije ponosimo kao jednim od glavnih sportskih obeležja grada i Srbije, svojevrsni simbol Beograda, nekada je bio magnet za vrhunske svetske trkače, obarani su rekordi, brojnost je rasla, bio je to dan kada se iz srpske prestonice šalje najlepša slika u svet...

A danas?

Preporučujemo

Danas je Maraton, ovakav kakav jeste, u najbukvalnijem smislu reči dotakao dno, organizaciono i takmičarski se srozao, jer sve ono što smo videli u subotu od nekada velikog događaja, daleko je od profesionalnog odnosa prema nečemu što zaslužuje najveću pažnju.

>>> "Ovi što hoće da trčimo po selima, nek se u ta sela i vrate"! Pobednik Beogradskog maratona ostaje verovatno bez nagrade, ali se sa tek rođenom ćerkicom već sprema za naredni

Iz kojeg god ugla da se posmatra subotnja trka, anomalije štrče sa svih strana.

Prvo, brojnost. Samo 7000 ljudi odazvalo se za trku zadovoljstva, polumaratonsku trku, maraton i egzibiciju sa kućnim ljubimcima. Dakle, organizatori maratona su podbacili već na prvom koraku, onom osnovnom - animiranju ljudi da se masovnije izađe na ulice i učine svetkovinu veličanstvenom. Manji broj učesnika možda ne bi bio toliki problem da je glavna trka imala šta da ponudi - a ponudila je pobednika kristijan Stošić koji je stigao na cilj u vremenu najsporijem koje je ikada zabeležio pobednik.

Tu nije bio kraj bruke, jer ni takav pobednik se nije ispoštovao nagradom pod izgovorom koje definišu propisi, da je zabeležio previše slab rezultat.

- Beogradski maraton je na putu da izgubi licencu zbog neisplaćenih nagrada najbržim takmičarima. Zbog toga je vreme prvoplasiranog Kristijana Stošića (rezultat 2:45.23) u subotu popodne bilo pola sata sporije od najsporijeg dosadašnjeg pobednika. Ako se tome doda da Kenijci, tradicionalno poznati, najbolji i najbrži maratonci, nisu učestvovali, dolazimo do zaključka da je manifestacija propala - piše Blic na osvrt o BG Maratonu.

Drugo - tajming trke.

Subota je oduvek bila dan za Maraton, ali kada pogledate kada se održavaju ostali najveći svetski maratoni, jasno je da i u ovom segmentu organizator BG Maratona odskače od sveta.

Maratoni u Blekpulu, Krakovu, Enšedeu, Helsinkju, Cirihu, Lajpcigu, Londonu, Nantu, Varšavi, Notingemu, Beču, Madridu, Bostonu - svi se održavaju u nedelju.

Treće, nijedan poznati maratonac, nijedan Kenijac, bez kojih se ranijih godina nije mogla zamisliti trka, nije se pojavio na startu što mnogo toga govori o tome kako danas izgleda Beogradski maraton čiji je direktor dugi niz godina Dejan Nikolić.

- Dejan Nikolić, dugogodišnji direktor Beogradskog maratona, krivac je zašto se više ne ponosimo trkom od crkve Svetog Marka do Terazija. Na naša pitanja i pozive nije odgovarao, a dužan je da ponudi objašnjenje otkud 2012. godine dug od 120.000 evra, koji je prijavio u dopisu Aleksandru Šapiću, tadašnjem predsedniku organizacionog odbora. Taj dug je danas narastao na 250.000 evra!

- Nikolić, naravno, ne želi da priča o problemima, već stvara veštačku sliku da je Beogradski maraton uspeo i da treba da mu se divimo, iako je on glavna kočnica i čovek koji je kriv što je ovo takmičenje izgubilo svaku vrednost i kredibilitet u našoj zemlji, naravno i šire - piše na ovu temu Blic.

(Telegraf.rs)