Bila je na pragu da odustane, ali jedan detalj je promenio karijeru Ivane Španović i pretvorio je u šampionku! (FOTO)

Kada si rođen da budeš šampion onda se ne predaješ tako lako, nego veruješ do kraja. To je priča naše najbolje atletičarke

U svakom sportu je poznata činjenica je najteži prelazak iz juniorske u seniorsku kategoriju. Bilo da ste fudbaler, karartista, košarkaš, atletičar, gimnastičar itd. Ako je neko bio šampion u mlađim kategorijama, ne mora da znači da će napraviti uspehe kao senior. Štaviše, to se češće ne dešava nego što se dešava. Ali, treba reći da ima i izuzetaka.

>>> Srpska zastava iznad američke i nemačke, a Ivana u suzama: U neverici je slušala himnu, pa se prekrstila sa zlatom oko vrata! (VIDEO)

Preporučujemo

Jedna od njih je Ivana Španović. Bila je dominantna u mlađim kategorijama, svetska juniorska prvakinja, šampionka Univerzijade, vicešampionka juniorskog EP u Novom Sadu 2009. iza Darije Klišine, koja je tada skočila 6,80 metara. Od malih nogu trenirao ju je u Zrenjaninu Jani Hajdu, trener koji je trenirao i njenu majku Vesnu u vreme dok je Ivana imala samo 3 godine. Trčkarala je pored staze, što je zapazio Hajdu.

>>ZLATNI SKOK IVANE: Pogledajte kako je Španovićeva ugasila nadu najljuće rivalke i osvojila svetski tron! (VIDEO)

- Ostao je u čudu. Tada je rekao Ivani: „Tebe sam čekao ceo život, sa tobom ću i u penziju“. - ispričala je jednom Vesna Španović, majka naše gracije.

PRELAZAK U SENIORSKU KATEGORIJU BIO JE JAKO TEŽAK I BOLAN

Hajdi je od Ivane napravio šampiona u mlađim kategorijama, ali za svetski seniorski vrh trebalo je mnogo više. Ivana je još kao juniorka sa 18 godina nastupila u Pekingu i nije dobro prošla sa skokom od 6,30 metara bila je 11.Tu je videla kakva je elita čeka u seniorima.

Kada je krenula seniorsku karijeru u 2010. godini sa 20 godina sam početak bio je težak i nekako je delovalo da neće biti uspešna. Nije uspevala da ostvari bolje skokove od juniorskog ličnog rekorda 6,71 metar. Nije imala zapažene rezultate.

Na evropskom prvenstvu u Barseloni 2010. bila je 8.  sa 6,60 metara.

PRVA MEDALJA ČISTA SLUČAJNOST

Tada se desila prva prekretnica u karijeri. Te 2010. godine Jani Hajdu veliki trener je prelomio i rekao " Ja više nemam čemu da te naučim" predložio je da ode u Novi Sad kod trenera Gorana Obradovića koji je imao grupu za skokove.

Goran Obradović je odmah video o kakvom se potencijalu radi.

- Čim je došla u grupu odmah se videlo da je specifična ličnost i teški individualac u svakom pogledu. Bila je rođena za tu disciplinu. Već je iza sebe imala juniorske nagrade i došla je kod mene, među „ajkule“. I na medalje se nije dugo čekalo, s tim da je prva medalja plod stopostotne slučajnosti - rekao je Goran za portal mojnovisad.com

- Godinu dana nakon što je došla kod mene, 2011. godine uzela je srebrnu medalju za mlađe seniorke. Klišina ju je tada pobedila, kao i na osam narednih takmičenja. Međutim, te 2011. godine kada smo očekivali medalju, doživela je povredu na odraznoj nozi, jednu od najtežih za skakače i oporavak je trebalo da traje jako dugo.

ODLUKA 2012. MOGLA JE DA BUDE KOBNA

Usledilo je Evropsko u Helsinkiju 2012. godine gde se očekivalo da uđe u finale i proba da napadne neko odličje. Podbacila je i bila 15. sa 6,33 metra. Onda je usledilo novo razočaranje Olimpijske igre London i 11. mesto sa 6,34 metra.

- I došla je 2012. godina, na EP je bio loš plasman, na Olimpijskim igrama ušla je u finale, ali sveukupno slabo za i za mene i za nju. Tu je nastala kriza u radu, bilo je pitanje hoće li se naša saradnja nastaviti - rekao je Obradović.

Međutim, baš kao što biva u holivudskim filmovima, odlučili su da nastave da rade. Da nisu, ko zna gde bi put odveo Ivanu i kod kojeg trenera, a mi ih u atletici nemamo mnogo kvalitetnih.

-  I došla je čuvena 2013. godina. Fantastične pripreme, padali su državni rekordi i u višeboju i u skoku u dalj. Odemo na prvenstvo Evrope i ona dan pred kvalifikacije, usled trovanja ili virusa, počne da povraća i dobije temperaturu.

SVAKA SLEDEĆA MEDALJE JE BILA NAMERNA

- Jedan skok joj je takvoj bio dovoljan da se plasira u finale. U finalu imala je snage za dva skoka. Problem je što je prilikom prvog skoka prestupila. Na kraju je bila peta i bili smo strašno razočarani. Nedugo potom dobija dijagnozu koja bi je mogla odvesti na operacioni sto.

- Nije trenirala tri nedelje u sred sezone. Pet nedelja pre svetskog prvenstva u Moskvi ona se oporavi i doktori daju zeleno svetlo da nastavi sa treninzima, što je bilo dovoljno da se spremi za veliko takmičenje. Treće nedelje treninga odemo na balkanski šampionat gde je rekla: „ako ne skočim 6,75 neću ni da idem na svetsko prvenstvo“. Nije htela da me posluša i snizi kriterijum. Skočila je 6,76 cm. Tada sam joj rekao:„pazi šta želiš, možda ti se ostvari“.

- I ostalo je dve nedelje do svetskog prvenstva na koje smo otišli sa ciljem da uđe u finale i napravi povratak na scenu posle odsustva zbog povrede. I desi se medalja kada je bila potpuno rasterećena, ne očekujući ništa. Osvojila je bronzu. U celom tom paketu trenažnog procesa to se zove slučajnost - objasnio je Obradović.

Na kraju sve ostalo je istorija.

- Svaka sledeća medalja je bila potpuno namerna. Ona je osvajala na četiri takmičenja četiri medalje. Sticali smo iskustva i na ovom poslednjem evropskom dvoranskom prvenstvu u Pragu smo toliko podigli formu da smo došli u situaciju da bukvalno bude pripremljena za pobednički skok. Istina, mogla je neka od konkurentkinja da skoči više, ali smo znali da 7 metara ne može da se skoči tek tako, pogotovo ne neko od trenutne konkurencije. Ona je skočila 6,98 a konkurenti su ostali daleko iza nje - ispričao je Obradović svoju priču.

Ivana u Srbiji ima veliku podršku, pogledajte kakvu:

(D. S.)