Zašto je Novak Đoković čovek koji je očajnički bio potreban muškom tenisu, ali ga nikad nisu želeli?
Federer je jedan od najvoljenijih igrača tenisa na svetu, a Novak, koji je već 10 godina jedan od najboljih, nikada nije dostigao njegovu popularnost kod ljubitelja ovog sporta
Novinar Aleks Palt, koji piše za britanski „The Indepenedent“, napisao je nadahnuti tekst o Novaku Đokoviću, koji prenosimo u originalu.
Kada su jednog ljubitelja tenisa pitali šta misli o Novaku Đokoviću nakon što je eliminisao Rodžera Federera u polufinalu Austalijan Opena, on je odgovorio da „se nada da će ustanoviti da je koristio lekove za poboljšanje učinka, pa da će kad prestigne Federerov Gren slem rekord biti poništen njegov rezultat“. Ovaj stav jeste ekstreman, ali on nije jedini koji tako misli. Drugi ljubitelj tenisa, koji tvrdi da je Đoković njegov omiljeni igrač, istakao je da veruje da će Federer i dalje biti najbolji igrač svih vremena, piše The Independent, a prenosi Yahoo.
Đokovićev bivši trener, Boris Beker, prošle godine je progovorio o Novakovom nezadovoljstvu zbog toga što nije postigao da ga ljudi obožavaju kao Federera, istakavši da mu smeta što nisu poštovani jednako i potvrdivši tako Đokovićevu nesigurnost van terena samo nekoliko dana pre istorijskog meča sa Federerom na Vimbldonu. Kada je Novak pobedio, mnogi teniski klubovi su bili razočarani, moglo se čuti negodovanje u sportskim barovima i u domovima širom sveta. Nije im bilo bitno što je on u poslednjih 10 godina najbolji teniski igrač na svetu – on nije bio Federer i to je mnogima bilo dovoljno da se ne raduju ovom uspehu.
Čak i na Australijan Openu, gde je ovaj Srbin najuspešniji muški teniser svih vremena nakon što je pobedio Federera u polufinalu, veće je bilo razočarenje zbog gubitka ovog Švajcarca nego sreća zbog Đokovićevog trijumfa.
Opšte je poznato da je Federer najvoljeniji teniski igrač svih vremena i tačno je da Đoković zaslužuje veću popularnost i više obožavanja od njega, ali sportski uspesi nisu dovoljni. Kada se kaže „tenis“, ljudi Federa vide kao oličenje ovog sporta, zbog načina na koji igra i na koji se ponaša na terenu i zbog velikih uspeha koje je imao pre pojave Đokovića.
Federerov pad sa prvog mesta ostavio je jači utisak na ljubitelje tenisa nego sve ono čime je Novak doprineo tenisu u poslednjoj deceniji. Pre nego što je Đoković osvojio trofej u Rod Lejver areni 30. januara 2011, imao je samo jedan Gren slem, dok je Federer imao 16, a Rafael Nadal devet. Ali tog dana se Đokovićeva karijera preokrenula, kao i pozicija muškaraca u tenisu: Federer sada ima 20 Gren slem titula, Nadal 19, a Đoković 17.
Đokovićev vrtoglavi uspeh bio je neophodan kako bi se pojačao takmičarski duh u tenisu i razvoj muških tenisera, ali izgleda da je takav razvoj u ovom sportu želelo malo ljubitelja tenisa. To je neko vreme bilo prihvatano olako, ali kada se Novak pokazao kao pretnja Federerovoj veličini, to je počelo da nervira Rodžerove fanove.
Federerov prvi veliki rival, Rafael Nadal, takođe je pretrpeo slične napade Švajcarčevih fanova tokom 15 godina, ali je uvek bio prihvaćeniji u njihovim očima, verovatno zbog svoje strastvene igre i neuzdržane sreće svaki put kad pobedi Federera.
Čak su i Nadalovi porazi, koji su posledica Novakavog uspeha, nervirali obožavaoce ovog sporta. U 2011. i 2012. bilo je perioda kada je Novaku bilo dovoljno da samo izađe na teren sa Nadalom i da se unapred zna da će ga pobediti, što je jedne iritiralo, a druge impresioniralo.
Novak možda ne poseduje Rodžerovu gracioznost ni Rafaelov talenat, ali ako iskombinujete Federerovu inteligenciju i Nadalovu izdržljivost, na neki način se dobija igrač Đokovićevog kalupa. Šta je onda to što ga je sprečilo da ima jednako jaku vezu sa obožavaocima kao Nadal i Federer?
Da li su to možda njegova česta povlačenja usred mečeva u ranoj karijeri? Ili su krivi njegovi pompezni roditelji koji su se uplitali u svaki poen? Može li to biti posledica odsustva njegovih šaljivih izraza u ranim godinama profesionalnog bavljenja tenisom?
Većina gore navedenih stvari svedoči u prilog tome da se Novak vremenom razvijao kao igrač, što Federer i Nadal nikad nisu morali. Zbog toga se može reči da je on više ljudsko biće, iako postoji tendecija da se smatra nečim višim od toga.
Bilo kako bilo, on je svakako najvažniji igrač u tenisu u poslednjih 10 godina i treba ga ceniti zbog onoga što je doneo u ovaj sport: takmičarski duh i pogrešno protumačenu ljudskost.
V. T.