Beograd mora da se vrati na tenisku mapu sveta: Da li je bolje rešenje ATP turnir ili egzibicija?

Beograd je svet, to je jasan utisak koji su njegovi građani poslali poslednjih dana posle Adria Tour turnira na Dorćolu

Kada je okršajem Dominika Tima i Filipa Krajinovića spuštana zavesa na turnir koji je bar u Beogradu trajao tri dana, svima nam je postalo jasno da ćemo tako nešto teško skorije videti.

Možda i nikada. Razlog je vrlo jednostavan i svi od teniskih stručnjaka, preko znalaca do laika su svesni da su igrači profila Saše Zvereva, Dominika Tima, Grigora Dimitrova ne bi došli u Beograd u najbolje vreme godine da sezona nije suspendovana.

Preporučujemo

Novak Đoković je sa porodicom iskoristio pandemiju korona virusa da iz toga napravi nešto dobro i za to zaslužuje čestitke.

Bilo je nekih sitnih štucavica u pogledu organizacije i ko gde sme da se kreće u teniskom kompleksu sportskog centra "Novak" ali to nije čudno za događaj koji se organizuje mesec dana.

Ovakvi spektakli idu i do pola godine unazad, a kako je sam Novak rekao na konferenciji u nedelju uveče - uključuju više od 200 stavki od kojih stvarno može da zaboli glava.

Mada se može navesti bar pet razloga zašto bi bilo bolje da srpska prestonica (ili što da ne neki drugi grad) zadrži egzibicioni, umesto "punokrvnog" ATP turnira, svakako je vidno da Beogradu fali - turnir.

Da li zbog toga što je egzibicija ili zbog čega, tek navijači koji su nosili razne boje na montažnim tribinama terena na "Novaku" su aplaudirali i Timu i Zverevu i Dimitrovu na ravne časti.

Čašćavali su ih uzdasima posle dobrih poena i pitanje je da li bi tako bilo kada bi sve bilo podignuto na takmičarski nivo.

Ostrašćenost tada raste, pa zvižduci, kojih na Dorćolu nije bilo, neupitno dolaze kao posledica. Novak je baš zbog činjenice da je publika bila korektna i rekao da ga je iznenadilo koliko poznaje tenis.

Koliko su se uželeli da uživo vide vrhunske igrače na delu pokazali su i time što su "počistili" kontigente karata u roku koji se meri minutima!

Srpsko poznavanje tenisa ne treba da čudi, jer već skoro deceniju i po gledamo kako se i Đoković, ali i ostali igrači nerviraju kada ih publika ometa svojim upadicama, doskočicama ili čak uvredama.

Ovakve uvrede su u mnogim situacijama srpskom igraču bile i motor pokretač za preokrete i pobede, a jedan od takvih je bio i prošlogodišnje finale Vimbldona.

Beograđani to nisu radili i treba im na tome odati priznanje. Kakav god i ko god da je protivnik, treba ostati iznad jeftinih uvreda koje nikom ne služe na čast.

Već posle prvog dana turnira bilo je jasno da teniska publika "vapi" za turnirom, ali nekoliko činjenica nas opominje da bi to bio veliki izazov.

Prvo, troškovi organizacije nisu mali, treba naći period godine kada bi došli što bolji igrači, a tu je i eksperiment zvani "Serbia Open" koji je bio iz serije 250.

Novak ga je osvojio, igrao u gradu gde je odrastao, ali je on ukinut posle svega četiri izdanja, iako je tu bilo i respektabilnih imena.

Egzibicija s druge strane ima neke druge izazove. Prvo, može da traje kraće, drugo, obično je humanitarnog karaktera i zaista ostavlja pozitivan i opušten utisak.

Ljudi dođu da se zabave i vide poneki atraktivan potez i to se i desi. Ako se ovome kao začin doda i nešto onoga što teniseri zovu "prize money", odnosno nagradnog fonda, dobija se prava mešavina između takmičenja i zabave.

E baš to smo videli u Beogradu tokom tri dana i zbog toga i organizatori i navijači zaslužuju pohvale, a Srbija novi turnir - pravi ili egzibicioni, to je na stručnijima da odluče.

Ono što može da bude problem sa egzibicijama, jeste da je teško dovesti vrhunske igrače kada je situacija normalna, jer je teniski kalendar izuzetno zgusnut. Takođe, egzibicije se uglavnom ozbiljno plaćaju, pa vrhunski teniseri inkasiraju nekoliko miliona evra samo za pojavljivanje.

Nema sumnje da Zverev, Tim i Dimitrov nose oduševljenje iz Beograda, kako zbog samog turnira, tako i zbog Novakovog prijema, žurkama u Skadarliji i poznatom beogradskom kabareu, i da će se rado vratiti u prestonicu Srbije.

To uz Novaka Đokovića može da bude "kec u rukavu" za vraćanje Beograda na tenisku mapu, bilo kroz zvaničan ATP turnir ili neku ovakvu vrstu egzibicije. I Beograd i tenis zaslužuju to.

Adria Tour je kao eksperiment i "nešto novo u teniskom ekosistemu", kako to reče Nole, uspeo i sada se seli u Zadar gde će biti sledeće nedelje, a do petog jula će uprkos prekidu sezone prosečan srpski ljubitelj tenisa, ako nigde drugo - dobar tenis moći da gleda makar preko malih ekrana.

(M.LJ)